Novak Đoković: Ne znam gde bih završio bez Jelenine ljubavi i podrške

Bila je nezaboravna scena od pre nekoliko dana u Šangaju u kojoj Novak Đoković uči male Kineze o životu i delima Nikole Tesle. Način na koji se mališani iz Šangaja “bore” da što pravilnije izgovore ime i prezime našeg slavnog naučnika, i Nole koji im u tome pomaže, usput objašnjavajući koliko je to značajan čovek, bio je prilično dirljiv momenat. Tek, nije to bio prvi put da prvi reket sveta ističe u prvi plan genija iz Smiljana. Nole, naime, ne krije da mu je Tesla uzor, inspiracija i velika motivacija u životu.

Zašto vas toliko oduševljava Tesla?
- Nikola Tesla me motiviše i pokreće, jer takav genijalan um svet možda nikada nije video. Na osnovu stvari koje je on radio, a o kojima sam dosta čitao i učio, nije teško zaključiti da je bio genije kakvog planeta nikad nije imala. Sigurno je jedan od najvažnijih ljudi u istoriji civilizacije. Video je mnoge stvari pre nego što su se desile i 50 godina pre nego što su postale realnost, kao što je bežični prenos struje. Imao je 250 patenata, ako se ne varam, i to je apsolutni rekord nekog naučnika u istoriji. Drago mi je što sam, kao Srbin i kao njegov zemljak, sunarodnik, osećao isto nepravdu koja mu je učinjena, jer nije dobijao onoliko zasluga i prihvatanja i priznanja za ono što je napravio. Ta priznanja koja on zaslužuje još i ne postoje na svetu. Uz sva ta dostignuća i genijalni um, najviše me je oduševila njegova skromnost i empatija prema drugim ljudima, nebitno da li su belci, crnci, Azijati, koja je njihova religija, voleo je ceo svet i hteo je da pokloni svetu da svi imaju pristup tim otkrićima. Hteo je, kao što je i normalno, da sva ta energija bude besplatna. Ne treba da se naplaćuje ljudima, svi bi trebalo da imaju pristup tim resursima. To je ono što se koristi u modernom svetu, zbog milion biznisa, farmaceutske, naftne, gasne industrije, oružja, i vode se ratovi na Bliskom istoku na kraju krajeva, i ti interesi su ključni u oduzimanju prava ljudi na korišćenje tih otkrića koje je on imao. Njegovo poštenje i saosećanje sa ljudima i planetom me oduševljava. Kad ga je jedan naučni časopis pitao “zar niste ljuti na sve one koji su vam ukrali ideje”, on je rekao da nije ljut, ali da mu je žao tih ljudi što oni nisu imali svoje ideje. To je fantastična rečenica.

Na nešto drugačijem planu, ali opet sa jakim uticajem, Majkl Džordan je bio vaša inspiracija?

- Mislim da nisam jedini koga je Džordan inspirisao. Bio sam veoma mali kada je on vladao košarkaškom scenom i svetom, taj drim tim iz 1992. kad su osvojili olimpijsku medalju je verovatno bio najbolji tim svih vremena. I pored toga, vladao je u NBA sa "Bulsima". Pored sportskih dostignuća, imao je tu mentalnu snagu i sklop, način na koji se nosio sa pritiskom van parketa i na parketu. Kao najbolji košarkaš na svetu imao je ogromna očekivanja na svakoj utakmici i bukvalno je rešavao 90 odsto utakmica u kojima je učestvovao. Način na koji je uspevao da ih reši i iznese taj pritisak je nešto što je mene opčinilo kod njega.

Dok smo još u košarci, gledali ste SP, ko vas je posebno oduševio iz našeg tima?
- Više godina sam prijatelj sa Milošem Teodosićem. On je izuzetno fin momak, pošten, hrabar, voli da igra za svoju zemlju, igra hrabo i srcem. Pokazuje sve svoje mogućnosti i sposobnosti kad obuče nacionalni dres i to je ono što volim da vidim, i zato mu se divim i čestitam. Ceo svet je oduševio, ne samo mene. Pomenuo bih i Miroslava Raduljicu - "Braduljicu", koji je bio naš stub odbrane i napada. Ali, oduševio me je zbog načina na koji je proslavljao naše koševe u mečevima, uvek sa osmehom. Videlo se koliko on, i cela ekipa uživaju u tome. To je krasilo našu reprezentaciju na Svetskom prvenstvu, i zbog čega su dogurali tako daleko.

Zbog čega mislite da su imali takav pristup?
- Pre svega, pokazali su ljudima da nije sve do sportskog dostignuća i finala SP, već da nastup za državni tim ima mnogo veću širinu, na planu ponašanja, pristupa. Zato su postali i idoli mnoge dece, koja će krenuti u većem broju da igraju košarku posle ovog, kako se iskreno nadam. Košarka je naš nacionalni sport. Način na koji su se oni poneli sa svim tim očekivanjima je fantastičan. Igrali su košarku ljubavi i strasti prema sportu, ne zbog materijalnih interesa ili nečeg drugog. Niko se tu nije isticao. Teo, Bogdan oni su bili fantastični šuteri, nosili su tim šuterski gledano, ali stvar u timskim sportovima je da se stvori određeni kolektiv i atmosfera kako bi se napravio rezultat. Naša legenda sporta, Đorđević, uspeo je da stvori takvu atmosferu. Gledao sam svaki meč, oduševili su me, bio sam u iskušenju da odem da ih gledam uživo, ali nisam mogao, imao sam trudnu ženu o kojoj sam morao da se brinem.

Pomenuli ste reč ljubav. Kako je vi definišete?

- Ljubav je glavna emocija i bez nje ne možemo da živimo. Ljubav je glavni pokretač svakog života, da je nema ne bi bilo ni života na zemlji. Ja tako gledam, jer bez ljubavi ne bih bio u stanju da pozitivno sagledavam život i ljude oko mene. Da nema ljubavi stvari bi otišle u crnilo na ovom svetu. Hvala bogu, imamo mogućnost da gajimo ljubav prema osobama koje su nam bliske, ali i našim profesijama, kao što je slučaj sa mnom u tenisu.

Šta je najlepše od života što ste dobili do sada?
- To su sigurno ljudi koji me okružuju, zatim odnosi, ljubav koju imam sa njima, pa podrška koju imam od porodice, način na koji sam odrastao, sreća koju sam imao u izuzetno ključnim trenucima u mojoj karijeri... Sve je to viša sila. Ja sam toga svestan i trudim se da budem zahvalan na svakom danu, koraku, da ništa ne uzimam zdravo za gotovo. Svako ima loše dane, uspone i padove, oscilacije emotivne, trenutke kada osećate da se sve okrenulo protiv vas, da kola kreću nizbrdo, ali bitno je biti svestan da je planeta i da su ljudi stvoreni od Boga, koji kontroliše sve, koji nas sve bezuslovno voli i daje nam priliku da živimo život punim plućima, sa pozitivnim pristupom i da doživljavamo lepe stvari.

Nije uvek lako to učiniti?
- Svako ima izbor u životu. Čovek može da gleda da li je čaša polupuna, ili poluprazna, može da kaže daleko sam od kuće, sada sam u Kini, ovde je velika zagađenost, smog, uvek možete na nađete nešto negativno i stvar koja će vas razbesneti i izazvati neko razočaranje. A, sa druge strane, isto to možete izazvati u sebi u pozitivnom smislu. Zahvalan sam na ljudima oko sebe, i verovatno ću na ono vaše prethodno pitanje moći da odgovorim drugačije kada se rodi naše dete, uskoro, jer će to biti najveći blagoslov i našto najlepše što je život meni i mojoj ženi podario.

Šta je to najlepše kod vaše supruge Jelene?

- Teško mogu da opišem svoju suprugu u jednoj rečenici. Jer, ona je osoba koja mi je, pored moje najuže familije, najbitnija u životu. Jelena mi je bila velika podrška u trenucima kada sam 2010. godine razmišljao da prekinem da igram tenis. Da nisam imao njenu podršku, ljubav, razumevanje, iskrenost, ne znam gde bih završio. Verujem da se određene stvari i ljudi u životu sastaju sudbinski i sa razlogom, tako smo se i mi sastali, i evo krunisali našu vezu brakom, a uskoro i detetom - zaključuje Đoković.

Izvor: Novosti
Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +