Ivan Ivanović: Bio sam loš muž, ali sam odličan otac || Hello Magazin!

Neposrednost, šarm i kritičko promišljanje stvarnosti kroz osobeni humor Ivana Ivanovića svrstali su u omiljenu javnu ličnost, čiji šou-program "Veče sa Ivanom Ivanovićem" široki televizijski auditorijum svake sedmice iščekuje s nestrpljenjem. "Čovek bez dlake na jeziku", kako kaže za sebe, srećan je što je u prilici da radi ono što voli i da svojim vrcavim duhom gledaocima pošalje određenu poruku. Koliko voli svoj posao pokazuje činjenica da je i u najtežim trenucima bio fokusiran na ono što radi, osmehom lečeći emotivne rane. U razgovoru za "Hello!" šarmantni voditelj otvoreno govori o svojim slabostima, posebno se osvrćući na razvod od supruge Zorice, koju smatra svojim najvećim prijateljem, zaslužnom za njegov uspeh. Kada bi mogao da vrati vreme i sastavi pokidane bračne konce, Ivan bi to učinio ne pitajući za cenu, ali, nažalost, to nije moguće. Svestan svojih grešaka, emotivnu prazninu i utehu pronalazi u kćerki Staši, u čijem društvu se oseća najsrećnije.
Na početku razgovora voditelj priča o novoj sezoni šou-programa "Veče sa Ivanom Ivanovićem", koju s istim žarom radi kao i prethodnih šest.

Vaš šou, između ostalog, obeležilo je i gosovanje brojnih svetski poznatih ličnosti. Kakvi su vam planovi za ovu sezonu?

- Što se tiče velikih imena, to nikada ne može unapred da se planira. Pošto nijedna sezona nije prošla bez spektakularnih gostiju, tako će biti i ove, šeste po redu, i nema razloga da bilo ko sumnja u to. Što se tiče inovacija, imamo potpuno nove rubrike koje će biti sastavni deo šoua. Malo ćemo produžiti humoristički deo, više ćemo se baviti njim nego gostima. Mislim da je prirodno da posle svih ljudi koji su prošli kroz studio vreme provedeno u razgovoru sa njima svedemo na minimum, da bismo imali mogućnost da po nekoliko puta dovedemo istog gosta, a da to ne bude dosadno. Mi smo jedna ozbiljna mašina i više ne osećamo stres pred početak nove sezone kao nekad. Iskusni smo i potpuno spremni počinjemo novu sezonu.

Hoćete li i dalje biti "strogi", kritički nastrojeni prema ličnostima iz svih sfera javnog života?
- Mislim da sada publika, novinari i kritičari mogu da shvate šta je ovo što ja radim. I neki drugi momci počeli su da se bave sličnim stvarima kao i ja i mislim da je ljudima jasno da je to samo humor. Ono što je u emisiji stvarno jesu pre svega sarkastični komentari o političkim i društvenim događajima, što je najbitnije. Sve drugo je puko zezanje, što svi mi radimo sa svojim društvom u kafani ili kod kuće. Pokazali smo se kao ekipa koja stvari ume da kaže kratko i efikasno i smatram da je ta naša preciznost izražavanja u humoru potpuno neverovatna. Ponosan sam na sve ljude koji rade sa mnom i na to kako smo se kao ekipa razvili, pa time i ja sa njima i što smo došli na ovaj nivo.

Da li ste i privatno "bez dlake na jeziku" i koliko vas je to koštalo u životu?
- Privatno sam užasno "bez dlake na jeziku", čak zastrašujuće u nekim momentima i mnogo puta sam zbog toga platio skupu cenu. Biti brz na jeziku je usud, falinka u karakteru koju imaš od rođenja i ne možeš da je sputaš u sebi. Što se tiče šale, u najtežim trenucima u životu uvek napravim neki štos, čak i kroz suze. Čini mi se da ću jednog dana kad budem umirao pre nego što sklopim oči da "prospem" nešto da nasmejem nekoga, pa tek onda da umrem. Od rođenja sam takav, to je deo mog karaktera.

Svojevremeno ste se u šaljivom tonu bavili likom Saše Popovića i "Grand" produkcijom, a sada se njegove emisije emituju na televiziji na kojoj radite.
- I dalje se bavim šaljivim zadirkivanjem Saše Popovića i "Granda", to nikada neće prestati. Ja to gledam kao na transfere fudbalera, neko pređe iz "Zvezde" u "Partizan" i obrnuto, ja to ne razumem, ali se to događa. "Grand" ima svoju publiku, a ono što je činjenica je da je to jedna vrlo ozbiljna firma, možda trenutno i najozbiljnija u Srbiji u svetu televizijske produkcije. Šta god neko mislio o Saši Popoviću, mora da ima na umu da je to kod nas godinama najozbiljnija organizacija emisija tog žanra i sa te strane oni zaslužuju poštovanje. Da li ja slušam tu muziku? Ne. Da li meni odgovara ta estetika? Ne. Da li to ima ikakve veze sa onim što je "Prva srpska televizija" bila do septembra? Ne. Oni su tu, "Prva" televizija zna zašto ih je dovela. To je jedna nova era za medijsku kuću u kojoj radim, a kako će se ona završiti, na šta će to da liči i kakav će biti epilog to u ovom trenutku niko ne može da zna. Što se mene tiče, ja sam ostao u svom terminu, radim sa svojim ljudima i uvek hodam uspravno. Mene lično to ne pogađa, kako će publika reagovati videćemo, ali činjenica je da je "Grand" dobro prošao sa rejtingom. Svako ima daljinski i dobru volju da gleda šta želi.

Imali ste pozive sa mnogih televizija, ali ste rekli da je "Javni servis" jedina medijska kuća u koju biste prešli u određenom trenutku.
- Voleo bih da ljudi shvate da su uslovi, status i ophođenje televizije "Prva" prema meni nezamislivi za srpske uslove, tako da bi bilo koja televizija koja bi želela da budem deo nje morala da mi ponudi iste ili bolje uslove. Što se tiče mog televizijskog opredeljenja, jedina medijska kuća gde bih ja možda sebe nekada u nekom trenutku voleo da vidim je "Radio-televizija Srbije", zato što je "Javni servis", i svakome bi upravo zbog toga bila čast da tamo radi.

Od svega onoga što publika vidi u vašoj emisiji, šta je pravi Ivan Ivanović, a šta deo imidža koji želite da održite?

- Suštinski, sve je to pravi Ivan Ivanović. Postoji samo deo mene koji ne može da se prikaže jer je nezakonit ili, kako bih rekao, politički nekorektan. Znači, zakon me sputava da stoprocentno budem ja. Ali sve ono što ljudi vide, to sam ja. Ne lažem publiku i nikada je nisam lagao. Svako ko gleda šou od prvog dana zna koju muziku volim, koje filmove preferiram, kakve ljude ne volim i suštinski teško da je iko ikada sebe publici dao toliko iskreno i potpuno kako sam ja to uradio. Doživeo sam ono što je prirodno, a to je povratna emocija publike. To je nešto što mi uliva novu snagu i veru da ono što radim ima smisla.

Da li je bilo teško biti nasmejan pred publikom u trenucima kada ste privatno prolazili kroz težak period?
- Pouzdano znam da su svi komičari pomalo čudaci i svi imamo svoje dane koje provodimo usamljeni. Ja spustim roletne, sklupčam se i plačem, to je ljudski. Mi smo ljudi koji imaju talenat da razvesele druge ljude, ali i nama je potreban neko da nas nasmeje. To što mi dajemo drugima, potrebno je i nama u životu. Mi imamo dobre i loše dane, a ono što je najgore u ovom poslu je što čak i kad imaš mnogo loše dane, moraš da razvučeš osmeh od jednog do drugog uveta i uradiš ono što se od tebe očekuje, a to je da zabaviš naciju. Ja sam možda imao i više od dvadeset epizoda, dvadeset nedelja kada sam, vrlo tužan i emotivno ubijen, izlazio na scenu. Tada sam i shvatio koliko volim svoj posao i koliko me Bog pogledao da radim ono za šta sam rođen. Kada sam izašao na scenu, upravo tih petnaest-dvadeset minuta mi je pomoglo da nastavim i da shvatim da sam sa tim ciljem poslat na ovaj svet.

Koliko je potpuna posvećenost karijeri uticala na vaš razlaz sa suprugom Zoricom koji je došao u trenutku kada ste bili najpopularniji. Iz ove perspektive, da li je uspeh bio vredan da na neki način porodicu stavite u drugi plan?

- Veliko je pitanje da li me je posvećenost poslu koštala braka. Mislim da nije, već je tome samo doprinela. To nije bio ključni razlog što sam se razišao od supruge, mislim da je to pitanje mnogo teško, a ja ću odgovoriti potpuno iskreno. Ako bih sada mogao da menjam sve što sam u životu postigao i da sve svoje uspehe vratim, ja bih to uradio sigurno za ono što sam imao, ali svi znamo da je to nemoguće. Kada bih mogao da vratim vreme i ispravim grešku, ja bih to uradio, ali, nažalost, ne mogu. Svestan sam svojih grešaka i kolika je to praznina u mom životu i nadam se da ću, kako vreme bude prolazilo, uspeti na neki način da to prevaziđem. Ipak, najvažnije mi je da budem dobar otac. Mislim da, koliko god sam bio loš muž, toliko sam dobar otac. Žao mi je što nemam priliku i neću je imati da ispravim to što sam bio toliko loš muž.

Verujete li zaista, ili se samo nadate, da sve rane s vremenom zarastu?
- Mislim da svako u životu ima neke svoje rane koje brže ili sporije zarastu, a neke nikada. Ne znam šta će biti sa mojom ranom, ali mislim da pravi muškarac ima obavezu da i ranjen ide uspravno kroz život.

Posle svega što ste prošli, kako gledate na brak kao instituciju?
- Danas je ljudima mnogo teško da budu u braku. Vreme i okolnosti nisu naklonjeni ljubavi i zajedništvu. Ko želi da bude u braku mora da ima veće znanje i da se više trudi nego generacije pre nas. Suština braka je tvoja želja da zbog toga što nekoga voliš napraviš određeni kompromis i da se negde sretnete na pola puta do svojih želja i snova i da ih zajedno ostvarite.

Veoma ste posvećeni kćerki Staši. Kako je vaspitavate i usmeravate?

- Moja vizija roditeljstva koju sam naučio od svojih roditelja je da ja nemam drugu opciju nego da budem njen najbolji prijatelj i da se nadam da će iz tog prijateljstva koje izgradimo kasnije, kada život pred nju stavi neka iskušenja, ona uvažiti moje mišljenje. I da će to učiniti upravo zbog toga što će znati da sam joj ja pre svega prijatelj. Naš odnos se gradi na iskrenosti i prijateljstvu, kao i na uvažavanju i poštovanju. Uveren sam da je to jedini pravi put. Staša i ja smo se posvađali dva puta u životu i nikada je nisam udario. Staša je jedna od tih osoba na svetu koja može da me nasmeje za dve sekunde. Ona i ja imamo neki naš svet u koji ja bežim kada hoću da negde pobegnem. Veoma sam zadovoljan kako to ide.

Kako Staša doživljava vašu popularnost?
- Ona ne voli kada mi ljudi prilaze, ali to ne voli niko od ljudi koji me vole. Ja to prihvatam i razumem, jer je to deo mog posla, ali je njoj teško to da shvati. Na početku moje karijere Staša me se stidela jer je mislila da je to sramota, ali sada je ponosna na to što radim. Inače, ljudi iz produkcije šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato" mogu samo Staši Ivanović da se zahvale što ću ja raditi i drugu sezonu kao član žirija.

Pored kćerke, ko vam je sve vreme bio podrška?
- Sigurno da je to bila moja bivša supruga, ona je držala stubove tog mosta koji sam ja prelazio. Sreća da se nismo rastali ranije, onda ja verovatno ništa ne bih uradio u životu. Njoj dugujem puno toga, ona mi je sve vreme bila ozbiljna emotivna podrška i luka u kojoj sam imao svoj mir i potpuno razumevanje, kao i sigurnog savetnika i prijatelja. Pored nje, tu su i moji mnogobrojni prijatelji, što je, inače, neobična pojava u javnom životu. Niko od njih nije poznat, čuvam svoje stare prijatelje.

Da li o vama samo vlada fama da vodite boemski život ili u tome ima istine?
- Nisam svako veče u kafani, ali i to što odlazim tamo nema veze sa televizijom, to je moj stil života već dvadeset godina. Ja volim kafanu. Izlazim jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, mislim da to nije puno. Manje izlazim otkad nisam u braku, valjda sam negde u tome locirao problem sa bivšom suprugom, pa podsvesno manje želim da izlazim, mada sam nastavio da to činim više od prosečnog čoveka. Fama o meni kao boemu nastala je jer sve što u životu radim to činim "do koske", pa kada sam u fazi kafane, danima sam u kafani, lupam čaše, plačem i smejem se. Kada to ljudi vide, od toga prave urbane legende.

Kakvi su vam planovi za budućnost?
- Ostala su mi četiri ispita do kraja na Pravnom fakultetu i onda ću dobiti "malu diplomu". Očekujem da ću to završiti sledeće godine na proleće, što je velika stvar i za mene i za moju porodicu. Pre dvadeset godina roditeljima sam obećao da ću da završim fakultet i ne bih voleo da ih razočaram. Važno je da mladi ljudi koji me gledaju kao javnu ličnost shvate koliko je obrazovanje bitno i da ja, koji sam sve postigao bez obrazovanja, želim da se obrazujem. Mislim da ne mogu da pošaljem bolju poruku od toga. Što se tiče mog rada u medijima, planiram da se povučem kao neporaženi šampion, da uspem da prepoznam trenutak kada je došao moj kraj i da me gledaoci nikada ne vide kako se raspadam po nekim niskobudžetnim televizijama i kablovskim kanalima, već da ja budem taj koji će da odluči kada je kraj ovog šou-programa. I znajući sebe i ljude sa kojima radim, tako će i biti.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content