Željko i Jovana Joksimović: Doživeli smo bajku, srce nam je puno

U srcu beogradskog Dorćola, između tramvajskih šina i opojnog šarenila Bajlonijeve pijace, uz zvuke trubača i dobro raspoložene zvanice, Željko i Jovana Joksimović sudbonosno "da" izgovorili su i pred Bogom. Za crkvu "Svetog Aleksandra Nevskog", u kome je obavljen svečani čin, vezuje ih dugogodišnje prijateljstvo sa duhovnikom Dušanom, ali i činjenica da je upravo u ovom zdanju kršten Jovanin otac.
Od venčanja na Maldivima u januaru 2012. prošle su gotovo dve godine, koliko je bilo potrebno da ovaj dan od sna pretvore u realnost. Uprkos crnim slutnjama meteorologa, ni kap kiše nije pokvarila pažljivo planiranu ceremoniju. Na ekskluzivnim fotografijama, na koje je pravo dobio samo magazin "Hello!", jasno se vidi radost na licima uspešnog para. Njihov petomesečni sin Kosta bio je miran i dostojanstven. Čak ga ni buka bleh orkestra, folklorno nasleđe po crkvenim dvorištima, nije isprovocirala da zaplače.
Posle svečanog i emotivnog čina venčanja mladenci su se uputili tik ispod Karađorđevog parka, u restoran "Franš". Upravo na mesto gde su prvi put zajedno večerali i proteklih godina stekli veliki broj neprocenjivih uspomena. Bilo je već blizu pet po podne, a enterijer restorana izgledao je kao skupa scenografija romantične bajke. Marija Tarlać sa osmehom je primala komplimente za organizaciju.
Poseban akcenat Joksimovići su stavili na meni, koji je bio u rangu najboljih svetskih restorana. Gosti su uživali u pažljivo selektovanim specijalitetima, a ponudom su dominirali delikatesi od divljači, ostrige, vongole, škampi na buzaru, nezaobilazna mlada jagnjetina, najfiniji francuski sirevi, ali i tradicionalna srpska jela. Raritetna vina i šampanjac i odabrani dezert upotpunili su gastronomsku rapsodiju.

Iako je na pozivnicama naznačeno da se od zvanica ne očekuju pokloni, već samo osmesi, bilo je pregršt darova , a osmesi nisu silazili sa lica. Orkestar Aleksandra Sofronijevića odmah je otpočeo veselo. I neočekivano, najrazigraniji bili su mladenci. Od ulaska u "Franš" do ponoći bukvalno nisu seli. Nizale su se pesme, smenjivali žanrovi i izvođači, i Željko je otpevao nekoliko pesama. Jovana je doslovno blistala u kratkoj haljini, kreaciji Darka Kostića, optočenoj hiljadama srebrnih kristala i šljokica. Graciozna i odmerena, bila je prava domaćica večeri. Kumovi Bane Obradović i Srđan Predojević uspešno su ispratili mladenački tempo, dok su se gosti, među kojima se našao veliki broj poznatih ličnosti iz svih društvenih struktura, jednoglasno složili da na boljem slavlju odavno nisu bili. Oko ponoći, posle svadbene torte, isečene uz zvuke Željkove i Jovanine pesme Marka Entonija "Aphora Quien", zvanice su lagano počele da se razilaze. Ostala je predivna uspomena na zlatni septembarski dan.
Pošto su sumirali utiske, mladenci su ekskluzivno za "Hello!" ispričali detalje o najromantičnijem danu u njihovom životu.

Dvadeset meseci pošto ste se na Maldivima zavetovali na večnu ljubav, to ste učinili i u crkvi.
Jovana: Crkveno venčanje prvobitno je planirano za leto 2012, neposredno posle Maldiva, ali su nas brojne poslovne obaveze u tome sprečile. U međuvremenu ostala sam u drugom stanju, pa nismo želeli da se udajem trudna. Početkom godine, na večeri u restoranu "Franš" dogovorili smo se da venčanje obavimo 14. septembra u krugu porodice i da posle toga upriličimo veliku proslavu.
Željko: Kada smo počeli da se zabavljamo, na prvu zajedničku večeru otišli smo upravo u "Franš", za koji nas vezuje mnogo lepih uspomena i nijednog trenutka se nismo dvoumili gde da organizujemo svadbeno veselje.

 Imate li poseban razlog što ste odlučili da bračne zavete razmenite u crkvi "Svetog Aleksandra Nevskog"?

Jovana: Želeli smo da nas venča naš duhovnik, otac Dušan, čovek koji je otpočetka uz Željka i mene i koga oboje neizmerno volimo i poštujemo. On službuje u crkvi "Svetog Aleksandra Nevskog", jednoj od najlepših crkava u Beogradu. U međuvremenu sam saznala da je i moj otac upravo u njoj kršten.

Iako ste oboje medijski eksponirani i naviknuti na pažnju, da li ste osetili dozu treme ili nervoze pred svečani čin?
Željko: Ne mogu da kažem da nisam imao tremu. Ipak, trudio sam se da joj ne dozvolim da me pred tako važan čin dekoncentriše. Želeo sam da do kraja budem pribran i da stvari držim pod kontrolom.
Jovana: Bila sam neverovatno uzbuđena, čak pomalo nervozna. Nikada neću zaboraviti osećaj kada smo sa Kostom ušli u crkvu i ugledali naše porodice. U maminim i tatinim očima primetila sam suze, a emocije nije uspeo da sakrije ni Željkov brat Saša. Videvši taj prizor, jedva sam se suzdržala da i sama ne zaplačem.

Ko je bio više uzbuđen, vi ili vaši roditelji?

Željko: Svi smo sa velikim nestrpljenjem iščekivali venčanje. Kada se duhovna ceremonija završila, osetili smo veliku radost i blagostanje. Bilo je zaista posebno. U tom trenutku napolju je zasijalo sunce, što smo celog dana priželjkivali.
Jovana: Moji roditelji mnogo vole Željka, bili su presrećni što prisustvuju crkvenom venčanju, budući da smo građansko obavili samo sa kumovima. Za njih je ovo bilo moje prvo venčanje.

Opišite nam jutro uoči venčanja.
Jovana: Ustali smo nešto ranije nego obično, igrali smo se sa Kostom, doručkovali, gledali seriju... Svakih pet minuta proveravala sam vremensku prognozu i nervirala se zbog najavljene kiše. Na sreću, toga dana nije padala.
Željko: Iako nas je od venčanja delilo svega nekoliko sati, ponašali smo se kao da se ništa veliko neće dogoditi. Pretpostavljam da je samokontrola učinila svoje. Da je bilo drugačije, verujem da bismo bili nervozniji. Celo prepodne, pa i dobar deo popodneva, proveo sam u šortsu i majici.

Venčanju je prisustvovao i vaš petomesečni sin Kosta, što je sigurno jedno prelepo i neuobičajeno iskustvo.
Željko: Do poslednjeg trenutka dvoumili smo se da li da ga povedemo. Nismo bili sigurni kako će se ponašati, kako će reagovati na zvuk truba koje su grmele oko crkve, budući da ima svega pet meseci. Na sreću, bio je dostojanstven, držao se kao da sve razume i siguran sam da će, iako je beba, pamtiti venčanje svojih roditelja.
Jovana: Brinula sam kako će se ponašati, hoće li biti nervozan. Ispostavilo se da je sve vreme bio miran, nasmejan i dobro raspoložen. Željkova i moja sreća ne bi bila potpuna da Kosta na tako važan dan nije bio sa nama.

Porema tradiciji, odabir kumova jedna je od važnijih životnih odluka. Šta je bilo presudno da tu ulogu poverite Banetu Obradoviću i Srđanu Predojeviću?
Jovana: Srđan je jedan od mojih najbližih prijatelja, neko sa kim sam delila sve značajne trenutke od kada sam sa Željkom. Nas dvoje imamo veoma kvalitetan odnos baziran na iskrenosti i bezrezervnoj podršci. Želela sam da Srđan i njegova supruga Mirjana budu deo jednog od najlepših trenutaka u mom životu.
Željko: Bane je skoro deceniju i po moj prvi saradnik, kum i veliki prijatelj. Vezan sam za celu njegovu porodicu, posebno za malog Vuka, koga sam krstio. Naše kumstvo je dvostruko. Ukoliko računamo venčanje kod matičara, može se reći i trostruko. Čini mi se da su Bane i njegova supruga Jovana bili uzbuđeniji od nas dvoje, u smislu priprema i pomoći u organizovanju venčanja.

Jovana, blistali ste u venčanici Darka Kostića. Da li ste mu davali sugestije ili ste dozvolili da kreira po sopstvenom nahođenju?
- Nikada nisam sarađivala sa Darkom, ali sam želela da baš on dizajnira venčanicu, budući da sam oduševljena njegovim radom. Odlično smo se razumeli i već na prvom sastanku sve smo dogovorili. Ukratko sam mu objasnila kako bih želela da izgledam, istog trenutka napravio je dve skice, pogledali smo se i zaključili da je to ono što želim. Dobila sam dve najlepše haljine koje sam ikada videla. Darko je neverovatno talentovan i kreativan, veliki je esteta i ponosim se našom saradnjom.

Šta vas je tokom pripremanja venčanja inspirisalo i o čemu ste najviše vodili računa?

Jovana: Našoj drugarici Mariji Tarlać poverili smo zadatak da od restorana "Franš" napravi bajku. Prostor je ionako lep i romantičan, ali smo želeli da ga dodatno ušuškamo, da mu damo svečarsku notu. Marija je neverovatno kreativna, znali smo da će dekoracija biti bez greške. Zvanice su bile očarane ambijentom, imale su osećaj kao da su u bajci.

Koliko je teško organizovati najvažniji dan u životu, a u isto vreme trpeti pritisak medija i taktizirati sa novinarima?
Jovana: Sa željom da izbegnemo pritiske, u tajnosti smo držali u kojoj ćemo se crkvi venčati. Ipak, prisustvo predstavnika medija bilo je nemoguće eskivirati. Ma koliko želeli da sačuvate intimu, na neke stvari teško je uticati. Potrudili smo se da situaciju učinimo takvom da nikome ne bude neprijatno, a da u svemu tome opet ne izgubimo sebe. Pošto je nemoguće svima ugoditi, nezadovoljni su plasirali razne neistine, i to je ono što ume da zaboli. Bilo kako bilo, javne smo ličnosti i donekle smo naučili da se nosimo sa negativnim stranama popularnosti.
Željko: Držati u tajnosti tako veliki događaj sa oko sto osamdeset zvanica skoro je nemoguće. Potajno sam se nadao da se neće saznati gde ćemo se venčati, svim zvanicama sam naglasio da detalje o proslavi čuvaju u tajnosti, ali su mediji, zaista ne znam kako, došli do informacija. Posebno smo vodili računa da maksimalno zaštitimo našu i privatnost naših gostiju. Sa sigurnošću tvrdim da smo u tome i uspeli. Proslava bila je isključivo naša i srećni smo zbog toga.

Činjenica je da vam je privatnost bila prioritet, međutim, koliko je bilo teško izabrati zvanice i kojim kriterijumima ste se vodili?
Željko: Zvali smo isključivo ljude u čijem se prisustvu osećamo prijatno. Daleko od toga da se u društvu nekih ljudi koje nismo pozvali ne osećamo tako, međutim, vodili smo se pravilom da pozivnicu za venčanje uputimo prijateljima koji nas pozivaju na svoje svetkovine.
Jovana: Zvali smo ljude koji su u različitim segmentima našeg života odigrali značajne uloge.

Slavlju je prisustvovao veliki broj ličnosti iz javnog života. Reklo bi se da ste među kolegama veoma cenjeni.
Željko: Osim što sam dugo u ovom poslu, trudim se da dobar drug budem i u dobru i u zlu. Prijatelje ne biram po tome šta su u datom trenutku, već kakvi su ljudi. Status mi nije važan i srećan sam što sam u mogućnosti da donosim takve odluke.

Uz koju ste pesmu odigrali prvi svadbeni ples?
Jovana: Svadbeni ples je izostao, ali smo sve vreme igrali. Nije bilo protokola ni bilo kakvih obaveza. Cilj nam je bio da zvanice budu rasterećene i opuštene, da se osećaju kao da su došle na dobru žurku. U pozivnicama smo apostrofirali da nam osim osmeha ništa drugo nije potrebno, što smo i dobili - mnogo osmeha i dobrog raspoloženja.
Željko: Otplesali smo na početku uz nekoliko taktova laganijeg ritma. Aca Sofronijević i njegov fenomenalni bend uvežbali su nimalo jednostavnu numeru Marka Entonija "Ahora Quien", uz koju smo Jovana i ja presekli svadbenu tortu. Ta pesma nas vezuje za vreme kada smo se upoznali i zaljubili.

Opterećeni željom da sve prođe u najboljem redu, obično se mladenci loše provedu na svom venčanju. U vašem slučaju nije bilo tako.
Željko: Žao mi je što naši gosti ne mogu da vam prenesu utiske jer sam siguran da bi iz njihove perspektive to izgledalo živopisnije. Sve će vam biti jasno ako vam kažem da ni u jednom trenutku nismo seli.
Jovana: Čini mi se da smo Željko i ja bili najveseliji. Nikada nisam bila na boljoj zabavi, što su mi rekli svi naši gosti. Od pola pet do ponoći bukvalno nismo stali. Sve se poklopilo, vreme je bilo idealno, kiša je predveče počela da pada, a mi smo je primetili tek oko jedanaest. Zaista smo doživeli bajku.

Ko je bio najveseliji gost?
Jovana: Nikoga ne bih mogla da izdvojim jer su bukvalno svi bili na visini zadatka. Ni na jednom slavlju još nisam videla da se gosti od prvog do poslednjeg dobro provode. Srce mi je bilo puno.

Željko, da li ste zapevali?
- Izveo sam nekoliko pesama, među kojima i "Nisi znala da te volim", koju Jovana i ja posebno volimo.

Kada je reč o muzici, Željko važi za perfekcionistu i profesionalca. Jovana, kakav je kao partner? Otkrijte nam njegovu nežniju stranu.
- Željko je u svakom smislu muškarac mog života. Suprug, prijatelj i najveća podrška.

Oboje ste veoma uspešni, u skladnom ste braku, u aprilu ste postali roditelji dečaka Koste. Jesu li ovo najsrećniji trenuci u vašem životu?
Željko: Trudimo se da živimo skladno, da život konzumiramo normalno, jer se samo tako može osetiti istinska sreća.
Jovana: Sreća u našem slučaju ima Kostino ime.

Kakvi su vam planovi za budućnost?
Željko: Kada se o planovima za proširenje porodice unapred govori, stvaraju se veliki pritisak i nepotrebna obaveza, što nikome ne prija. Puštamo da se stvari same dešavaju. Tako je najbolje.
Jovana: Beba nije projekat i o njoj nikada na taj način nismo razmišljali.

Šta nosite kao najlepše uspomene iz perioda zabavljanja?
Željko: Ljubav i prilagođavanje. Ma koliko se činilo da je dvoje ljudi kompatibilno, to nije tako. Kada različitosti usvojite kao vrline, a ne kao mane, ljubav postaje prava. Nekada je proces prilagođavanja jedva primetan, nekada je složeniji.

Da li ste Jovani posvetili neku pesmu?
Željko: Jesam jednu instrumentalnu kompoziciju. Često je pustim da je ne zaboravi.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Mirko Tabašević, Boško Karanović, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +