Ivon Jafali: Optimizam kao životno opredeljenje || Hello Magazin!

Negovanjem svoje vesele prirode i nepopravljivog optimizma koji je nasledila od roditelja, novinarka televizije „Studio B“ Ivon Jafali odlično ume da se sa osmehom na licu nosi sa životnim problemima. Harizmatična Ivon u proteklih godinu dana suočila se sa velikom nepravdom, kada joj je oduzet stan u kome je provela detinjstvo, ali to nije umanjilo njen entuzijazam i ljubav prema svakom novom danu. Izazovi sa kojima se susretala učinili su je zrelijom osobom, koja sa više opreza prilazi različitim svakodnevnim situacijama. Sa verom da bolji period polako dolazi, atraktivna autorka emisije „Još uvek budni sa Ivon“ polako se priprema za novu televizijsku sezonu, u kojoj će imati nešto veći obim posla, a pre nego što započne njeno druženje sa gledaocima očekuje je operacija polipa na glasnim žicama. Pored majke Olge, koja joj je oduvek najveći oslonac, Ivon će imati podršku i u partneru koga smatra pravom osobom za nju i sa kojim želi da se ostvari u ulozi majke.

Po čemu ćete pamtiti prethodnu sezonu i spremate li nešto novo u narednoj?

- Prethonu sezonu pamtiću po blagoj usporenosti, jer emisija „Još uvek budni sa Ivon“ sada ide samo petkom, a ne svake večeri. Pre dve sezone nastupila je ta promena, zbog čega imam mali osećaj gorčine. Uvek mi je bio važan tim, a „Studio B“ smatrala sam svojom kućom, pa nisam mogla da zamislim da će moći da se dogodi neka vrsta izdaje svega onoga što je bila ideja sa početka i svega što je emisija postigla u pet godina trajanja. Taj osećaj gorčine malo se prelio na prethodnu sezonu, jer sam imala osećaj da radim neku vrstu restlova u odnosu na prethodni format, koji je bio potpuno čist i tačan. Paralelno sa tim imala sam i ozbiljan životni problem, ali pošto ja godine računam po televizijskim sezonama, nadam se da će naredna, koja kreće od jeseni, biti bolja.

Hoćete li istim tempom raditi i od jeseni?
- Emisija će ići svakog petka, ali i tokom nedelje ću se družiti sa gledaocima. Uključivaću se u neke druge formate koji već postoje na „Studiju B“ sa svežim informacijama iz kulture.

Spadate u optimiste, kako se nosite sa teškim životnim situacijama i padnete li nekada u depresiju?
- Nisam sklona depresiji, ali moram da priznam da se menjam. Ranije sam mislila da je stres izmišljotina 21. veka pa nisam obraćala pažnju kada mi ljudi kažu da život nije uvek sladak i da postoji mnogo nepredviđenih okolnosti koje se dešavaju i koje su neka vrsta vežbe za ličnost, jer tada možeš da shvatiš koliko si izdržljiv. Prošla sam kroz težak period, ali sada sam ponovo u optimističnoj fazi. Ono što mi se desilo pomalo me je promenilo. U takvim situacijama vidite ko su vam zaista prijatelji ili na koje poslovne saradnike možete da se oslonite. Sada imam drugačiji ugao gledanja na stvarnost jer sam za nijansu zrelija i opreznija.

U teškim situacijama obično dobijamo pomoć od ljudi od kojih je najmanje očekujemo, dok osobe od kojih je očekujemo običnu nisu uz nas. Da li je i kod vas bio takav slučaj?

- Da, to su neka nepisana pravila iz života i iskustva mnogih ljudi. Uvek sam želela da budem van pravila i mislila sam da će moji dugogodišnji prijatelji uvek biti tu onako kako ja to očekujem. Mnogo se dajem ljudima, a onda mnogo i očekujem od njih, što može da izazove neku vrstu disbalansa. Svako ima granicu dokle može da se daje, moja je možda previsoka i neki ljudi nisu mogli da mi uzvrate ono što sam očekivala. To njih ne umanjuje kao osobe, jer svi mi imamo različite kapacitete. Međutim, meni je trebalo vreme da to u potpunosti shvatim i da iz takvih odnosa izađem nepovređena. Broj prijatelja se smanjio, što je i logično kada si u četvrtoj deceniji. Ostali su oni pravi čiji broj može da stane na prste jedne ruke.

Početkom godine oduzet vam je stan u kome ste odrasli, kako sada gledate na to?
- Mislim da su ljudi već upoznati sa situacijom, a tokom leta sam imala vremena da malo kao novinar istražujem profil čoveka koji je to prouzrokovao. Reč je o istoj osobi koja je oduzela starateljstvo nad kćerkom Ivane Stamenković Sindi, a svojevremeno je to učinio i majci svog deteta. Na osnovu svega toga čini mi se da je reč o profilu ženomrsca, što možda zvuči pregrubo, ali do takvog zaključka dolazim na osnovu mnogih informacija. U početku sam bila izuzetno ponižena zbog svega, a sada na čitavu situaciju gledam sa određene distance. Sve što se desilo u meni je probudilo moje afričke gene i želju za borbom dok pravda ne bude zadovoljena.

Jeste li borac u svim životnim situacijama?

- Jesam, čak preterano. Kada primetim nepravdu, ne znam da oćutim bez obzira da li je reč o meni, mojim prijateljima ili bilo kome drugom.

Odnedavno imate problem sa glasnim žicama, smatrate li da je to posledica stresa i može li to da se odrazi na vaš posao?
- Spadam u kategoriju pričljivih ljudi, a možda su stres ili čak to što sam pet godina svake večeri vodila emisiju prouzrokovali sadašnji zdravstveni problem. Planiram da to rešim, ali u ovakvim sitiuacijama potrebno je biti vrlo pažljiv u odabiru lekara, posle čega sledi postoperativni period koji nimalo nije kratak. Imam specifičnu boju glas,a po kojoj me ljudi često prepoznaju na ulici, ali sada je on izmenjen i moram to da izlečim. Koliko je meni mučno sadašnje stanje, toliko može da bude mučno i onome ko me sluša, a to su pre svega gledaoci.

Planirate li da uskoro odete na operaciju?
- Da, čim rešim svoj problem sa manjkom gvožđa, jer moram da budem dovoljno jaka i snažana za taj operativni zahvat. Možda ću zbog toga nešto kasnije započeti narednu sezonu, iako sam se jako uželela posla, a u komunikaciji sa ljudima primetila sam da su se i oni zaželeli mene, pa nema razloga da uskratimo to druženje na obostrano zadovoljstvo.

Kada vam je pre otprilike godinu i po dana ukinuta emisija, reakcija javnosti bila je glasna. Kolika vam je to satisfakcija?

- Uvek se naježim kada se setim tih reakcija i srce mi je puno. Ali, sebe ne stavljam u prvi plan i ne mislim da ja činim tu emisiju, već gosti koji žele da dolaze iako su te večeri imali premijeru ili otvaranje izložbe i gledaoci koji sve to prate. Mislim da smo svi mi zajedno odlično pulsirali.

Kako ste proveli leto?
- Početkom leta poslovno sam bila u Tivtu, na otvaranju kluba „Skaramanga“, i mnogo mi se dopao čitav koncept, a potom sam za svoju dušu otišla na Adu Bojanu, jer je to mesto na kome se osećam kao da nemam nikakvih problema čim spustim peškir na pesak. Posetila sam i Istru koja nosi svoje specifičnosti, a dosta vremena provela sam i u Beogradu. Volim da posmatram kako ljudi iz njega odlaze i opet se vraćaju krajem sezone, a prija mi i kada tempo u prestonici tokom leta malo popusti.

Uživate li i dalje u čarima noćnog života?

- Sve manje uživam u tome. Kada su mi govorili da to dolazi s godinama, nisam verovala, ali sve više volim izlaske u predvečerje. Naravno, izlazim i dalje, volim da otkrivam nova mesta i da provedem noć igrajući u dikoteci uz dobru muziku, ali ne u istom intenzitetu kao ranije. Ljubav prema plesu je kod mene stvar genetike i to se nikada neće promeniti, jer se tako punim pozitivnom energijom i izbacujem svu negativnu energiju. Osim toga meni je jako bitan lični kontakt, ne prija mi druženje preko interneta i društvenih mreža, pa sam zaključila da sam definitivno osoba 20. veka.

Pripisujete li ljubav prema plesu vašim afričkim genima?
- Nisu u pitanju samo tatini afrički geni, jer je mama osoba koja mnogo voli igru. Optimizam i ljubav prema životu nasledila sam od oboje.

Šta radite kada želite da se posvetite sebi?
- Provodim vreme kod kuće. Dan započinjem sporim buđenjem, a onda se bavim nekim ženskim poslovima i obavezno slušam muziku. Volim i da se šetam sama Vračarom, da hodam i razmišljam. Ali, volim i da neplanirano krenem na putovanje i da na brzinu pakujem kofere, to me uvek raduje.

Imate li potrebu da se ostvarite u ulozi majke?
- Naravno da ta potreba postoji, a kada se bude dogodila, svi će biti informisani. Kada je pravi čovek pored tebe, normalno je da razmišljaš o potomstvu. Čovek o tome razmišlja i kada nije sa pravim jer je to unutrašnja potreba. Meni često kažu da imam neverovatnu količinu ljubavi koju emitujem prema ljudima i da bih bila dobra majka. Osim toga, već sam imala priliku da radim sa decom i odlično sam se snašla, pa verujem da ću biti dobar roditelj.

Postoji li pravi muškarac u vašem životu?
- Pravi muškarac je prisutan, ali to želim da sklonim od javnosti. Ne znam zašto, ali čini mi se da kada mnogo kreneš da pričaš o tome kako si srećan i raduješ se, nešto se pokvari, a pogotovo ukoliko to deliš sa javnošću. Ne držim svoju vezu postrani, ali imam potrebu da je sačuvam. Mislim da je ono što mi se trenutno dešava vredno čuvanja.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Frizura i šminka: Srđan Petković za „Minibarstudios“, Cara Nikolaja II 17, 011 / 244 - 25 - 21, 063 / 210 - 377
Mesto snimanja: Džez kafanica „Bašta“, Male stepenice, Beograd, 062 / 871 -14 - 75