Ivana Španović: Ne postoji idealna putanja ka uspehu, jer nikome nije obećan || Hello Magazin!

Kada je, pre nekoliko meseci, osvojila bronzu u Moskvi i sa jednog svetskog atletskog šampionata Srbiji donela prvu medalju otkako postoji kao samostalna država, Ivana Španović krunisala je godine vrednog rada i mučnih borbi sa povredama, ali i sa dežurnim kritičarima, koji su svaku njenu krizu poistovećivali sa dužinom noktiju i promenom frizure. Posle tog istorijskog uspeha, ime atraktivne atletičarke počelo je da se pojavljuje u završnici svih važnih takmičenja, a kući se obavezno vraćala sa nekim od odličja. Tako je bilo i pre dve nedelje, kada je naša sportska heroina skočila do srebra na Evropskom prvenstvu u Cirihu, na čuvenom stadionu koji zovu hramom atletike, još jednom potvrđujući da je došlo vreme da se o njoj piše isključivo u superlativu, ne samo zbog lepote.
- Znala sam da sam u dobroj formi, psihički sam bila pripremljena za svaki zadatak i za sve protivnice, i nijednog trenutka nisam posumnjala u sebe. Međutim, vremenski uslovi nisu bili na mojoj strani. Imala sam sjajnu seriju skokova, rezultati su bili na visokom nivou i znam da sam učinila sve što se moglo. Vredela sam za zlato, ali nisam ništa izgubila - kaže lepotica iz Zrenjanina, kojoj je najsjajnija medalja izmakla za svega četiri centimetra.

Imali ste dosta pehova sa povredama?

- Zdravlju, pripremi za trening i oporavku pridajem ogroman značaj. Zahvalna sam na svakom danu, jer su me brojne nevolje sa bolestima i povredama naučile da poštujem svoje telo. Ne mislim da sam bilo šta propustila ili izgubila, jer sport je takav, nepredvidiv. U svakom slučaju, preda mnom je još mnogo takmičenja. Suze radosnice čuvam za kraj sezone. To je finale „Dijamantske lige“, na istom stadionu u Cirihu na kome sam osvojila ovo srebro. Rizikovaću svih šest skokova kako bih položila ispit sa sedam metara i ostvarila jedan od najvećih ciljeva ove godine - trijumf u „dijamantskoj“ trci.

Neko se bori sa vetrenjačama, a atletičari uglavnom sa vetrom, čiji smer i jačina često odlučuju o konačnom plasmanu. Kako vi izlazite na kraj sa tim problemom?
- Vetar koji bije pravo u grudi ume prilično da nas uznemiri jer imamo svega šezdeset sekundi da izvedemo skok. U tom kratkom periodu čekamo trenutak kada su uslovi najpovoljniji. Međutim, često se dešava da ga ne dočekamo, pa se upuštamo u rizik i borbu sa vetrom. To znači da postoji mogućnost da ne stignemo do odskočne daske, čime skraćujemo dužinu skoka.

Jednom prilikom izjavili ste da hrabro srce ništa ne može da pokoleba. Šta osećate u trenutku kada skočite i poletite kroz vazduh?
- Razmišljam samo o tome da se što duže zadržim u vazduhu. To nije nimalo jednostavno, ali, šta jeste? „Samo je nebo granica“ moj je životni moto, koji potvrđujem svakog dana. Sebi, pre svega. Ne vidim razlog zašto ne bih mogla da ostvarim ciljeve koje sam zacrtala, niti da se pomirim s tim da neko zaslužuje nešto više od mene. Neprestano se borim da budem ono što želim, da budem svoja.

Na vašem telu istetovirani su i Balaševićevi stihovi „Oblačno je tamo gore, gde nas nije puno stiglo“. Da li je na vrhu zaista nevreme?
- Gore je nego najturbulentniji let. U realnosti ne postoji idealna putanja ka uspehu, jer uspeh nikome nije obećan. Čovek mora da pronađe način kako da dođe do njega. Naravno, to nije uvek ostvarljivo, ali su me različiti problemi naučili da se borim. Svaki naporan rad se isplati, pre ili kasnije. Imam mnogo tetovaža koje obožavam i u kojima je urezano toliko emocija, da me svaki pogled na njih podseća koliko je bilo vredno ono što sam radila u trenucima kada su upisivane na moje telo.

U maju, dok ste slavili rođendan, dečko vas je zaprosio. S obzirom na to da ste dugo zajedno, jeste li bili iznenađeni i da li se u međuvremenu nešto promenilo u vašem životu?
- Nisam bila iznenađena, ali sam bila oduševljena. Obožavam njegovu spontanost zbog koje uživam u svakom zajedničkom trenutku. Vlada je čovek veoma motivisan za rad, vredan je i sposoban. Volim što je takav i priznajem da me čini izuzetno ponosnom. U vezi smo skoro šest godina i ne bih mogla da zamislim drugačiji život. Jedno drugome smo najveća podrška, razmišljamo na isti način, imamo iste ciljeve. Veliku ljubav koju gajimo prema sportu iskoristili smo za zajednički biznis, imamo fitnes centar, a zbližava nas i pobednički mentalitet koji oboje nosimo.

Kako reagujete kada vas stigne „žuta minuta“? Šta vas najbrže izbaci iz takta?

- Svi imamo takve minute. Kada i mene snađu, Vlada s njima izlazi na kraj tako što me odmah pita šta nije u redu. Kao svako žensko, odgovaram da mi nije ništa, iako je uvek nešto, i onda samo pusti da me prođe. Razume sve faze kroz koje prolazim pa mu se nekada od srca zahvaljujem na čeličnim živcima koje ima za mene. Nepravda nas oboje najviše povređuje, a kada se to dogodi, potrebno je vreme da se oporavimo Znam da se od nas sportista očekuje da u svakom trenutku budemo vedri i da zračimo optimizmom. Ipak, ja sam pre svega čovek, imam osećanja i prirodno je da ne budem baš uvek dobro raspoložena. U suštini sam pozitivac, ali svi imamo granice.

Do pre izvesnog vremena, tačnije do bronze na Svetskom prvenstvu u Moskvi, mnogi nisu verovali da ćete dogurati ovako daleko, posebno posle kiksa na Olimpijskim igrama. Ko je najviše verovao u vas?
- Sliku o sportistima najviše kreiraju mediji. Ja samo radim ono što volim. Sve dok u tome budem uživala, neću pridavati značaj ljudima koji me ne prate na odgovarajući način. U sebe najmanje sumnjam, tako da sve ovo za mene nije nikakvo iznenađenje. Na stadionu i van njega okružena sam osobama koje volim i čije mišljenje mi je jedino bitno. Poštujem svačiji posao i nemam prava da komentarišem da li ga neko obavlja dobro ili ne. To je razlog što se ne obazirem na ono što drugi pričaju.

Koliko dobar izgled znači prilikom potpisivanja sponzorskih ugovora? Šta im je važnije, rezultat ili lepota i telo koje nosi njihovu opremu?

- Pažnju sponzora privlačite rezultatima, a na njima je da procene da li ste u stanju da budete njihov ambasador. Izgled igra veliku ulogu, ali podjednako su važni stav ili harizma koji odlikuju izabranog sportistu.

Čime se bavite kada ne hvatate zalet na atletskoj stazi?
- Mnogo vremena provodim u fitnes-centru, u kome vodimo i restoran zdrave hrane, a tu ima dosta da se radi. Uživam u tom poslu koji mi često pomaže da se psihički rasteretim od napornih putovanja i treninga.

Na zaletištu delujete neustrašivo. Plašite li se nečega?
- Ponekad sebi zameram što na takmičenju ne rizikujem maksimalno. Najveći strah me hvata od hladnog vremena po kome se šampionati često održavaju, jer je tada opasnost od povreda na visokom nivou. Izazove uvek prihvatam širom otvorenih ruku. Sebe dajem u potpunosti, i ne bih umela drugačije.

O kojoj ste profesiji maštali kao devojčica?
- Želela sam da budem stjuardesa, što je svakako najčudniji posao o kome sam sanjala kad sam bila mala. Uopšte ne znam kako sam sebe u to ubedila, jer se smrtno bojim letenja. Ne razmišljam čime ću se baviti kad završim karijeru i odem u „penziju“. Sport je trenutno moja najveća preokupacija i do srži sam joj predana.

Posle mnogo godina, u našoj zemlji ponovo vlada veliko interesovanje za „kraljicu sportova“, a na atletskim stadionima vidimo sve više dece, među kojima su možda i neke buduće Ivane Španović. Jeste li ponosni na činjenicu da ste postali uzor najmlađima?

- To je najveća čast koja je mogla da mi bude ukazana. Roditelji su bratu i meni pružili slobodu da se još kao mali pronađemo u stvarima koje su nas privlačile. Deca ne bi trebalo da imaju strah od nepoznatog, kao ni osećaj manje vrednosti. Neophodno je učiti ih da nije bitno uvek biti najbolji sve dok ih ispunjava to što rade. Uslovi za treniranje atletike u Srbiji sve su bolji. Ima mnogo klubova i škola koje pružaju sjajnu priliku za razvoj i napredak. Upravo bi najmlađima trebalo pokloniti najviše pažnje, jer verujem da se među njima nalaze budući veliki šampioni.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Iva Radovanović
Šminka i frizura: Ana Spasojević za Minibarstudios, Cara Nikolaja17, 064/0730-301
Mesto snimanja: W sushi, Petrogradska 18, Vračar, tel. 011/344-1814, www.wsushi.rs