Vladimir Mandić: Neku bitku moraš da izgubiš da bi na kraju dobio rat || Hello Magazin!

Iako u poslednje vreme zbog brojnih obaveza ređe posećuje gradske klubove i događaje, uspešni sportista i preduzetnik Vladimir Mandić i dalje je glavna meta brojnih pripadnica lepšeg pola. Harizma i spontanost kojima zrači magnet su za mnoge dame, mahom iz javnog života, koje ne uspevaju da odole šarmu tridesetčetvorogodišnjeg Hercegovca, a ovakav status doneo mu je i titulu zavodnika. Zbog izrazite želje za slobodom, proslavljeni rukometaš kaže da ga nije lako zadržati, a upravo to navodi kao jedan od glavnih razloga za razvod od bivše supruge Jelene, sa kojom ima sedmogodišnju kćerku Sašu. Rečenicom „Nikad ne reci nikad“ Vladimir za „Hello!“ odgovara na pitanja o pomirenju sa bivšom životnom saputnicom, otkriva koje osobine je kćerka nasledila od oca i komentariše svoj angažman u politici, u koju je „uplovio“ pre četiri godine. U poslednje vreme, u medijima se govori o njegovoj navodnoj poteri za Monikom Beluči u Trebinju, a na početku razgovora harizmatični Mostarac kroz osmeh komentariše ove navode.

Da li ste uspeli da u Trebinju sretnete Moniku Beluči?

- Niti sam jurio Moniku po Trebinju, niti sam radio bilo šta od onoga što se pisalo u novinama. Iz jednog mog intervjua, u kome sam rekao da je Monika za mene najlepša glumica i da bih, naravno, kao svaki Mostarac, voleo da je upoznam, iz konteksta je izvučeno nešto nebulozno. U Bosni sam bio poslovno i nisam ni išao u Trebinje.

Važite za jednog od najvećih zavodnika na domaćoj javnoj sceni. Koliko vam prija ta titula?
- Kada sam bio mlađi, to mi je imponovalo, ali sada kada imam 34 godine, kćerku koja ima sedam godina i bavim se ozbiljnim poslovima, to mi ni najmanje ne prija. Ta titula, koju i ne smatram titulom, u drugi plan stavlja sve one prave titule, i sportske, i privatne, i poslovne, koje sam u životu stekao radom i trudom. Voleo bih da mi se to više ne pripisuje. Trudim se da promenim tu sliku o sebi, ali mi baš ne ide. Izgleda da sam upao u živo blato u koje sve dublje tonem.

Vidite li u tome svoju odgovornost?
- Naravno da je ima, ali nikada nisam radio ništa nenormalno. Kao svi moji vršnjaci, izlazio sam, imao veze i vezice, provodio se i uživao u životu.

Tome su svakako doprinele i emotivne veze sa javnim ličnostima.

- Ima dosta slučajnosti i dosta neistina u pisanjima medija o tome. Mnoga poznanstava i veze sa poznatim damama su mi prikačeni. S druge strane, kada si javna ličnost, krećeš se po događajima gde srećeš druge poznate ličnosti i ne možeš da znaš da li će ti se neko svideti ili ne. Ponekad se i to desi, ali to nije moj fetiš kako neki misle.

Devojke se na različite načine dovijaju da privuku vašu pažnju. Šta je najluđe što je neka devojka učinila da bi vam se dopala?
- Svi smo mi radili svakakve ludosti zbog suprotnog pola. Meni se svašta dešavalo, bilo je prelepih, ali i pomalo ludih situacija.

Kako ste reagovali kada ste nedavno zatekli razbijen prozor na automobilu i ljubavnu poruku na svom sedištu?
- Mnogo bi mi bilo lakše da nije polomila staklo. Da je prošlo bez toga, bilo bi simpatično, ovako to već prelazi granicu normalnosti.

Da li ste i vi zbog ljubavi pravili ludosti?

- Za mene je bila ludost kada sam, pre dvanaest godina, zbog ljubavi iz Berlina doleteo na dva sata u Beograd da vidim tadašnju devojku.

Koliko ste uporni u osvajanju devojke koja vam se dopada?
- Možda će zvučati neverovatno, ali nisam od onih muškaraca koji su uporni, niti sam neki lovac. To se dešava spontano, ako se desi da upoznam nekoga ko mi se svidi, namesti se opuštena situacija i to ide samo od sebe. Nisam tip muškarca koji igra na kartu upornosti.

Traže li vam prijatelji i bliski ljudi ljubavne savete?
- Oni su svi gori od mene, ja od njih tražim savete.

Koje osobine kod suprotnog pola najviše cenite?
- Ko god kaže da fizički izgled nije važan, govori neistinu. Kada ste u ozbiljnoj vezi, vi pored te osobe treba i da se probudite. Fleksibilnost je osobina koja je za mene vrlo važna, s obzirom na to da sam zbog obaveza često odsutan i da mnogo putujem. Neophodno je razumevanje dvoje ljudi, da pričate kada vam se priča, ali i da zajedno možete da ćutite. To se danas teško nalazi. Naravno, važan mi je moralni momenat, da je lepo vaspitana i poštena. Ipak sam ja Hercegovac. Devojke su se danas u svakom smislu poistovetile sa muškarcima, što mi se nimalo ne dopada i ne snalazim se baš najbolje u tome.

Jednom ste izjavili da je kod vas izražena želja za slobodom i da je to jedan od razloga što ste se razveli od bivše supruge Jelene.
- Kao Vodolija u horoskopu imam pomalo naglašen osećaj za slobodu i potrebu za nezavisnošću. S druge strane, mislim da u ljubavi niko ne bi trebalo da te menja, već da te prihvati onakvog kakav jesi i da sa nekim nađeš zajednički jezik i razumevanje.

Jeste li spremni da se prilagodite osobi sa kojom ste?

- Spreman sam da odgovorim na prilagođavanje druge osobe meni. Pristajem na kompromis te vrste.

Koliko je nekada teško biti u vašoj koži?
- Uvek sam bio preambiciozan i vodio sam se mišlju da mogu da postignem sve što zamislim. Sebi zadajem mnogo ciljeva i obaveza, zbog čega sam prezauzet i zbog toga trpe i moja porodica i moja kćerka, kao i ja lično, a uz sve to volim da izađem i da se opustim sa društvom, a to sve nekada nije moguće postići. Ljudi vide samo da izlazim u novinama, da vozim dobar automobil i da se provodim u gradu, a niko ne vidi onaj deo mog života u kome sve to nastaje. Uvek mislim da mogu i moram da postignem više. To je moja narav, takav sam rođen i koliko god da mi je u prethodnom periodu bilo teško, zaboravljam taj deo i idem dalje, ka novim izazovima i ciljevima. Nema osvrtanja.

U kakvim ste odnosima sa bivšom suprugom, zamera li vam zbog kćerke sve ono što se piše u medijima?
- Sa Jelenom sam u fantastičnim odnosima i presrećan sam što sa takvom ženom imam dete. Saša je još zaštićena od pisanja medija, a da li mi Jelena zamera ne znam, jer slabo pričamo o tome.

Dugo niste u braku i imate samo reči hvale za bivšu suprugu. Da li ste za ovo vreme koliko ste razdvojeni u nekom trenutku razmišljali da vašoj ljubavi pružite novu šansu?
- Nikad ne reci nikad. Ali mene je teško razumeti, teško me je pratiti. Sam sam sebi dovoljno težak, pa bih teško mogao da nađem razumevanje.

Doživljavate li razvod kao lični ili zajednički poraz ili kao splet okolnosti koje su do toga dovele?
- Sigurno da je to za mene lični poraz, ali trudim se da to kompenzujem na neki drugi način, time što smo u dobrim odnosima. Da je poraz, jeste, jer sam vaspitan u drugom vremenu i moj mentalitet je drugačiji, koliko god se u javnosti o meni pravila slika nekog nemoralnog lika.

Da li je Saša spremna za novi početak u školi?
- Saša je sa pet godina krenula u britansku školu i za razliku od svog oca, ona se uvek raduje polasku u školi. Ovih dana smo u euforiji oko toga i kupovine stvari. Za razliku od nje, ja sam pred prvi septembar uvek bio tužan.

Da li je krenula tatinim stopama u sportu?
- Trenira ritmičku gimnastiku i ide na jahanje. Interesovala se neko vreme i za rukomet, ali sam je odgovorio od toga jer mislim da taj sport nije za devojčice.

Kako joj nadoknađujete propuštene zajedničke trenutke?
- Kad god mogu trudim se da budemo zajedno, ali činjenica je da malo vremena provodim sa njom. Trenutno najviše vremena provodim u automobilu. Žao mi je zbog toga, ali sada sam u godinama kada moram da radim. Prioritet mi je da u budućnosti što više vremena provodim sa Sašom, ali ona shvata da sam zauzet i da je to jedini razlog. Nije što je moje dete, ali stvarno je jedna prepametna i predobra devojčica, koju je uglavnom Jelena odlično vaspitala i već sa sedam godina joj usadila prave vrednosti i skromnost.

Brine li vas njeno odrastanje i zbog čega najviše strepite?
- Postoji određena doza straha, ali sam, sa druge strane, i bezbrižan kada vidim u kakvu devojčicu izrasta. Mislim da će jednog dana biti dobra devojka i žena, pa se ne bojim, štaviše, siguran sam da sa njom neće biti nikakvih problema.

Prepoznajete li kod nje crtu svog karaktera?
- Ima dar za sport, ali je i vrlo uporna. Šta god da radi, kada nešto sebi zacrta, dok to ne uradi ne odustaje.

Prošle sezone vratili ste se u RK „Partizan“ sa velikim ambicijama. Koliko ste zadovoljni svojim učinkom?
- Nisam zadovoljan jer nismo uzeli titulu. Mislim da sam požurio sa povratkom na teren, s obzirom na brojne obaveze koje imam, ali to je opet ona moja ambicioznost, malo sam poleteo, što bi se reklo. Tako da nisam zadovoljan, ali ostajem u „Partizanu“ i sledeće sezone. Voleo bih da se od igračke karijere oprostim nekom titulom, ali o tom potom.

Pre četiri godine zakoračili ste u politiku. Imate li veće ambicije u tom domenu?
- Član sam glavnog odbora Srpske napredne stranke i Skupštine grada Beograda. Politika mi za sada nije prioritet, a u budućnosti ću videti.

Kako podnosite poraze?
- Sport me je naučio da trpim poraze, ali i da narednog puta dam više od sebe da ga ponovo ne doživim. Tako i u privatnom životu, naučio sam da gubim, ali sledeći put uradim sve da ne izgubim. Neko pametan je rekao da neku bitku moraš da izgubiš da bi na kraju dobio rat.

Koliko vas je u životu koštao vaš buran temperament i zamerate li sebi neke reakcije?
- Mnogo puta me je to koštalo crvenih kartona, suspenzija i novčanih kazni, ali posle sam i naučio da od besa i plahovitosti ništa na dobro ne može da izađe. Trudim se da to kod sebe promenim, da umirim temperament i da prvo dobro sagledam stvari, pa da onda reagujem.

Da možete, šta biste promenili u životu?
- Definitivno nije uvek lako, ali, na kraju, što bi rekao Čola: „Ništa ja tu ne bih dirao“.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
Mesto snimanja: Restoran „Aleksandria“, Bulevar Mihaila Pupina 10d, Novi Beograd, tel: 011 / 214 - 20 - 62