Lepa Brena: Snagu radosti za životom čovek mora da pronađe u sebi || Hello Magazin!

Nezgoda koju je doživela dok je boravila u Novom Vinodolskom kada je polomila obe ruke, za Lepu Brenu bio je jedan od najtežih perioda u životu. Uz neizmernu podršku porodice, supruga Slobodana Živojinovića i sinova Stefana, Viktora i Filipa, odbrojavala je dane do povratka u svakodnevicu, gde su je sačekali novi izazovi. Strah od vožnje, prelaska stepenicama, pa i grubljeg ljudskog dodira još je na trenutke parališu, ali se ona odvažno, pozitivnim mislima, tome odupire. Muzička legenda odlučila je da u svoj život unese važne promene i obračuna se sa nekim svojim slabostima. U razgovoru za magazin „Hello!“ Brena se najpre osvrće na oporavak od nezgode koju je imala.

Prošlo je nešto više od mesec dana od nezgode u Hrvatskoj. Kako se sada osećate i kako teče vaš oporavak?

- Sada se osećam fenomenalno. U bolnici sam se često budila zbog bolova i osećala sam sve vremenske promene. To su bila stresna buđenja, zbog čega sam odmah po izlasku počela da radim jogu, vodeći računa o rukama. Moram da priznam da mi je to mnogo pomoglo. Sada, svakog dana, posle prve kafe prvo jedan sat radim vežbe, što mi daje pozitivnu energiju. Moram da priznam da sam počela da se plašim svega, i vožnje automobilom i stepenica, kao i da me neko potapše rukom po ramenu, ali su mi objasnili da je to posttraumatski sindrom.

Nedavno ste održali i prvi nastup posle nezgode. Jeste li se osećali nesigurno pred izlazak na scenu?
- Zvuči smešno da to kažem, ali pomalo sam nestašna, mnogo volim da se zabavljam i glupiram na sceni. Kao i Mik Džeger, ne osećam godine i volim da sam luda na taj način. Nemam dobru ravnotežu, zbog čega na sceni često padnem. Na nedavnom nastupu nosila sam potpetice koje su mi bile previsoke. Kada sam stala na njih, osetila sam nesigurnost, jer nisam imala oslonac, ali sam pronašla rešenje, uhvatila sam se za stalak mikrofona, a kad sam osetila energiju publike, zaboravila sam i na to, i na ruku, i uživala u razmeni pozitivne energije.

Kako ste se suočili sa situacijom u kojoj ste se iznenada našli?
- Krenula sam u borbu. Taj osećaj da ste bespomoćni, a da ste pre samo sat vremena mogli sve potpuno me je zatekao. Plakala sam kao nikada, izbacila sam iz sebe sve ono što se u meni skupljalo. Direktor bolnice obilazio me je svakog dana, rekavši mi da slobodno plačem. Jedan dan je došao i ispričao mi da je i on imao težak period u životu, kada je njegova supruga, posle rođenja drugog deteta, ostala potpuno pralizovana. Bilo mi je vrlo teško zbog njene životne sudbina koja je mnogo teža od moje. Žena mu je u kolicima, a on dolazi kod mene da me pozdravi sa osmehom. Tada sam pomislila: „Zbog čega ja plačem?“ Izvukla sam dobru pouku iz svega toga, da budem srećna što sam živa i zdrava, što mogu sama da operem zube, da skuvam sebi kafu i da radim neke obične stvari, kojima se čovek uopšte ne raduje, a trebalo bi. Vratila sam se nekim suštinskim ljudskim potrebama.

Koliko vam se način života promenio od nezgode?

- Promenila sam način ishrane jer nemam apetit kao ranije. Navikla sam na laganu morsku hranu koja mi prija više od mesa i teške hrane. Čovek oseća koliko mu određene namirnice gode, a što si stariji jedeš sve manje. Jedem manje, ali kvalitetnije i osećam se znatno bolje.

Da li ste se odrekli i slatkiša?
- Što sam starija, sve više izbegavam slatkiše. Bila sam zavisna od slatkog, ukoliko u fioci ili tašni nisam imala parče crne čokolade ili neki drugi slatkiš, bila sam u stanju da u pidžami i bademantilu odem do trafike da uzmem dozu. Danas ne mogu da verujem kako čovek može sa tako nečim da prekine u svojoj glavi.

Kažu da je vežbanje joge u kombinaciji sa zdravom ishranom eliksir mladosti i lepote.
- Ja ne treniram da bih bila zgodna i lepa, jer sam već Lepa Brena. Šalu na stranu, vežbam jer se tada dobro osećam, a to se bolje vidi od sređene frizure, nalakiranih noktiju i svega čime nas mediji svakodnevno opterećuju. U tome se pronalaze osobe koje se nisu pronašle u životu. Žene posle porođaja padnu u depresiju zbog spuštenih grudi ili nekog drugog dela tela, ali od pedesete godine svima je sve spušteno. Snagu radosti za životom čovek mora da pronađe u sebi.

Koji je vaš recept za srećan život?

- Optimizam i dobro raspoloženje trebalo bi da budu alfa i omega našeg života. Nikada nisam težila perfekciji kada je izgled u pitanju. Žao mi je što se pravi atak na psihu mladih devojaka, žena u srednjim i onih u zrelim godinama. Imamo kreme protiv bora, dezodoranse protiv stresa, a najbolji lek je izvor pozitivnog odnosa prema životu, koji morate da pronađete u sebi, a krema može biti napravljena i u apoteci. Ja sam probala i najboje i najskuplje, đavo bi ga znao šta sve nisam radila, vodeći se time da to ipak rade sve žene, ali na kraju sam shvatila da je energija koju nosiš u sebi presudna. Zato više ne razmišljam da li imam dobru frizuru ili nemam, bitno mi je samo da sam dobro raspoložena.

Odakle crpite optimizam?
- Sreća je u porodici i izvor je najveće satisfakcije.

Vaš stariji sin Stefan ponovo je otišao u Ameriku. Da li je i ovog puta njegov odlazak emotivno uticao na vas?
- Nemam više nikakav problem sa tim. Oni su proslavili njegov odlazak na jednom splavu, a ja sam ujutru ustala u pola osam, krenula da ih probudim, ali sam shvatila da oni uopšte nisu u kući.

Jeste li se zabrinuli?

- Nisam, slušala sam intuiciju koja mi je govorila da je sve u redu. Mislim da je danas svaka majka kao životinja koja oseća šta je s njenim mladuncima. Znala sam da se provode, pozvala sam ih da pitam da li će doći kući bar na kafu, i došli su. Popili smo je i zajedno smo otišli na aerodrom. Ispratila sam ga s radošću. Postoje avioni, a i „Skajp“, pa ćemo se brzo videti.

Mlađi sin Viktor u godinama je kada su mu izlasci i provod na prvom mestu. Plašite li se nekad za njega?
- Viktor je dete sa kojim mnogo razgovoram. Često se raspravljamo, ja sam jedna surovo dosadna majka koja kaže sve što misli da je potrebno, ali to kod njega ostane negde u glavi. Voli da izlazi, da se druži i zabavlja, ali to čini čitava njegova generacija. Moram da priznam da nisam srećna što svi oni izlaze u pola jedan noću, jer u naše vreme se tada vraćalo kući. Ali ceo svet tako funkcioniše i ja ne mogu od njega da pravim izuzetak.

Vi ste u Viktorovim godinama započeli pevačku karijeru. Kako su vaši roditelji to prihvatili?
- Sećam se kada sam rekla tati da ću pevati na igrankama. Bio je začuđen, smatrao je da sam vrlo mlada, a ja sam ga zvala da dođe da vidi gde ja to pevam. Petkom, subotom i nedeljom moji roditelji su redovno dolazili na mesto gde sam pevala. Oni su u to vreme izlazili na večere, majka je nosila duge haljine sa bolerom koje je sama šila i uživali su u tome.

Koliko se u vaspitanju dece ugledate na njih?

- I meni je uvek sve bilo dozvoljeno što i mojoj generaciji. Što se tiče zabrana, alkohol nikako nije dolazio u obzir, a da zapalimo cigaretu nekako je i moglo da prođe, ali nikada pred roditeljima, a kada sam počela da zarađujem, prestala sam da koristim duvan. Morali smo da vodimo računa da ne degradiramo sebe i da svojim ponašanjem ne narušimo ugled porodice. Takođe, morali smo da budemo dobri đaci i kada smo to ispunili, nije bilo nikakvih problema. Mogla sam da skitam, jer sam bila dobar đak. Mi smo bili jedna divna, srećna porodica, koja je sa jednom radničkom platom i majkom krojačicom imala sve što je potrebno za sreću.

Kako se Viktor i Stefan nose sa zabranama?
- Mislim da što više nešto branite, to je deci interesantnije da otkriju šta je to u stvari i zašto je zabranjeno. Roditelji bi trebalo da kontrolišu decu, da znaju gde su i sa kim, i da ih proveravaju kada oni to ne znaju, ali kod nas je sve transparentno i valjda za tim nema potrebe. Treba im dozvoliti da se zabavljaju i ne praviti od toga famu, jer što pre počnu pre će im dosaditi.

Žalite li što nemate i žensko dete?
- Naravno, ali pre nekoliko dana postala sam baka. Majda, kćerka moje sestre dobila je kćerku, zbog čega sam srećna. To je prvo žensko unuče u užem krugu naše porodice. Ona se rodila u Kanadi i jedva čekam da otputujem da je vidim.

Planirate li uskoro da ih posetite?
- Naravno, ali sada su u prvom planu obaveze oko televizije „Grand“ i početka nove sezone „Zvezde Granda“, na televiziji „Prva“, a putovanje će se uskoro dogoditi.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Life Content