Zlatni kajakaš Marko Novaković: Moj životni put bio je težak, ali nikada nisam posustao || Hello Magazin!

Kajakaš Marko Novaković posle četrnaest godina bavljenja ovim sportom nedavno je na Svetskom prvenstvu u Moskvi, zajedno sa partnerom Nebojšom Grujićem, uspeo da se popne na šampionsko postolje. Dvadesetpetogodišnjak iz Bečeja od svoje jedanaeste godine posvećen je veslanju, a ovim sportom počeo je da se bavi na nagovor pokojnog dede, koji ga je odgajio zajedno sa bakom. Sportista koga krase fini maniri medalju je posvetio upravo njima i žali što sada nisu tu da vide njegov uspeh i da mu se zajedno raduju. Njegov sledeći cilj su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, koje će biti održane 2016. godine, a do tada će nastaviti vredno da trenira i da radi na sebi. Njegov put do vrha nimalo nije bio lak, ali uz podršku porodice i trenera Soti Jozefa, koji je verovao u njega od početka, uspeo je da se izbori za svoj san, od koga nijednog trenutka nije pomišljao da odustane, čak ni onda kada mu je bilo najteže. Sportista koji živi u Novom Sadu odrastao je sa babom i dedom, jer su njegovi roditelji smatrali da je to bolje za njega nego da detinjstvo provede na dve adrese, budući da su se oni razišli kada je on imao godinu dana.
Od najmlađih dana najlepše uspomene vezuju ga upravo za vodu, jer je vreme sa drugovima provodio pored Tise, a pre nego što je počeo da se vozi kajak pet godina je trenirao plivanje. Za razliku od većine vršnjaka, ne voli da provodi vreme na društvenim mrežama, već se trudi da slobodne trenutke provede na kvalitetan način. Za magazin „Hello!“ otkriva da sanja o velikoj porodici, ali još nije pronašao devojku sa kojom bi mogao da ostvari te planove.
Kakav je osećaj osvojiti medalju i postati svetski prvak?
- Neopisivo moćan. Srećan sam i zadovoljan jer sam sa ovom medaljom sebi i drugima dokazao da se sav moj dugogodišnji trud i rad isplatio.
Ko vam je prvi čestitao na uspehu?
- Prvi mi je čestitao moj partner Nebojša, zatim moj trener Soti Jozef, kao i ostatak tima. Posle toga su, naravno, usledile čestitke od brojnih prijatelja širom Srbije.
Kako ste se osećali kada su se slegli utisci? Rekli ste da ni sami niste verovali da ćete osvojiti medalju.
- Još moćnije, jedna velika prepreka je iza mene i sada idem dalje. Što se medalje tiče, svi mi, sportisti, treniramo i radimo da bismo osvojili medalju, ali nisam u potpunosti bio siguran da će biti zlato, iako sam ga priželjkivao.
Kako ste proslavili postignuti uspeh?
- S obzirom na to da su mi prijatelji organizovali doček, sa njima sam imao burnu i veselu noć, pevao sam od šest sati posle podne do tri, četiri sata posle ponoći.
Kako su izgledale pripreme za Svetsko prvenstvo?
- Ovo takmičenje je došlo u jeku sezone i moj partner Nebojša i ja smo bili odlično pripremljeni, a poslednje tri nedelje bile su posebno i detaljno isplanirane.
Ko vam je u profesionalnom smislu bio najveća podrška i oslonac?
- Moj trener Soti Jozef, koji je, pored toga što mi je bio uzor od malih nogu i što je ostao pored mene sve vreme i verovao mi, takođe i veliki prijatelj i još veći čovek. Naravno, nije ništa manje dobar sportista.
Pre dve godine osvojili ste zlatnju medalju na Evropskom prvenstvu, kada je počeo vaš uspon.
- Moglo bi se tako reći, ali sam svakim danom u karijeri napredovao i nadam se da ću vrhunac dostići na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine.
Koliko je sport kojim se bavite zahtevan i koliko vam ostavlja slobodnog vremena?
- Izuzetno je zahtevan i naporan, a ono malo slobodnog vremena što mi ostane najčešće koristim za aktivan odmor.
Svojevremeno ste iz finansijskih razloga, uporedo sa treninzima, radili. Koliko vam je bio težak taj period?
- Izuzetno je naporno i fizički i mentalno jer sam znao da neću postići vrhunske rezultate ukoliko nisam u potpunosti posvećen treningu i takmičenjima. Ipak, uspeo sam i zahvaljujući zlatnoj medalji na Evropskom prvenstvu. Ušao sam u program stipendiranja Olimpijskog komiteta i Kajakaškog saveza Srbije, posle čega sam mogao u potpunosti da se posvetim sportu i da postignem dobre rezultate.
Odgajili su vas baba i deda. Da li ste ovu medalju posvetili njima iako više nisu tu da vide vaš veliki uspeh?
- Voleo bih da su živi i da mogu da podele ovu radost sa mnom i uvek ću im biti neizmerno zahvalan za sve što su učinili za mene.
Kako je izgledalo vaše detinjstvo i da li su baba i deda uspeli da vam zamene roditelje?
- U suštini, ja sam zadovoljan detinjstvom, odrastao sam pored Tise okružen dobrim i vrednim ljudima. Kao svako dete, želeo sam da neke trenutke podelim sa roditeljima. Baka i deka nikada nisu stavljali sebe ispred njih, ali su mi pružali mnogo pažnje i ljubavi. Iako nikada nisam živeo sa roditeljima, što sam u detinjstvu žarko želeo, u kontaktu smo.

Da li je bilo trenutaka kada ste poželeli da odustanete od sporta?
- Ne, nikada. I pored svih teškoća, nikada nisam razmišljao o odustajanju, to mi nije padalo na pamet.
Rekli ste da ne možete da zamislite dan bez veslanja. Šta vas toliko fascinira u tom sportu?
- Voda pored koje sam odrastao, mir koji sam uvek mogao da imam kakav god da je dan, priroda koju možeš da gledaš i koja ti pruža lepe mirise. Tu je i zvuk ptica i vode, koju baciš svakim zaveslajem, gledanje u vrh kajaka kako seče vodu, snaga u zaveslaju, brzina.
Koliko je težak put ka uspehu i čega ste se sve odrekli da biste osvojili ovu poziciju?
- Težak je, u nekim trenucima mnogo težak. Odrekao sam se većine stvari u početku, a sada mislim da imam sve što imaju moji vršnjaci i da konačno živim punim plućima.
Pored veslanja, šta vas najviše ispunjava?
- Uživam u slušanju muzike, devojkama, druženju i, naravno, u hrani.
Kako najčešće provodite slobodno vreme?
- Uglavnom se sa društvom vozim i kupam na reci, dok su zimi u modi filmovi. Volim da pročitam dobru knigu, i mislim da ima mnogo interesantnijih stvari od gubljenja vremena na društvenim mrežama, što je mladima sada postala svakodnevica.
Na kojin način se opuštate?
- Retki su trenuuci kada se opuštam, ali kada ih ima, tada uglavnom spavam. Imam dvadeset pet godina, a i nemam baš od čega da se opuštam.
Kakav tip devojke može da vas osvoji?
- Volim vredne i ambiciozne devojke koje se ponašaju primereno u svim situacijama, koje drže do sebe i rade na sebi.
Šta vam prvo privuče pažnju kod pripadnica lepšeg pola?
- Ukupna pojava, ličnost i ponašanje. Naravno, pored svega što sam naveo bitan mi je fizički izgled.
Da li ste trenutno zaljubljeni i želite li da zasnujete porodicu?
- Nadam se da ću jednog dana imati veliku i skladnu porodicu, ali čekam da se sve desi spontano, za sada se ne opterećujem previše time.
Kako planirate da provedete ostatak leta? Da li ćete negde otputovati?
- Slabo nam je ovo leto bilo, a imam i još jedno takmičenje do kraja sezone. Verovatno ću ostati kod kuće, što i nije tako loše, možda svratim na nekoliko dana do Crne Gore, ali tako nešto odlučim u momentu.
Posle zlatnje medalje, koji je vaš sledeći izazov?
- Biće još evropskih i svetskih kupova, ali nekako sve ide u pravcu ka Olimpijskim igrama u Riju.
Koji je vaš najveći privatni uspeh na koji ste posebno ponosni?
- Što sam zdrav, prav i normalan.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content