Pola sata sa... Jelena Bačić Alimpić || Hello Magazin!

Roman „Poslednje proleće u Parizu“ objavljen je početkom aprila, istog meseca našao se među najčitanijim domaćim izdanjima, a ovih dana pred čitaocima će se naći sedamnaesto izdanje. Njegova autorka Jelena Bačić-Alimpić vrlo je zadovoljna i srećna zbog velikog uspeha knjige koja će, po svemu sudeći, nadmašiti prethodna dva bestselera, „Ringišpil“ i „Pismo gospođe Vilme“. Spisateljica, voditeljka i profesorka srpskog jezika odmara se od medija i u svom Novom Sadu se priprema za neke nove priče i poslovne poduhvate, a ako se njene želje ostvare, uskoro ćemo je ponovo gledati na malim ekranima.
- Leto provodim više radno nego paradno. Od maja sam više bila na putu, promovišući knjigu i družeći se sa čitaocima, nego što sam se odmarala. Ipak, našlo se vremena i za malo ličnog zadovoljstva, pa sam krajem juna sa kćerkom provela deset dana u Herceg Novom, a nedavno smo se vratile iz Beča, gde smo bile u poseti prijateljima. Delim utisak većine da je ovo leto najmanje ličilo na leto, tako da mi nije žao što ga nisam iskoristila za neki veći odmor - otkriva Jelena.
Skupljate li možda inspiraciju za novi roman ili vas je ovaj aktuelni, emotivno izuzetno jak, toliko iscrpeo da trenutno ne razmišljate o narednim spisateljskim poduhvatima?
- Četvrti roman se već nalazi u nekim od fajlova u mojoj glavi, čak sam počela da ga pišem, ali budući da još nisam sasvim otišla iz Pariza i oprostila se sa junacima treće knjige, nova će morati malo da pričeka. „Poslednje proleće u Parizu“ zaista je snažna, potresna priča koju sam živela i pisala dve godine, pa mi je potrebno izvesno vreme da je prepustim zaboravu, pa tek onda da se potpuno posvetim novoj avanturi i njenim likovima.
Koliko se vaš život promenio otkako ste napustili male ekrane?
- Promenio se utoliko što je sada neuporedivo mirniji, manje je stresa i nerviranja. Mislila sam da će problem biti višak slobodnog vremena, ali ga zapravo i nemam. Osim obaveza oko knjige i pisanja, veoma sam posvećena porodici. Televizija mi ne nedostaje.
Jeste li dobili neke primamljive ponude?
- Bilo ih je nekoliko, ali informacije koje su se o njima plasirale uglavnom nisu bile tačne. Mnogo sam stvari naučila posle više od dve i po decenije provedene u medijima, pa se trudim da se ne nerviram kada pojedine kolege plasiraju neistine. Tek u julu sam dobila zaista odličnu ponudu od jedne kuće koja mi se čini interesantnom u svakom smislu, i trebalo bi da donesem odluku. Međutim, postoji još jedan poziv koji me veoma raduje i za koji sam potpuno sigurna da bi mogao biti dugoročno opredeljenje, a ne samo posao, jer podrazumeva rad sa onim što najviše volim. Verujem da ćete uskoro saznati o čemu je reč.
Po koju cenu biste se vratili na televiziju?
- Visoku. Bez šale, ukoliko se vratim na male ekrane, morala bih da imam veoma dobre razloge zbog kojih to činim, a uslov su autorska emisija, ugovor na određeno vreme i pristojna finansijska ponuda.
Jednom prilikom izjavili ste da ne znate šta tačno znači pojam „savremena žena“. Jeste li se u međuvremenu našli u njemu?
- Još tako mislim. Ako se pod „savremena žena“ podrazumeva da sve radim, onda to jesam. Ali, ako se misli na slepo praćenje mode, modnih blogerki, kreacija, napredne tehnologije, svih mogućih društvenih mreža i takve interakcije u savremeno društvo, onda nisam savremena žena. Dovoljno je pročitati bar jednu od mojih knjiga pa će svakom biti jasno o čemu pričam.
Kako bežite od često neprijatne realnosti i da li je osmeh i dalje lek za sve?
- Čitam, pišem, čitam, čitam... Naravno, ne mogu da pobegnem od surove stvarnosti i ružnih dešavanja kojima svedočimo u poslednje vreme, ali trudim se da čuvam one koje volim i da zaštitim svoj mali svet od slika sveopšteg stradanja, mada je to danas veoma teško. Nema bolesti kao što je mržnja, nema dara kao što je zdravlje, niti bogatstva kao što je mir. Zato još verujem u osmeh kao najjače oružje i lek. Nije uvek lako biti nasmejan, ali mislim da bi svako od nas trebalo da ima bar jedan razlog za to. Tako bi svet bio lepše mesto, a mi bolji ljudi.