Duško Pijetlović: Ovo je moja zlatna godina, i privatno i poslovno || Hello Magazin!

Zlatna medalja sa Evropskog prvenstva u Budimpešti, koju je sa saigračima srpske reprezentacije krajem jula stavio oko vrata, za vaterpolistu Duška Pijetlovića imala je poseban sjaj, jer ju je osvojio za sina Petra, koga je dobio dve nedelje ranije. Dok su njegovi saigrači putovali ka mađarskoj prestonici, Duško je ostao u Beogradu da dočeka prinovu. Vest da je postao otac prvo je podelio sa roditeljima, a potom i sa bratom Gojkom, koji je u tom trenutku sa reprezentacijom bio na putu za mađarsku prestonicu. Narednog dana Duško se pridružio nacionalnom timu, sa kojima je proslavio rođenje sina. Mada je bio prinuđen da se na neko vreme razdvoji od Petra, njegov dolazak na svet bio je motiv više da u vodi da sve od sebe. U trenutku kada je sa zlatnim delfinima stajao na pobedničkom postolju, misli su mu bile sa suprugom Marinom i njihovim tek rođenim sinom. Rođenje sina bilo je motiv više da pruži sve od sebe, a u trenutku kada je sa zlatnim delfinima stajao na pobedničkom postolju misli su mu bile sa suprugom Marinom i njihovim tek rođenim detetom.
U razgovoru za magazinu „Hello!“ dvadesetdevetogodišnji Novosađanin, sa stalnom adresom u Beogradu, govori o novoj životnoj ulozi i predivnim trenucima koje proživljava sa porodicom i ističe da mu je žao što nije prisustvovao rođenju svog prvenca. U iskrenom razgovoru Duško priznaje da sa Marinom priželjkuje veliku porodicu i da su izazovi roditeljstva za njega slatke muke.

Kako ste se osećali kada ste saznali da ste postali otac?

- Bio sam neopisivo srećan, teško je opisati taj osećaj. To je definitivno najlepša vest koju čovek može da dobije.

Da li ste prisustvovali porođaju?
- Nažalost, nisam, mada sam žarko želeo. Trebalo je da prisustvujem, ali nisam stigao, jer je porođaj brzo protekao. Voleo bih da sam bio uz suprugu i dočekao našeg mališana. Nadam se da ću sledeći put prisustvovati.

Ko vam je prvi čestitao?
- Naši roditelji bili su pored mene dok sam čekao da mi se jave iz porodilišta. Prvo sam sa njima podelio radost.

Brat Gojko i ostali saigrači vest o prinovi saznali su na putu za Mađarsku. Kako su reagovali?

- Brata sam redovno izveštavao kako teče porođaj, a kada sam mu javio da je postao stric, obradovao se.

Dan posle rođenja deteta otputovali ste na prvenstvo. Da li vam je bilo teško ili ste samo imali dodatnu motivaciju?
- Moram da priznam da mi je bilo prilično teško što sam morao da putujem, pogotovu što sam znao da neću biti tu kada budu izlazili iz porodilišta. S druge strane, to me je dodatno motivisalo da sinu poklonim zlatnu medalju sa Evropskog prvenstva, što se i ostvarilo.

Jeste li vi i supruga Marina zajedno odabrali ime?
- Ni Marina ni ja nismo učestvovali u odabiru, svaki dogovor pao je u vodu. Budućida je rođen na Petrovdan, sam je sebi dao ime - Petar.

Kada ste i kako proslavili sinovljevo rođenje?

- Iste večeri organizovao sam proslavu sa bliskim prijateljima i rodbinom u jednom restoranu. Bilo mi je žao što slavlju nije prisustvovao i moj brat Gojko, kao i cela ekipa reprezentacije, ali proslavili smo mi to kasnije. Sve u svemu, bilo je lepo i veselo.

Kakva je bila reakcija vaših najbližih na srećnu vest?
- Svi su bili presrećni. Petar ih je odmah osvojio i definitivno postao miljenik u familiji. Deca mog brata Jovan i Mia bili su oduševljeni kada su ga videli. Mia nije htela da izađe iz sobe i samo ga je mazila, a Jova već svima priča o svom bratu Petru.

Kako se snalazite u ulozi oca?
- Budući da sam dosta vremena provodio kod brata kada su se njegovi klinci rodili, mnogo toga sam znao. Ipak, moram da priznam da nije isto. Sa njima sam se više igrao, a ovde imam i druge obaveze, slatke muke.

Možete li vi i Marina da računate na pomoć sa strane?

- Babe i dede su uvek tu da pomognu koliko god mogu, ali sada je pauza pred novu sezonu, tako da Marini najviše pomažem ja.

Delite li obaveze oko bebe sa njom i kako se snalazite u tome?
- Trudim se da pomognem koliko mogu. Nije mi teško da ustajem noću zbog njega, da mu promenim pelene i pomognem oko kupanja. Ipak, najviše odgovornosti ima majka.

Uspevate li da se naspavate ili je Petar mirna beba?
- Za sada je mirna i dobra beba. Iz priča sa prijateljima očekivao sam i bio spreman na naporniji period, ali zaista se lepo snalazimo i organizujemo. Za sada nema neprospavanih noći iako je napunio svega mesec dana.

Da li ste još na relaciji Beograd - Novi Sad, gde žive vaši roditelji?

- Trenutno je Beograd mesto porodičnog okupljanja budućida je Petar još mali. Odnedavno ga izvodimo napolje, a prvom prilikom vodićemo ga kod babe i dede u Novi Sad.

Pobeda u finalu “Evropskog prvenstva” protiv Mađara za vas je bila dupla sreća. Kako ste se osećali na pobedničkom postolju i o čemu ste razmišljali u tom momentu?
- Ovo je definitivno zlatna godina za mene, i privatno i poslovno, nisu mogle da mi se dese lepše stvari. Osećao sam se ispunjeno, kao najsrećniji čovek.

Brat Gojko proglašen je za najboljeg golmana prvenstva, a vi ste posle prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Barseloni svrstani u idealni vaterpolo tim. Kako doživljavate ta priznanja?
- Sigurno da mi prijaju, uvek je lepo kada se za uloženi trud, rad i odricanje dobije priznanje.

Obojica trenirate vaterpolo. Ko vam je usadio ljubav prema tom sportu?
- Naš otac je obožavao sport. Pratio je sve što je moglo da se prati kada je sport u pitanju. Odveo nas je na bazen jer je želeo da naučimo pravilno da plivamo, ali nama je plivanje bilo prilično dosadno, pa smo se brzo prebacili na vaterpolo.

To je dinamičan sport, koji zahteva borbenost. Da li ste i u privatnom životu temperamenti koliko i u vodi?
- Privatno sam dosta smiren, što mnogi ne bi povezali sa mojim ponašanjem u bazenu.

Šta vam je najbolji „sedativ“ ?
- Definitivno porodica, kod kuće sam najopušteniji i uživam u svakom trenutku.

Priželjkujete li posle sina i kćerku?
- Naravno da bih voleo da proširimo porodicu, ne želimo da se zadržimo na jednom detetu. Ne pravim razliku da li je dečak ili devojčica.

Kakvi su vam planovi za naredni period?
- Slede klupske obaveze, narednu sezonu provešću u italijanskom klubu „Pro-Reko“, gde mi pripreme počinju u septembru. Sada se polako okrećem tome.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content

Mesto snimanja: Restoran „Klub književnika“,
Francuska 7, Beograd, tel: 011 / 262 - 79 - 31