Milica Vukliš: Titula mis je promenila moj pogled na svet

Milica Vukliš: Titula mis je promenila moj pogled na svet

Autor: | 31/08/2014

0

Uprkos asocijacijama koje kod nekih budi titula mis, tijara optočena dijamantima koju nose izabrane devojke podrazumeva bezbroj obaveza, a Milica Vukliš, koja je na krunisanju u oktobru proglašena najlepšom Srpkinjom, poseduje mnogo kvaliteta kojima može da opravda ukazano poverenje. Nema sumnje da će dvadesetogodišnja Beograđanka, vrsna odbojkašica, ikonopisac i budući građevinski inženjer, na takmičenju za mis sveta mnogim gledaocima i članovima žirija zapasti za oko.

- Ostvarila sam san koji sam sanjala kao devojčica. Titula mi je donela mnogo poznanstava i novih interesovanja i proširila vidike, proputovala sam dvanaest država na tri kontinenta, upoznala sam različite kulture i običaje, kraljevske porodice, inteligentne i divne osobe. S druge strane, odnela je samo ono negativno, neke loše navike i ljude koje sam smatrala prijateljima. Zahvaljujući lenti koju nosim shvatila sam da se svaki trud na kraju isplati - kaže lepa mis Srbije, kojoj nije bilo teško da u nedavnim poplavama zasuče rukave i pomogne ugroženima.

Šta se sve u vašem životu promenilo proteklih meseci?
- Pre svega, promenili su se moji pogledi na svet. Sada sve posmatram iz više uglova, potpuno drugačije. Ovo iskustvo mi je pomoglo da odrastem. Naučila sam da život nije isključivo crn ili beo, da prepoznam poštene, dobre ljude i da ih razlikujem od onih koji vide samo korist i naslađuju se tuđom nesrećom. Shvatamo ko su pravi prijatelji tek kada doživimo neki uspeh, jer samo oni umeju da sa nama podele tu sreću.

Trebalo je da u serijalu "Dramska trilogija 1941-1945" Radoša Bajića igrate mladu partizanku. On vas je za ovu ulogu predložio još pre izbora za mis, smatrajući da našem filmu nedostaju glamur i lepe žene.
- Projekat još nije počeo da se ostvaruje. Glamur je kvalitet koji više osećamo nego što ga vidimo ili razumemo. Osobu glamuroznom čine samopouzdanje i stav. Lepota nije samo na licu, već i u svetlosti srca.

Da li je možda vaša želja bila ona o kojoj maštaju mnoge devojčice - da postanete glumica?

- Nikad nisam o tome razmišljala. Zato sam bila zbunjena i iznenađena kada me je Radoš izabrao za seriju. Tek tada se u meni probudila želja da se oprobam u toj sferi. Zavolela sam glumu zahvaljujući Branislavu Lečiću i njegovoj školi "Lekart" i jedva čekam da počnemo da snimamo ovo ostvarenje. Ipak, u ovom trenutku moja najveća želja je da osvojim titulu najlepše žene sveta, a potom i da postanem građevinski inženjer, da steknem znanje od najvećih stručnjaka u toj oblasti i jednog dana otvorim svoju firmu. Takođe želim da osnujem porodicu i da živim u sreći i harmoniji, okružena dragim ljudima.

Upisali ste jedan od najtežih fakulteta, za koji se lepši pol retko odlučuje.
- Oduvek sam znala da želim da budem građevinski inženjer. To je posao koji te uvek stimuliše da napreduješ, ali i poseban izazov. Svako želi da ostavi trag kad ode. Neki to urade dobrom knjigom, neki pesmom i slikom, a ja želim da me pamte po veličanstvenim zdanjima.

Imate li još vremena za još jednu veliku ljubav, odbojku?
- Uvek imam vremena za prijatelje, a to su upravo moji bivši saigrači iz odbojkaškog kluba "21. maj", pa se često okupljamo na terenu. Leti igramo odbojku na pesku. Nema bolje kombinacije od one koju čine sunce, druženje i sport. Često zaigram i takozvanu sedeću odbojku, koja spada u paraolimpijske discipline, sa trenerom i divnim ljudima, reprezentativcima u ovom sportu koje sam upoznala dok sam se bavila suđenjem. Ove godine igrala sam samo studentsku ligu za fakultet, pošto mi obaveze nisu dozvolile da se više angažujem. Ali, sigurno ću se vratiti igranju i treniranju, jer ipak je to moja prva ljubav.

Imate još jedan neuobičajen hobi, slikanje ikona.

- Ikonopisom se bavim od dvanaeste godine. Ali, slikam samo za porodicu i meni drage ljude. Do sada sam poklonila više od dvadeset ikona, a jedna od njih je prodata na humanitarnoj aukciji za decu sa autizmom. Posebnu ikonu namenila sam mom guruu i životnom učitelju, predsednici kompanije "Miss Yu" Vesni de Vinči. Volela bih da napravim izložbu, o čemu sam dosta razmišljala u poslednje vreme. Možda kad se vratim sa izbora za mis sveta.

Nameravate li da se ozbiljnije bavite manekenstvom?
- To je veoma težak posao i divim se devojkama i momcima koji žive od njega. Kad sam postala mis, radila sam prvu reviju, a u julu sam u Parizu učestvovala na Nedelji visoke mode i moram da priznam da je to fenomenalno iskustvo. Ipak, moje ambicije se kreću u drugom smeru. Fakultet je prioritet, a ne bih mogla da zamislim život bez specijaliteta domaće kuhinje i slatkiša.

Šta sve mora da poseduje predstavnica jedne zemlje na takmičenju za lepoticu planete?

- Koliko je važno da bude lepa i zgodna, toliko je bitno da bude pametna, da se bavi sportom, da je upućena u opštu kulturu. Mora da bude i komunikativna, da govori strane jezike, da ima harizmu i zrači pozitivnom energijom. Velika je odgovornost nositi ime svoje zemlje na lenti i veoma je teško naći pravu devojku koja može da pred svetom dočara lepotu, vrlinu i veličinu svog naroda. Ona predstavlja državu, ali i kompaniju, porodicu, sebe. Sve to nosi veliku odgovornost, ali i ogromno zadovoljstvo.

Za finalno takmičenje spremate se od trenutka kada ste poneli krunu. Imate li neke posebne pripreme?
- Sa svojim timom napravila sam prezentaciju o Srbiji tako da svaki stranac koji pogleda fotografije i pročita opise poželi da dođe u našu zemlju. Pohađala sam časove glume, pevanja, novinarstva, plesa. Slikam ikone koje ću odneti kao nacionalni poklon za donatorsko veče, a sav prihod će ići u humanitarne svrhe. Usavršavam jezike i znanje folklora, pripremam tačku za iskazivanje talenata. Održavam kondiciju svakodnevnim treninzima, jer mi tamo predstoje takmičenja u pojedinačnim i timskim sportovma. S obzirom na bavljenje odbojkom, verujem da ću se u toj disciplini dobro plasirati. Pre finalnog takmičenja sve te aktivnosti donose poene i utiču na konačni plasman.

Zbog čega poslednjih godina naše misice tako loše prolaze na svetskom izboru? Da li politika utiče na krajnji rezlutat?
- Bogate i mnogoljudne države su u prednosti jer modna industrija traži velika tržišta. Sistem izbora mesta gde se održava finalni izbor zavisi od ekonomskih prilika. Srbija je mala zemlja i mnoge devojke koje učestvuju ne znaju gde se nalazi. Moja uloga kao ambasadora lepote je da iskoristim priliku i upoznam ih sa našom tradicijom, običajima, kulturom, istorijom i uspešnim ličnostima. I ta prezentacija naših vrednosti je neka vrsta politike. Dobro govorim engleski jezik, ali trudiću se da tamo što više koristim srpski. Nadam se dobrom plasmanu. Na žiriju je da odradi svoj deo posla.

Šta bi trebalo da poseduje muškarac vaših snova?

- Pre svega, mora da bude uspešan u svojoj profesiji, da ceni roditelje i rodbinu, jer mislim da samo čovek sa takvim vrednostima može da bude divan suprug i otac. Treba da bude i samouveren, zadovoljan sobom, dobar, pametan, komunikativan i druželjubiv.

Kakve utiske nosite iz francuske prestonice u kojoj ste nedavno imali zanimljiv zadatak?
- Privilegija je biti zaštitno lice projekta "Srbija - zemlja jorgovana". Prvi jorgovan zasadila sam u rezidenciji našeg ambasadora Rajka Ristića. Zaista elitni događaj, kome su prisustvovali plemići iz loze Burbona, knez Aleksandar Karađorđević i kneginja Barbara, profesor na Sorboni Najdžel Etkins i još mnogo divnih ličnosti. Sadila sam jorgovan i u našoj ambasadi u Australiji. U toj zemlji sam se prvi put oprobala kao voditelj, na izboru "Mis srpske dijaspore Australije".

Prilikom nedavnih poplava pokazali ste da vam je briga o ugroženima bitnija od brige o lepoti.
- Čim sam saznala kakva je situacija, pozvala sam sve poznanike da sakupimo hranu, novac, pelene, odeću i ostale potrebne stvari. Odnela sam ih u Sportski centar "Šumice" i tamo volontirala sa prijateljima nekoliko dana. Potom smo sa OFK "Beogradom" delili neophodna sredstva. Nema nikakve koristi od humanih dela ako ih ne prate humane misli i namere. Roditelji su me naučili da pomognem svakome kome je potrebno i ko je to zaslužio. Velika humanistkinja Ljilja Stanojević pozvala me je da se priključim njenom radu sa autističnom decom i da im pomažemo da razviju motoriku. Divna Esma Redžepova oduvek je bila moj uzor jer je ceo život posvetila dobrotvornom radu kako bi pomogla najmlađima.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Boško Karanović, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Šminka: Jovana Arsić, tel: 061 / 15 - 56 - 629
Frizura: Vladimir Simić, Studio „Indigo“, tel: 063 / 782 - 94 - 21
Mesto snimanja: Studio „Indigo“, Mutapova 25

Komentari (0)

Loading
Goran Anicic hellomagazin