Ivana Maksimović i Danilo Anđušić: Svi detalji romantične veridbe na obali Sredozemnog mora || Hello Magazin!

Samo nekoliko meseci ljubavi između "srebrne olimpijke" u streljaštvu Ivane Maksimović i perspektivnog košarkaša Danila Anđušića bilo je dovoljno da shvate da su jedno u drugome pronašli idealnu polovinu. Dvadesetčetvorogodišnja sportistkinja i njen godinu dana mlađi partner upoznali su se prošle godine u Turskoj, a na istom mestu ovog leta svoju vezu krunisali su veridbom i iznenadili i obradovali najbliže. Život na različitim adresama nije bio prepreka za ovaj par da se za kratko vreme zbliže i odlično upozna, a s vremenom su shvatili da su veoma sličnih karaktera i da se odlično nadopunjuju. Posle romantične veridbe na obali Sredozemnog mora, zaljubljeni par želi da započne zajednički život u Španiji, a sledeće godine počeće da se pripremaju za venčanje jer oboje žele da sve bude besprekorno.

Kako ste se upoznali?

Ivana: Upoznali smo se preko zajedničkog prijatelja Đorđa, koji je takođe košarkaš. Danilo je prošle godine bio na Mediteranskim igrama u Turskoj, kao i ja, i tada smo se prvi put sreli. Posle nekoliko nedelja ponovo smo se videli u Beogradu i tada je počelo naše zbližavanje.
Danilo: Meni se Ivana dopala i pratio sam njenu karijeru pa sam prijatelju koji ju je poznavao rekao da mora da nas upozna, što je on i učinio.

Jeste li i vi odranije znali za Danila?
Ivana: Zapazila sam ga na Evropskom prvenstvu, koje sam u društvu roditelja i prijatelja pratila na Bukulji.

Kako je teklo vaše zbližavanje?
Ivana: Posle našeg prvog izlaska u Beogradu, on je morao da otputuje u Španiju, a ja sam imala svoje obaveze, ali nastavili smo komunikaciju preko "Skajpa" i društvenih mreža.
Danilo: Posle jednog meseca razdvojenosti dobio sam slobodan dan i odlučio sam da dođem u Beograd, što je bilo presudno za našu dalju vezu.
Ivana: Tada me je oborio s nogu jer, kada se zaljubiš i vidiš da i ta osoba daje sve od sebe da vaša veza uspe, ne postoji lepši osećaj. Osetila sam da bi trebalo da se borim za nas i kasnije sam svaki slobodan trenutak koristila da odem u Španiju, a i on je dolazio uvek kada je imao nekoliko slobodnih dana.

Jeste li često imali priliku da se viđate?

Ivana: U početku smo često bili razdvojeni, ali sam ja u januaru napravila raspored svojih obaveza tako da što više mogu da odlazim u Španiju. Imam sreću što su moji roditelji od početka podržavali našu vezu. Inače, mama mi je trener, tako da mi je izlazila u susret i više nego što je trebalo. Dosta vremena provodili smo zajedno, a u Beogradu smo počeli i da živimo zajedno. Za kratko vreme dobro smo se upoznali, bez obzira na razdvojenost.
Danilo: Ivana je češće dolazila kod mene jer je njen posao takav da stalno putuje, dok sam ja tokom sezone vezan za jednu lokaciju, a slobodne dane dobijem povremeno.

Da li je bilo teško da uskladite susrete, a da vaši sportski rezultati ne trpe zbog toga?
Danilo: Od početka smo se trudili da sve uklopimo na najbolji mogući način da sport ne trpi, u čemu smo uspeli.
Ivana: Rezultati nisu izostali, a o tome najbolje govore medalje na takmičenjima. Oboje smo ambiciozni, a pošto smo isti znak u horoskopu i sličnih karaktera, umemo vrlo dobro da bodrimo jedno drugo kada je reč o sportu.
Danilo: Vrlo je bitno da pored sebe imaš nekog ko zna šta bi u kom trenutku trebalo da ti kaže, a Ivana i ja imamo takav odnos.

Jeste li ranije verovali u vezu na daljinu?
Ivana: Nikada nisam volela veze na daljinu i smatrala sam da, ako nekog viđaš jednom mesečno, to onda nije prava veza.
Danilo: Ni ja nikada nisam mislio da veza na daljinu može da uspe sve dok nisam upoznao Ivanu.

Čime ste osvojili jedno drugog?

Ivana: Kada sam ga upoznala, osvojio me je time što je jako ambiciozan i predan onome što radi, baš kao i ja. Kasnije, dok smo se upoznavali privukli su me njegovi maniri i lepo vaspitanje, koje je postalo retkost u današnje vreme. Osim toga, on je osoba koja može da isprati moj jak karakter i temperament, razume kada planem zbog nečega, kao i moju tvrdoglavost. Od kada smo zajedno imala sam mnoge teške trenutke, ali on je znao da me smiri i na pravi način podstakne da nastavim da se borim. Kao pravi džentlmen, ume da me iznenadi, uvek na drugi, zanimljiv način. Kada se vratim sa putovanja, čeka me predivan buket cveća sa porukom.
Danilo: Mene je Ivana osvojila harizmom i osmehom. Već pri prvom susretu osetio sam nešto posebno prema njoj. Kasnije sam shvatio da se savršeno nadopunjujemo i da smo vrlo slični, a odrasli smo i u sličnim sportskim porodicama.

Da li nekada između vas dođe do neslaganja?
Ivana: Kada nekoga upoznaješ, normalno je da osim vrlina otkriješ i njegove mane. Ranije bih prećutala kada mi nešto ne odgovara, a Danilo me je naučio da o svemu otvoreno govorimo i da ništa ne stavljamo pod tepih.
Danilo: O svemu otvoreno razgovaramo, tako da sve eventualne nesuglasice, koje se javljaju kod svih parova, rešavamo iskrenom pričom.

Danilo, vi ste imali mladalački brak, koliko vam to iskustvo pomaže da bolje procenite žene?
Danilo: To je bila životna lekcija koju sam naučio. Udario sam glavom o zid jer nisam hteo da slušam mnoge oko sebe, pre svega roditelje. Pogrešio sam, ali to iskustvo nije na ružan način uticalo na mene. Dobro da nije bilo dece u tom braku, a Ivana se pojavila u pravom trenutku.

Kako su vaši roditelji prihvatili Ivanu?
Danilo: Oni su od prvog trenutka oduševljeni Ivanom i nekada mi se čini da više žele da vide nju nego mene.

Koliko ste planirali veridbu?

Danilo: Pričali smo o tome, a nekoliko dana pre nego što smo pošli na letovanje u Tursku, odlučio sam da kupim prsten. Za to su znali samo moj najbolji drug i brat, koji su mi pravili društvo prilikom izbora. Poneo sam prsten na more, ali nisam bio siguran da li ću je tada zaprositi.
Ivana: Uvek kada smo pričali o tome govorila sam mu da bi trebalo da sačekamo pošto smo svega sedam-osam meseci u vezi i da ne pokušava da me zaprosi jer ću mu reći "ne".

Da li je trojici muškaraca bilo teško da izaberu prsten?
Danilo: Druga i brata poveo sam samo da bi mi pravili društvo. Znao sam njen ukus, tako da sam već u prvoj zlatari pronašao odgovarajući prsten.
Ivana: Nisam ni ja baš naivna, mnogo puta pričala sam mu o svom ukusu za svaki slučaj, da ne napravi grešku.

Jeste li tokom odmora naslutili šta vam se sprema?
Ivana: Nisam, potpuno me je iznenadio, mada su postojali znaci koji su ukazivali na to, ali nisam "provalila".
Danilo: Prsten je bio u mom rancu, a kada smo bili na pasoškoj kontroli, carinik ga je na skeneru video i poželeo mi sreću. Mislio sam da će Ivana tada shvatiti, ali, srećom, nije obratila pažnju na njegovu opasku.
Ivana: Carinici se sa mnom stalno šale na račun toga da li imam pušku, tako da sam mislila da je i to bila neka slična opaska.

Kako je izgledalo veče kada ste se verili?

Danilo: Čim smo stigli na more, video sam jednu prelepu kućicu pored plaže i pomislio sam kako bih tamo mogao da je zaprosim. Lako sam se dogovorio sa osobljem iz hotela o tome kako želim da urede tu kućicu i prilaz, a ja sam isplanirao da je uveče povedem u romantičnu šetnju plažom, i kada stignemo do tog mesta, da je zaprosim. Međutim, kada smo izašli iz sobe, ispostavilo se da je ispred hotela na bazenu odlična žurka, kojoj je Ivana želela da prisustvuje. Odlučio sam da tu popijemo piće, a kasnije nekako izvučem i povedem u šetnju. Međutim, ona nije želela da krene.
Ivana: Šou na bazenu je zaista bio odličan. Bilo je mnogo plesača i akrobata sa Kube, muzika je bila odlična, kao i sam provod. On je sve vreme govorio da ga bole noge, a nije želeo da sedne već da šeta. Na kraju sam pristala da se prošetamo, misleći da ćemo se brzo vratiti na žurku.

Šta se posle toga dešavalo?
Danilo: Kada smo izašli na plažu, počeo je vatromet, što Ivana obožava i to joj je odmah popravilo raspoloženje. Videla je i da su ispred te kućice postavljene sveće i latice ruža i rekla mi je kako je lepo, a ja sam je pitao da se prošetamo do nje, na šta je ona odgovorila da neće jer se verovatno tamo neko venčava.
Ivana: Dok sam mu objašnjavala zbog čega ne želim da idem do te kućice, on me je nekako odvukao do stazice sa svećama i laticama ruža. Tada sam shvatila da je on sve to organizovao, ali sam mislila da verovatno želi da me iznenadi romantičnom večerom. Pomislila sam da mu to nije trebalo jer smo u hotelu mogli da jedemo koliko smo hteli. U kućici su bila dva kreveta i sto na kome su bili šampanjac i voće, a ja sam se pitala gde su tanjiri i kada će nam poslužiti jelo.
Danilo: Ona je u jednom trenutku ustala i počela da priča kako je sve lepo, ustao sam, rekavši joj da je volim i da želim da provedem život sa njom. Pokušao sam da kleknem i da izvadim prsten, međutim, ona me je tako jako zgrabila da mi je trebalo nekoliko trenutaka da se izvučem iz tog zagrljaja i da kleknem.
Ivana: U trenutku kada me je zaprosio ruke su mi se užasno tresle, bila sam u potpunom šoku. Naravno, odgovorila sam mu "da", a pomislila sam kako više nisam mala devojčica, što mi je na izvestan način bilo strašno.
Danilo: Ja sam posle toga otvorio šampanjac i, kao poručeno, počeo je još jedan vatromet.

Kako su reagovali vaši najbliži?
Danilo: Krili smo to od njih do kraja letovanja, jer nismo želeli da im tako važnu vest saopštimo preko "Skajpa".
Ivana: Moji roditelji još smatraju da sam mala devojčica i da mi nije vreme za udaju, pa sam znala da će se šokirati. Želela sam da im novost saopštim tek kada se vidimo. Prvih dana ni ja nisam verovala šta se desilo.

Šta su vam rekli kada su videli prsten?
Ivana: Kada smo stigli, na aerodromu nas je čekao moj tata, imala sam veću tremu nego u finalu Olimpijskih igara. Oboje su zaplakali kada sam im pokazala prsten, ali su bili manje u šoku nego što sam očekivala. Mama je odmah otvorila piće, pustila muziku i pozvala prijatelje da proslavimo.
Danilo: Posle toga otišli smo kod mojih roditelja, a ja sam pozvao tetku i teču da dođu, iako je već bila skoro ponoć i bili su u čudu što navaljujem da svrate kod nas. Prvo smo im pokazivali slike sa mora, a potom sam otvorio vino i rekao da smo se verili. U prvom trenutku su mislili da se šalimo, a onda je Ivana pokazala prsten.

Jeste li i sa vašim prijateljima proslavili taj važan trenutak?
Danilo: Tek prošle nedelje uspeli smo na jedan dan da dođemo u Beograd, što smo iskoristili da napravimo malu proslavu za najbliže prijatelje i rođake.

Kada planirate da organizujete svadbeno veselje?
Ivana: Problem je u tome što ja još ne znam ni kakvu bih svadbu volela da imam ni kakvu venčanicu želim da nosim. Želim da moja svadba bude besprekorno organizovana, za šta je potrebno vreme, pa ne žurimo.
Danilo: Želimo da tog dana sve bude savršeno.

Kakvi su vaši poslovni planovi?
Danilo: Ja sam član kluba "Virtus" iz Bolonje, za koji me vezuje ugovor koji traje još dve godine, ali je problem u tome što su oni u vrlo lošoj finansijskoj situaciji i nemaju novac da me isplaćuju, pa su mi savetovali da potražim drugi klub. Prošle sezone sam bio na pozajmici u Španiji, u klubu "Valjadolid", prijao mi je život u toj zemlji. Imam ponude nekih klubova iz Španije i u narednom periodu ću odlučiti gde ću da nastavim karijeru.
Ivana: Mene u septembru očekuje Svetsko prvenstvo koje se održava u Španiji. To je važno takmičenje jer se tada uzimaju vize za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru. Posle toga imam kratku pauzu, a potom mi počinju pripreme za narednu sezonu, u kojoj će takođe biti značajnih takmičenja.

Hoćete li početi da živite na istoj adresi?
Danilo: Još nismo odlučili. Zavisi od toga kako će Ivana proći na Svetskom prvenstvu i gde ću ja nastaviti karijeru.
Ivana: Ukoliko Danilo nastavi karijeru u gradu u kome postoji dobra streljana, preseliću se kod njega. Planiram i da naredne godine upišem master studije, verovatno ću izabrati školovanje na nekom španskom univerzitetu.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Šminka: Jovana Arsić, tel: 061 / 155 - 66 - 29
Frizura: Miloš Milnović, tel: 063 / 136 - 60 - 16