Dragana Mirković: Najgori dani su iza mene || Hello Magazin!

Folk zvezda koja će uskoro obeležiti tri decenije zavidne karijere Dragana Mirković uspešno se oporavlja od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći koju je doživela pre dva meseca, zbog čega je mesec dana provela u bolnici. Incident se dogodio kada se vraćala iz Ciriha sa nastupa. Automobilom je upravljao njen suprug Toni, dok je ona bila na mestu suvozača.

Sada, kada je najgore iza nje, uz svakodnevnu fizikalnu terapiju, u okrilju doma u Austriji, uz podršku, pažnju i neizmernu ljubav supruga Tonija Bijelića i dece, sina Marka i kćerke Manuele, sve lakše podnosi i optimistično gleda napred.

Poznata po osmehu, njenom zaštitnom znaku, kojim pleni, i pozitivnoj energiji, pevačica za magazin "Hello!" govori o nemilom događaju i otkriva da je u tom trenutku pre svega mislila na svoju decu.

Kako se osećate sada, dva meseca posle udesa?
- Dobro se osećam, mnogo mi je bolje i funkcionišem sasvim normalno. Radim na tome da povratim fizičku snagu, imam jaku volju da se što pre u potpunosti oporavim.

Da li su se vaši bliski prijatelji uplašili kada su videli vest u medijima da ste nepokretni, u invalidskim kolicima?

- Jesu, i to je jedan od razloga što nisam želela da pričam na temu nesreće. Tek kada sam bila sigurna da ne može da se pojavi neka dezinformacija, obavestila sam javnost o udesu. Ipak, i posle moje objave pojavile su se dezinformacije. Iskreno, nikad se nije dovodilo u pitanje da li ću hodati ili ne. U bolnici se koriste invalidska kolica jer je to sastavni deo boravka u zdravstvenoj ustanovi. Kada su me doktori vodili na snimanja, bila sam u kolicima da se ne bih opterećivala hodajući. To su normalne stvari, a kad sam pročitala da sam u invalidskim kolicima vrlo sam se loše osećala.

Dugo niste govorili o detaljima nesreće.
- Nisam želela da opterećujem ljude svojim zdravstvenim stanjem, a i bežala sam od patetike jer to baš ne volim. Ja sada hodam, radim na kondiciji, sve će biti u redu s mojim zdravljem. Moja publika to zna, nikad nisam lagala. Mesec dana sam provela u bolnici, ali to je sada iza mene.

Doživeli ste veliki šok i zamalo izbegli tragičan ishod? Šta vam je u tim trenucima prolazilo kroz glavu?
- U pitanju je bilo nekoliko sekundi, nije moglo mnogo toga da mi prođe kroz glavu. Jedino na šta sam uspela da pomislim bila su moja deca. U trenutku sudara znala sam da sam povredila kičmu, jer sam osetila jak bol u tom delu tela. Odmah sam pokušala da pomerim prste na nogama i kad sam shvatila da mogu, osetila sam ogromno olakšanje. Sačekali smo kola hitne pomoći i otišli do prve bolnice gde su mi odmah uradili magnetnu rezonancu i otkrili da su mi napukla dva kičmena pršljena, četvrti i peti. Kada sve sagledam, dobro sam prošla u odnosu na to kako je moglo da bude. Najvažnije mi je da se nijednog trenutka nije dovodilo u pitanje da li ću moći da hodam.

Da li ste trpeli jake bolove?

- O bolovima nisam ni razmišljala, jer je to uobičajno i sastavni je deo nezgode koja me je zadesila. Razmišljala sam samo o porodici i o tome kako ću se oporaviti da održim koncert koji sam obećala publici. U prvom trenutku lekari su mi rekli da na to mogu da zaboravim, ali ja sam rekla da to ne dolazi u obzir i da će koncert u "Areni" sigurno biti održan. Moja obaveza da održim koncert na neki način me tera da se brže oporavim. Sportisti bi najbolje mogli da razumeju o čemu pričam, jer su oni doživljavali mnoge povrede, a morali su da nastave da igraju i da se bore.

Kako su vaš suprug i deca podneli situaciju koja vas je zadesila?
- Veoma teško, jer nisu navikli da me vide u takvom stanju. Deci je bilo strašno, ali Toniju je bilo još teže. On je vrlo vezan za mene. Rekao mi je više puta: "Ja sam vozio". Međutim, vrlo dobro sam videla šta se dogodilo, znam da ništa nije mogao da uradi, to je bilo nemoguće, ma koliko neko dobro vozio. Imala sam potrebu da i njega ubedim da ništa nije mogao da uradi, jer se on teško miri sa tim da ono što je bilo nije moglo da se izbegne. Bilo mi je žao što se loše oseća, ali pregrmeli smo sve, i sada je sve iza nas.

Zbog svega ove godine izostaće tradicionalni odmor sa porodicom.

- Najgore mi je palo što smo propustili letovanje, jer živim za odmor. Završiće se i ovo, a meni je najvažnije da 4. oktobra, dan posle koncerta, ustanem nasmejana i nastavim da živim kao i do nesreće. Moja porodica je nešto najlepše i najvrednije što imam već četrnaest godina. Koncert je poremetio moje uobičajne životne tokove, nevezano za nesreću, i upravo je to razlog što sam ga toliko odlagala. Kada ga održim, biću najsrećnija žena na svetu.

Kako reaguje vaša porodica na vašu želju da ipak nastupite u "Areni", s obzirom na vaše zdravstveno stanje?
- Suprug je uvek uz mene, šta god da ja odlučim, čak i kad ne radim ono što bi trebalo. S druge strane, deca su mi rekla da mi više neće dati da pevam, jer su čuli šta su mi lekari savetovali. Malo su i ljuti na mene, jer oni mnogo brinu. Rekli su mi da se smirim, da budem dobra mama, da brinem o sebi.

Hoćete li ih poslušati?
- Znam da neću moći u potpunosti da ih poslušam jer mi je već dosta ležanja i sedenja. Moram da se pokrenem i nastavim da živim. Dva puta nedeljno idem na fizikalnu terapiju, a ostalim danima radim vežbe kod kuće.

Intervju: Zvezdana Milovanović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Life Content