Nikola Rađen: Ništa nije vredno rasturanja porodice

Dok pakuje kofere da u Atini nastavi da proživljava svoje snove, Nikola Rađen ne krije da mu evropsko zlato na grudima i te kako prija. Fasciniran lakoćom kojom su uspeli da se vrate na tron, s razlogom je ponosan na svoj znatan doprinos u vodi. Međutim, kaže da nijedno priznanje i medalja ne mogu da se mere sa činjenicom da je u vreme punom izazova ostao dosledan i normalan. Svojim najvećim trofejom smatra to što je uspeo da osnuje i sačuva porodicu. Konzervativniji od vršnjaka, zrelo traži mir i zadovoljstva u sitnim životnim radostima koje mu kćerke Nina i Tea svakodnevno priređuju. Tu se završavaju njegove ambicije, glad za slavom i velikim novcem. Jednostavnost kao suština sreće moto je koji oplemenjuje svaki dan života jednog od najboljih srpskih vaterpolista.

Odličje iz Budimpešte ima poseban sjaj. Po čemu je ono specifično?
- Borbu za zlato uvek prate ekstremna neizvesnost i gladijatorska borba. Ovo odličje specifično je upravo po tome što smo ga osvojili sa neverovatnom lakoćom, u gostima, pred punim tribinama “Alfred Hajoša”, mađarskog hrama vaterpola. Nije bilo uobičajne napetosti, neizvesne gol razlike, sve se odigralo munjevito i bez ikakvih trzavica po naš tim.

Nesvakidašnji trijumf na „Prvenstvu Evrope“ iznova je pokrenuo priče o vaterpolu kao najpotcenjenijem srpskom kolektivnom sportu.

- Istina je da vaterpolo u Srbiji nije finansijski stimulisano kao što je to praksa u razvijenim zemljama. Situacija nije sjajna ni u ostalim sportovima, a očigledan je i napor nadležnih da nam što više pomognu. Velike nade i poverenje polažemo u to da će situacija biti sve bolja. Među nama vlada optimizam.

Vaterpolo je vaš život, nažalost, reč je o sportu koji ne može da garantuje materijalnu sigurnost.
- Zavisi kakvi su vam standardi i apetiti. Nisam megaloman, pa smatram da ukoliko se posvećeno i vrhunski bavite bilo kojom profesijom ili sportom, možete da očekujete i nagrade i finansijsku satisfakciju. Ne spadam u osobe koje bi se požalile na svoj status i zaradu.

Svojevremeno ste izjavili da želite da potpišete još nekoliko kvalitetnih ugovora i da posle toga konačno počnete da vodite normalan život.

- Upravo sam potpisao jednogodišnji ugovor sa grčkim “Olimpijakosom”, koji će u svoje vreme, nadam se, biti produžen. Kada govorimo o planovima, veoma sam realan, pa tako obično i ostvarim svoje želje koje se nikada nisu prostirale van granica mogućnosti.

Hoće li vam se supruga i kćerke pridružiti na novoj adresi?
- Naravno, krajem avgusta svi zajedno odlazimo u Grčku. Ovo nije moj prvi angažman tamo i uvek sam priželjkivao da se jednog dana vratim. Stan u Atini je uveliko spreman i ne sumnjam da je pred nama predivan period koji ćemo provesti u jednoj od najlepših evropskih metropola.

Šest godina ste u braku. Kako ste odolevali različitim iskušenjima koje vam je popularnost donosila?
- Za nekog ko ne pati od dubokih kompleksa, ko ne smatra da je u životu nešto propustio i ko zna da vrednuje prave stvari, sasvim je prirodno da održi brak. Iskušenja nisam primećivao, jer sam od starta bio svestan svojih prioriteta. Nekada nije vaš dan, nekada vašoj supruzi nešto nije po volji, ali sve je to benigno, pojavi se i prođe. Apsolutno ništa nije vredno razaranja porodice. Možda sam previše tradicionalan za nekog u 21. veku, ali to su načela kojih se čvrsto držim.

Pre izvesnog vremena imali ste ozbiljnu bračnu krizu. Na koji način ste je prevazišli?

- Kao što rekoh, ljudi su skloni da preuveličavaju probleme. Čim smo krizu prevazišli, jasno je da i nije bila tako ozbiljna. Svaka ljubav polaže ispite. Naša je položila mnoge, sa višom ili nižom ocenom, iz ove perspektive je potpuno nebitno. Važno je da nigde nismo pali. Daleko od toga da je brak lako održati, ali ni meni ni mojoj supruzi nije u prirodi da odustajemo kada naiđemo na problem. Tajna skladnog odnosa je u toleranciji i razumevanju, tvrdoglavost se mora iskoreniti. Ana i ja beskrajno verujemo jedno drugom, trudimo se da nam komunikacija bude što bolja i, što je najvažnije, zajedničkim snagama odgajamo i vaspitavamo decu. Roditeljstvo je najvažnija uloga u našem životu.

Posle pobede u šou-programu “Tvoje lice zvuči poznato”, Ana je otkrila da je dugo imala problem sa samopouzdanjem. Kako ste joj pomogli da prevaziđe nesigurnost?
- Ana se bavi javnim poslom i normalno je da doživljava kreativne krize. Nisam ekspert, ali razgovorom pokušavam da joj pomognem i da joj neprestano ukazujem na kvalitete kojima nesumnjivo raspolaže. Svaka žena je ponekad nesigurna, pa i moja.

Kada se osvrnete na svoj život, šta smatrate najvećim uspehom, a šta promašajem?
- Uspehom smatram to što sam u ovom ludo vreme ostao prizeman i normalan i što sam sačuvao porodicu. Promašaje za sada nisam imao, a nadam se da ću vam ovakav odgovor dati i za dvadesetak godina.

Koji trenutak je bio presudan za vašu karijeru?
- Recimo da je to bilo osvajanje olimpijske bronze u Pekingu, a potom i prvi angažman u inostranstvu. Obe stvari su mi dale abnormalnu volju i snagu da bukvalno živim vaterpolo i za vaterpolo.

Aleksandar Šapić i Vanja Udovičić, dvojica vrhunskih vaterpolista, uveliko plivaju vodama politike. Imate li sličnih ambicija?
- Ne, moja priroda, životni nazori i mir kao cilj nikako se ne uklapaju sa tako dinamičnim i eksponiranim vansportskim angažmanom.

Da li biste, kao Aleksandar Šapić, obukli triko i zaplesali pred milionskim auditorijumom?

- Aca je imao ogroman motiv jer se iz petnih žila trudio da ispromoviše humanitarni fond opštine na čijem je čelu. Kada bih imao sličan razlog i ja bih verovatno zaplesao. Do tada ću mirno sedeti u publici.

Prema anketi koja je sprovedena prošle nedelje, pripadnice lepšeg pola jednoglasno su vas proglasile za najlepšeg srpskog vateroplistu. Doživljavate li sebe kao seks simbola?
- Svaka titula laska, pa i ova. Ipak, sve prihvatam sa rezervom, a o sebi zaista ne mislim kao o seks simbolu. Niti imam ambiciju da bilo kada to postanem. Takođe, ne spadam među metroseksualce, gotovo da i ne koristim kozmetičke preparate. Bitno mi je samo da budem čist i uredan. Na pitanje kako je tako miran na utakmici čak i kada reprezentacija gubi sa pet golova razlike, selektor Dejan Savić našalio se da je moderan i da koristi botoks. Zbog njegove opsednutosti plastičnom hirurgijom ni mi reprezentativci često ne znamo kako da se ponašamo, jer čovek nema nikakvu mimiku. Šalim se, naravno, u duhu našeg selektora, koji neprestano zbija šale, prevashodno na svoj račun. Njegov mir je verovatno presudan za uspehe koje postižemo. Igrati bez pritiska je nešto najbolje što jedan sportista može da doživi.

Šta je najveća zabluda o Nikoli Rađenu?
- Da sam nepristupačan i uobražen. To baš nema nikakve veze sa istinom. Možda na prvi pogled delujem tako, međutim, svako ko je uspostavio bilo kakav kontakt sa mnom zna da je realnost potpuno drugačija.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Mesto snimanja: “Metropol Palace - A Starwood Luxury Collection Hotel”, www.metropolpalace.com/sr

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +