Kristina Radenković: Prijateljstvo i ljubav se grade godinama || Hello Magazin!

Oduvek je obožavala kvizove „jer ono što znamo samo je jedna kap, a ono što ne znamo čitav okean“. Zato je bila veoma srećna i uzbuđena kada joj se pre nešto više od dve godine ukazala prilika da vodi najgledaniji televizijski ispit opšteg znanja na našim prostorima, popularnu „Slagalicu“. Stalni gledaoci već posle prve emisije bili su toliko oduševljeni šarmantnom Novosađankom, da su joj, kasnije su naveli u reakcijama, svaki lapsus unapred oprostili. Iako se školovala da bude glumica, Kristina Radenković ističe da je gluma za nju sada hobi, dok joj je rad u medijima zanimanje. Ni ove godine nije propustila „Egzit“, koji se održava u njenom rodnom gradu, a pravo sa četvorodnevnog festivala vratila se u studio „Radio-televizije Srbije“, gde je prošle nedelje snimala finale „Slagalice“. Kristina, koja se u slobodno vreme rekreativno bavi i „plemenitom veštinom“ boksom, jer je udaranje vreće oslobađa negativne energije, bila je u žiži interesovanja i zbog burne dugogodišnje veze sa rukometašem Ljubom Jovanovićem. Budući da je ta ljubav sada samo stvar njene prošlosti, odlučila je da se posveti novim profesionalnim izazovima koji je od jeseni očekuju.

- Volim svoj posao i mnogo se angažujem kad dobijem novi zadatak ili počinjem rad na novoj ulozi. Nisam od onih koji rade levom nogom, jer to ne trpe ni gluma ni televizija. To su transparentne profesije, neprestano izložene javnosti, te mi je svaki posao izazov - kaže Radenkovićeva.

Koliko je jednoj autentičnoj Novosađanki bilo teško da se preseli u Beograd i šta prestonici najviše nedostaje u odnosu na vaš rodni grad?

- Nijedna promena nije laka, pa tako ni moje preseljenje u dvadeset osmoj godini nije prošlo glatko. Trebalo mi je vreme za adaptaciju. Iste godine počela sam da radim na televiziji i izgubila sam oca. Bilo je veoma teško, ali, što kažu stariji, i to je prošlo. Prestonica i ja smo se polako navikavale jedna na drugu i sada mogu da kažem da je zaista savršena. Nedostaju joj jedino neki dragi ljudi, ali Novi Sad nije na kraj sveta, iako me tamo za svaki ugao vezuje neka uspomena. Dolaskom u Beograd moj život se promenio iz korena, jer je ta odluka povukla i neke druge poteze na svim poljima.

Nedavno ste izjavili da vam se u životu uglavnom sve dešavalo baš kada je trebalo.

- Mislila sam na profesionalne stvari. Na moju veliku sreću, nikada se ništa nije dogodilo, a da ja prethodno nisam bila spremna za takav izazov. Počevši od upisa na Akademiju umetnosti, preko raznih uloga, do televizije. Smatram da čovek dobija onoliko koliko može da podnese i iznese. Sve što mi je u poslu dolazilo imalo je stvarno dobar tajming.

Jesu li i najveće ljubavi stizale u pravo vreme?

- Nisu. Uvek će ostati žal za nečim što bi, da smo oboje tada bili emotivno zreli, potrajalo. Ali, sve to nas čini da danas budemo ovakvi kakvi smo, ranjeni, skrpljeni, voljeni, ali i spremni da volimo i dajemo.

Slušate li više razum ili srce? Šta manje boli kad se slomi?

- Ja bih da slušam razum, ali ne znam kako srcu da kažem ne. Idealna bi bila neka kombinacija. Međutim, ja sam čovek krajnosti, kod mene je sve ili-ili. Nikako ne mogu to da promenim. Kakva god da je odluka, uvek me boli srce.

Da li se u današnjem načinu života i sistemu vrednosti još vredi žrtvovati zbog ljubavi? Jesu li vaši partneri umeli da poštuju te žrtve?

- Ko može da kaže ne ljubavi ili da okrene glavu od nje? Ljubav je blagoslov koji pokreće svet, i svako ko je taknut tim osećajem potpuno drugačije postupa, misli i zrači. Svi činimo određene žrtve za osobu koju volimo, za sve ljude koji nam znače. I to se ne meri. Kad počnete da mislite samo na sebe, kad prestanete da pravite ustupke i da se ponašate kao par, jasno je da je ljubav ostala u nekim depoima.

Jeste li danas spremni da se nekome bezuslovno prepustite i smatrate li da je poverenje osnov uspešne veze?

- Spremna sam. Ali, te stvari se ne planiraju, niti se njima kalkuliše. Kad se ljubav desi u pravo vreme, sve što odnos dvoje ljudi čini čvrstim dolazi samo po sebi. Međutim, ljubav mora da se gaji, kao cveće.

Šta prvo primetite kod osobe sa kojom se upoznajete?

- Prvo obraćam pažnju na to koliko čvrsto mi je ta osoba stisnula ruku, nevažno da li je u pitanju muško ili žensko. Stisak ruke mnogo govori o karakteru.

Šta žena mora da ima u tašni, a muškarac u novčaniku?

- Verovatno aludirate na moju nedavnu izjavu da muškarcima više nije potreban novčanik. Želele smo da se emancipujemo, i uspele smo. Time sam mislila na mnoge uspešne žene u mom okruženju, na moju majku, na takozvane lafice, koje su same i imaju mentalnu snagu tri muškarca. Svako nosi u tašni ili novčaniku ono što misli da će mu biti potrebno u narednih nekoliko sati.

Pamtite li najoriginalniji način na koji vam je neko prišao?

- Nedavni susret na ulici u blizini moje zgrade promenio mi je život. Videćemo šta će se kasnije događati.

Šta očekujete od muškarca?

- Idealno ne postoji. Uvek sam govorila da samo želim nekog sličnog sebi. Da se razumemo, imam ja mnogo mana, ali znam koliko sam spremna da pružim. A sa mnom radi samo gvozdena ruka uvijena u pliš.

Kako pravite selekciju među pripadnicima suprotnog pola koji žele da vas osvoje i uopšte među ljudima?

- Ja sam od onih koji odmah i nepogrešivo osete da li je to pravo. Bilo je u mom životu kompromisa, onih na koje svi pristajemo možda i zbog straha od samoće, ali uvek znam koliko nešto može da traje. Lako pravim selekciju. Tako je i sa prijateljima. Prosto me neka osoba očara. Ali, i prijateljstvo i ljubav se grade godinama.

Verujete li u srodne duše?

- Verujem, i sigurna sam da nijedan susret nije slučajan. Mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke. Srodne duše se čuvaju kao oči u glavi.

S obzirom na to da se bavite glumom, koju ulogu najviše priželjkujete? Možete li sebe da zamislite u ulozi majke?

- To je uloga koju svaka žena želi. Naravno da i sebe mogu da zamislim u njoj. Divim se svakoj majci i smatram da su sve one uspešne žene, jer obavljaju najvažniji posao na svetu. Sve je prolazno, ali roditeljstvo je najveća karijera.

Smatrate li da je došlo vreme da stvorite porodicu?

- Odavno je vreme, ali ja ne radim ništa po svaku cenu ili zato što neko misli da bi tako trebalo. Da je trebalo, sigurno bih se već ostvarila na tom polju. Očigledno nije. Uvek pratim unutrašnji osećaj i smatram da decu ne bi trebalo imati dok to ne osetite kao glad. Reč je o važnoj odluci koju dvoje ljudi donose kad požele da imaju nešto samo svoje, zajedničko, za ceo život. Zato se taj drugi pažljivo bira.

Do čijeg mišljenja vam je najviše stalo?

- Do maminog i sestrinog, jer nekad umeju da budu surovo iskrene. Često mi zameraju jer se desi da ih pitam za savet, ali na kraju sve uradim kako ja hoću. Važno mi je i mišljenje bliskih prijatelja, zato što me oni gledaju „sa strane“ i objektivni su.

Jednom prilikom izjavili ste da često poželite da budete muško. Kako izlazite na kraj sa svetom muškaraca?

- Nedostaje mi ta hladnokrvnost u poslu i međuljudskim odnosima. Možda delujem hladno, ali ja sam jedna emotivna beba. Jednostavno, mislim da je muškarcima lakše, iako se oni ne bi s tim složili. Izborile smo se za prividnu ravnopravnost, ali i dalje živimo na Balkanu, i sada se od žene zahteva više. Istovremeno, stavljaju joj se žigovi za koješta, dok je muškarac uvek na ceni, kakav god da je i kako god da postupa.

Kako provodite ovo leto i imate li neku svoju oazu u koju bežite kad poželite da se odmorite od svih i svega?

- Iako je leto period kada dosta radim, uvek mogu da bar nakratko negde pobegnem. To skrovito mesto nalazi se na obroncima Fruške gore, u kojoj uživam sa prijateljima i porodicom. Ne volim mnogo da se odmaram, tako da je nekoliko neradnih dana meni više nego dovoljno.

Intervju: Snežana Ilić
Foto: Mirko Tabašević
Stilistkinja: Iva Radovanović
Šminka: Dušan Rajković
Frizura: