Zvezdana Jovanović: U novinarstvu nema rutine || Hello Magazin!

Prepoznatljivo lice „Informativnog programa“ televizije „Prva“ Zvezdana Jovanović, uspešnu novinarsku karijeru pre šest meseci upotpunila je zvanjem izvršne urednice programa koji godinama radi na toj popularnoj televiziji. Pre dve decenije na „Radio-televiziji Srbije“ prvi put se srela sa čarobnim svetom „magične kutije“, koji ju je toliko opčinio da je odlučila da diplomu Prirodno-matematičkog fakulteta zameni onom sa Fakulteta političkih nauka.
Po prirodi predana onome što radi i posle dvadeset godina iskustva, Zvezdana sa istim žarom kao na početku pristupa jednom od najdinamičnijih zanimanja, baš kao što brine o porodici, njenoj oazi iz koje crpi pozitivnu energiju. Šarmantna tridesetdevetogodišnjakinja već šest godina je u srećnom braku sa ekonomistom Zoranom Popovićem, sa kojim ima četvorogodišnjeg sina Stefana, prema kome je često previše „slaba“. Svesna svojih mana, ali i vrlina, lepa Beograđanka govori za „Hello!“.

Rano ste „uplovili“ u vode novinarstva. Kako ste znali da je to pravi posao za vas?

- Iskreno, i nisam. Ćini mi se da sa osamnaest godina retko ko definiše budućnost. Počela sam da radim kao honorarac, da bih zaradila džeparac, dok sam studirala Prirodno-matematički fakultet. U Srbiji devedesetih, ukoliko ste bili mladi i bili makar malo buntovni, a u sebi gajili osećaj za pravdu, a pružila vam se prilika, onda ste imali želju da promenite svet. Ne kaže se bez razloga „mladost-ludost“. Tako sam promenila fakultet i preusmerila svoju budućnost.

Godine 1997. postali ste najmlađa urednica vesti na televiziji „Studio B“. Očigledno je da ste bili izuzetno posvećeni poslu. Koliko je vaš privatni život trpeo zbog toga?

- Meni je posao počeo kao hobi, što je i ostao, moja najveća ljubav. Doduše, posle rođenja Stefana, došao je na drugo mesto. Ako ste nečemu posvećeni, nađete vreme i za druga interesovanja.

Pre osam godina postali ste deo novinarskog tima televizije „Foks“, koji je u međuvremenu promenio naziv u „Prva“. Koliko je takav kontinuitet u novinarstvu prednost, a koliko mana?

- Kontinuitet u procesu sazrevanja kao novinar svako stvara sam, ma koliko menjao radno mesto, sve ostalo je nadgradnja i uklapanje u tim. Na „Foksu“ i na „Prvoj“ je manje-više tim nepromenjen, i s ponosom ističem vrhunski, tako da takav rad samo može da bude prednost. Mislim da sam u karijeri dosta menjala.

Kako izbegavate da vam posao postane rutina?

- U našem poslu nema rutine. Svaki dan je novi ispit, vrhunsko juče ne opravdava grešku danas. Adrenalin te budi, čak i ako ponekad upadneš u kolotečinu.

Jeste li nekada poželeli posao čije je radno vreme od devet do pet?

- Slagala bih da kažem da nisam, uglavnom posle rođenja sina. Ali kada pomislim šta bi bila alternativa, nikada nisam našla odgovor. Kada ga pronađem, možda i promenim.

Radite kao izvršni urednik „Informativnog programa“ i voditelj. Kako uspevate da postignete sve obaveze?

- Volim svoj posao i od sebe tražim maksimum. A ima i težih poslova, sigurna sam.

Osim uspešne karijere, posvećeni ste i porodici. Koliko je teško uskladiti obaveze na poslu i kod kuće?

- Ponekad mi se čini nemoguće, kao da sam podeljena ličnost. No, sve zaposlene mame znaju koliko je teško. Ali još sam živa. Ipak, ostaje konstantan osećaj da mi posao krade vreme od igre sa sinom. Čini mi se da sam sada više posvećena poslu nego dok sam bila mlađa. Porodica vam donese i zrelost i potporu za neke adekvatnije procene i smelije odluke.

Koliko je Stefanu blisko vaše zanimanje, kako reaguje kada vas vidi na televiziji?

- Mislim da još ne razume da je moj posao drugačiji od poslova nekih drugih mama. Njemu je potpuno normalno da me vidi na televiziji, a najveći kompliment je kada mi kaže: „Mama, bila si mnogo lepa“. Nije mu jasno kada se ne slikam, šta ja to radim i kakve vesti pišem.

Vodite li ga nekada na snimanja?

- Retko, moj posao, osim snimanja, podrazumeva deset sati za kompjuterom, sastanke, dogovore, pravljenje planova, tako da nema mesta za opuštanje. A i mnogo je lepših stvari koje zajedno možemo da radimo. Draži mi je fudbal sa sinom od svetla kamera.

Da li je Stefan više mamina maza ili tatin sin?

- Mamina piškota i tatin miš. Mama je za maženje, a tata za igru. Ako ponekad i promenimo ulogu, bežimo od stereotipa i pokušavamo da zajedno rastemo sa našim sinom.

Ko je popustljiviji roditelj?

- Čini mi se, tata.

Na koga vas podseća po karakteru?

- Na sebe, i svom snagom se trudim da tako ostane.

Dopuštate li mu nekada previše ili jasno postavljate granice?

- Definisaću to ovako - postoje granice, ali su malo pomerene.

Vaša majka je pedijatar. Zovete li je za svaku sitnicu ili sledite majčinski instinkt?

- U prvo vreme po rođenju zaista sam se pitala da li ja mogu da odgajim malu veknicu. Uče vas razne stvari u životu, ali to ne. Tada mi je mama bila od neizmerne pomoći. Od nje smo gotovo sve naučili, i suprug i ja smo, iz ove perspektive, bili potpuno nepripremljene neznalice, mada smo pročitali svu dostupnu literaturu. Da nije bilo mame, zaista ne znam kako bi naše dete preživelo sa nama dvoma. Ona sada ima više ulogu bake, a manje našeg savetnika. Naučili smo da se slušamo, što je, čini mi se, suština adekvatnog odnosa sa detetom.

Priroda vašeg posla je takva da na poslu često provedete više vremena od planiranog. Kako najbliži reaguju na to?

- Moji najmiliji me bezgranično razumeju, čak previše. Ja sam ta koja zbog toga često pati i samokritična sam. Svaki slobodan trenutak posvećujem njima, pa se nadam da im tako nadoknađujem sve ukradene trenutke.

Jeste li zbog posla propustili neki važan događaj i kako to nadoknađujete?

- Ne, a trudiću se da tako bude i ubuduće. Moje kolege su izuzetne, pa se prilagođavamo datim trenucima.

Zbog programa koji vodite gledaoci vas mahom doživljavaju kao ozbiljnu i uzdržanu osobu. Kakvi ste kada se kamere ugase?

- Na poslu sam ozbiljna i pravedna, to sama od sebe zahtevam. Na pauzama sam opuštenija, a privatno detinjasta.

Čime se okrepljujete posle napornog radnog dana?

- Kada ste majka, nema okrepljenja. Osim zagrljaja i poljubaca kada se pojavim na vratima, a onda opet upadnete u mašinu. Prečesto me sin uspava dok ja pokušavam da uspavam njega, pa svi planovi o trenucima za sebe padnu u vodu.

Da li ste već bili na odmoru ili ga tek planirate?

- Već nekoliko godina odlazimo u Grčku, to je prava destinacija za porodice sa malom decom. Sve je u potpunost prilagođeno Stefanu, pesak, blizina plaže, kvalitet hrane.

Priuštite li ponekad suprugu i sebi odmor samo za vas dvoje? Imate li vremena da se osamite?

- Bez toga život bi se sveo na moranje. Zahvaljujući mami, neprocenjivi su trenuci i kratka putovanja u paru. Ali najdragoceniji su, ipak, oni kada ludujemo utroje.

U martu sledeće godine napunićete četrdeset godina. Planirate li veliku proslavu?

- Vi ste me upravo na tu činjenicu podsetili. Ima vremena, ali kao što ni od venčanja nismo pravili feštu,već smo, kako neki kažu, pobegli, možda to opet učinimo.

Šta ćete poželeti sebi toga dana?

- Zdravlje, i više lepih trenutaka sa sinom i suprugom, i poneko putovanje.

Imate li neku neostvarenu profesionalnu želju?

- Ne planiram, uživam u poslu, a ponekad se i nerviram, ali trenutno pokušavam da završim doktorat. To mi je još neostvarena želja.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Mirko Tabašević
Stilistkinja: Iva Radovanović
Mesto snimanja: Restoran „Đorđe“, Moravska 10, Beograd, tel: 011 / 344 - 14 - 22 www.restorandjordje.rs