Milan Bošković: Porodica je moj život učinila kvalitetnijim || Hello Magazin!

Ljubiteljima najvažnije sporedne stvari na svetu nije potrebno posebno predstavljati Milana Boškovića, jer šarmantni Beograđanin odavno slovi za jednog od najboljih sportskih novinara na ovim prostorima. Dok prepoznatljivim glasom prenosi fudbalske utakmice, teniske mečeve i ostala nadmetanja, muškarci raspravljaju o njegovim komentarima, dok pripadnice lepšeg pola više pažnje obraćaju na njegov izgled. Međutim, zaštitni znak sportskog programa televizije B92 odavno je srce poklonio supruzi Jeleni, profesorki violine, a njihova porodična oaza već devet meseci ispunjena je veselim smehom sina Mihaila. Milan se nedavno vratio iz Londona, gde je završen prestižni teniski turnir, a utisci sa Vimbldona još se nisu slegli.
- Nezaboravno, uzbudljivo, nepredvidivo, otmeno. Dva finala i dva pobednika iz Srbije. Idealan završetak gren-slema. Slavilo se, ali i radilo tokom sunčane londonske nedelje. Vimbldon je sinonim za tradiciju, iako se promene dešavaju gotovo svake godine. Tako će sledeće sezone novinari dobiti novi pres-centar, a teren broj jedan će od 2019. imati pokretni krov. Suština, međutim, ostaje ista. Tenis i ništa drugo - otkriva popularni komentator.

Imali ste prilike da se na licu mesta uverite koliko pažnje svet sporta pridaje Novaku Đokoviću. Postoji li neki poseban razlog zbog kojeg je postao miljenik miliona ljudi širom planete?

- Novak je, pre svega, najbolji teniser na svetu, i sve što je ostvario rezultat je njegovog rada i ogromnih odricanja. Poštuje protivnika, ali se bori i za svoje principe. Neposredan je i duhovit. Dolazi iz male zemlje, prema kojoj mnogi gaje predrasude. Tim pre je njegov put do srca navijača mnogo teži. Uspeo je da postane globalni fenomen o kome se danas govori sa divljenjem. Svi koji prate tenis ne navijaju uvek za Novaka, ali ga itekako poštuju.

Kako izgleda jedan vaš radni dan dok komentarišete mečeve na Vimbldonu i da li postoji poseban protokol?
- Posao novinara i komentatora je standardizovan na svakom velikom teniskom turniru. Od preuzimanja akreditacija, preko zona u kojima je omogućeno kretanje, do zakazivanja intervjua. Postoje detalji po kojima se Vimbldon ipak razlikuje. Ove godine prvi put sam zahvaljujući Novakovom trijumfu radio intervju na centralnom terenu. Sako je bio obavezan iako nisam prilazio kraljevskoj loži. Upravo to je intervju koji ću pamtiti do kraja života. A lako je mogao da se pretvori u fijasko. Protokol turnira već se spremao da odvede šampiona iz studija. Beograd na vezi ili ne? Sekunde proleću, kraljevska porodica ne može dugo još da čeka. Potvrda je stigla. Može da se počne. Iz Novaka izbijaju emocije, Srbija guta svaku njegovu reč. Stojim i razmišljam koliko sam srećan i privilegovan zbog profesije kojom se bavim i mogućnosti da doživim stvari koje ću jednog dana sa ponosom prepričavati budućim generacijama.

Šta najviše volite da komentarišete, Ligu šampiona, košarku ili tenis?
- Ključnu razliku pravim između dobrih i loših sportskih događaja. Fudbal sam uvek isticao kao omiljeni sport. Poslednjih godina profesionalno sam zaražen tenisom. Ali, kod prenosa mi je najvažnije da uživam u onome što se dešava na terenu. Tada je apsolutno svejedno koja se lopta koristi. Sport je sastavni deo mog života. Tako je od kada znam za sebe. Uvek sam voleo da jurim za loptom. Iz obdaništa sam se vraćao prljav i pocepan. U školi sam bio redovan na fizičkom, a popodne bi služilo za odlazak na košarkaške treninge. Malo sam zabušavao u pubertetu, ali se ljubav nikada nije ugasila. Danas koristim svaku priliku da igram tenis i fudbal. Zima se čeka zbog skijanja. Leto zbog plivanja.

Odličan ste poznavalac fudbala. Zbog čega muškarci obožavaju ovaj sport i zašto ga žene preziru?

- Ne bih se složio da ga žene preziru. Pre bih rekao da ne razumeju energiju i strast jačeg pola prema fudbalu. Možda su pomalo i ljubomorne, jer imaju utisak da muškarci varaju kada komentarišu Mesijev ili Ronaldov šut. Sve zavisi iz koje se perspektive posmatra. Ni mnogim muškarcima na prvi pogled nije interesantna serija „Seks i grad“, ali ako bi se malo udubili, možda bi shvatili zašto je žene obožavaju. Tako je i sa fudbalom. Nije poenta u ofsajdu ili slobodnom udarcu, već u želji da se razume muškarac i pronikne u srž naše opčinjenosti kotrljanjem lopte.

S obzirom na to da ste studirali u Americi, da li ste se možda pokajali što ste se vratili?
- Odluku sam doneo u poslednjem trenutku, dok sam bio pred vratima turističke agencije u kojoj je trebalo da podignem kartu. Sledio mi je povratak u Sjedinjene Američke Države i nastavak studija. Ako me pitate zašto sam to uradio, reći ću da je u pitanju bio samo osećaj i ništa više. Tako sam odlučio i o tome više nisam razmišljao. Ne kajem se, jer sam od 1997. godine sportski novinar i bavim se poslom koji volim.

Šta se sve u vašem životu promenilo od kada ste se oženili i postali otac?
- Mnogi su skloni mistifikaciji roditeljstva i govore da se u životu sve menja kada postanete otac. Moj život postao je kvalitetniji, jer energiju više usmeravam na porodicu. Još imam vremena da se bavim sportom, da odem sa prijateljima u provod i putujem. Zahvaljujući roditeljstvu postanete strpljiviji i jasnije određujete prioritete. Trudim se da Mihailo što češće bude uz tatu. Tako smo svi zajedno bili u Rimu kada sam izveštavao sa teniskog turnira. Za London smo zakasnili sa pripremama. Na svaki mogući način nastojim da porodica ne oseća česta odsustva i da idemo zajedno gde god možemo.

Čime vas je osvojila supruga Jelena i još vas osvaja?

- Jelena više nema potrebe da me osvaja. Samo neka bude ono što jeste i neće biti problema. To važi i za mene. Mi volimo da se smejemo i uživamo u trenutku. To što je ona završila muzičku akademiju ne znači da ne voli sport, ili da ja kao sportski novinar ne slušam klasiku. Na prvi pogledi naši svetovi su različiti, ali su nam ličnosti preslikane. Zato se dobro razumemo.

Ko više brine o bebi i koji su vaši zadaci oko Mihaila?
- Mama uvek više brine o bebi. Zamislite da vam kažem da svako jutro ustajem i menjam pelene ili da svako veče uspavljujem dete. Lagao bih. Trudimo se da podelimo obaveze. Od mene se očekuje da uvek budem pri ruci i da pomažem. Nekad manje, nekad više. Kako mama kaže. Važno je da odlično funkcionišemo i da nismo robovi roditeljstva.

Oko čega ste u životu morali najviše da se potrudite?
- To je pitanje na koje ću sam dobiti odgovor za osamnaest godina, kad Mihailo postane punoletan. Tada ću znati da li smo ga Jelena i ja dobro vaspitali i izveli na pravi put. U poređenju s tim sve ostalo su sitnice.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content

Foto: Boško Karanović, Life Content
Stilista: Stefan Orlić

Šminka: Dušan Rajković, telefon:

Mesto snimanja: hotel „Falkensteiner“, Bulevar Mihaila Pupina 10k, Novi