Maja Ognjenović: Danilo je moja srodna duša || Hello Magazin!

Sreća na licu šarmantne odbojkašice Maje Ognjenović mora da se primeti. Uspešna dvadesetdevetogodišnjakinja život je uredila tako da na svim poljima besprekorno funkcioniše. Posle dugogodišnjeg mukotrpnog treniranja, zgodna brineta došla je u fazu kada uživa u sportu kojim se bavi, zahvaljujući čemu postiže odlične rezultate. Po završetku sezone u poljskom gradu Šćećinu, trenutno je fokusirana na obaveze u reprezentaciji, dok svaki slobodan trenutak provodi sa partnerom, nekadašnjim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem. Skladni par nedavno je proslavio prvu godišnjicu veze u kafani proslavljenog sportiste "Tako je suđeno", gde su se i upoznali. Maja ističe da su jedno u drugom pronašli srodnu dušu i da je njihov odnos ispunjen međusobnim razumevanjem i poverenjem. Na predstojećem Svetskom prvenstvu u odbojci bezrezervnu podršku pružaće joj Danilo, koji će je bodriti sa tribina, što joj mnogo znači jer je do sada uvek bio taličan, te se s razlogom nada medalji.

Prvi put posle jedanaest godina imali ste odmor od mesec dana, kako ste se proveli?
- U prethodnom periodu uvek se dešavalo da se po završetku klupske sezone odmaram svega nekoliko dana i odmah mi počinju obaveze u reprezentaciji. Odmor od mesec dana pomalo me je zatekao jer na tako nešto nisam navikla, pa u početku nisam znala kako da se ponašam. Iskoristila sam slobodne dane da malo putujem. Danilo i ja obišli smo Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. Bili smo na svadbi moje dobre prijateljice u Ljubljani, a posetili smo i moju drugaricu u Trstu. Posle toga otputovali smo na sedam dana u Lisabon, koji me je potpuno očarao. Kraj maja je odličan period za posetu prestonici Portugala jer nema mnogo turista. Pošto profesionalni sportista ne sme da se odmara duže od dve ili tri nedelje, pred kraj odmora počela sam da treniram kako bi spremna otišla na pripreme sa reprezentacijom.

Jeste li uzbuđeni zbog predstojećeg Svetskog prvenstva?

- Drago mi je što se Svetsko prvenstvo ove godine održava u Italiji, koja je blizu, tako da će mnogo dragih ljudi moći da gleda moje utakmice. Prve nedelje igramo u Trstu, a potom i u drugim gradovima, i nadam se dobrom rezultatu. U avgustu imamo i „Gran pri“, kada ću mesec dana odsustvovati jer ćemo biti prvo u Koreji, pa u Turskoj, a potom u Kini ili Japanu.

Hoće li vas Danilo bodriti sa tribina?
- Hoće, najavio je da će doći i već se organizuje sa društvom. Volim kada bliski ljudi gledaju moje mečeve, roditelji mi stalno dolaze, brat takođe, a ovog puta će biti i sestra i drugarica koja živi u Trstu.

Prati li Danilo često vaše utakmice?
- Uvek kada je kod mene u Poljskoj i kada igram, on je u publici. Moj tim je pobeđivao u svakoj utakmici koju je on posmatrao, pa se zato nadam da će doneti sreću i reprezentaciji.

Jeste li zadovoljni karijerom u Poljskoj i hoćete li ostati u toj zemlji?

- Jako sam zadovoljna. Ljudi imaju predrasuda prema toj zemlji i kada kažem da živim tamo, obično se mnogi namršte. Iste reakcije sam doživela i kada sam živela u Rumuniji, ali, nažalost, ta zemlja nas je u mnogo čemu prestigla još 2006. godine. Kada je o Poljskoj reč, oni su znatno ispred nas. Ja živim u Šćećinu koji je samo tri kilometra udaljen od granice sa Nemačkom, tako da je u tom delu zemlje jak zapadni uticaj. Prvi put posle osam sezona, u jednom klubu sam zadovoljna i trenerom, i atmosferom, i organizacijom, a ove sezone osvojili smo i prvenstvo. Zato sam odlučila da produžim ugovor na naredne dve godine.

Kako izgleda vaš život u Poljskoj?
- Kao život svakog sportiste. Ujutru ustanem, idem na trening, zatim se posle ručka malo odmorim i sledi naredni trening. Nema mnogo prostora za privatni život, jer si usredsređen na ciljeve i rezultate koji su zacrtani pre početka sezone. Zato mi nije mnogo bitno u kom sam gradu. I kada sam živela u Atini, koja je prelepa, i pruža mnogo mogućnosti, malo šta od toga sam mogla da iskoristim. Šćećin je mali grad, ali je blizu Berlin koji često posećujem.

Idete li često u Berlin?
- Nekada čak jednom sedmično. Nedelja je u mom klubu uvek slobodan dan, a ponekad i ponedeljak. Čim dobijem dva dana, otputujem u Berlin, u tome me ništa ne može sprečiti, pa ni loši vremenski uslovi.

Volite li šoping u tom gradu?

- Da, jer je kupovina u Berlinu odlična, osim šoping molova i glavne ulice ima mnogo malih uličica gde se mogu naći alternativni brendovi garderobe, kao i restorani i barovi. Odnos cene i kvaliteta na takvim mestima je povoljan.

Spadate li u žene koje uživaju u kupovini?
- Kao i svaka žena volim da sebi kupujem lepe stvari, ali u poslednje vreme to činim sve ređe jer vodim takav život da nemam mnogo prilike da tu garderobu obučem, pa mi se dešavalo da u ormaru imam stvari kojima nisam skinula ni etiketu, a već im je prošla moda. Zbog toga sam postala ekonomičnija, jedino mi nikada nije žao da za torbe izdvojim novac. Uglavnom kupujem klasične modele koji mogu da traju po nekoliko sezona.

Posvećujete li pažnju negi i da li vam je bitno da koristite kvalitetnu kozmetiku?
- Mislim da je u prirodi svake žene da se neguje, pa je tako i sa mnom. Obožavam kozmetiku i uvek imam bar tri mleka za telo, četiri anticelulit kreme i pet pomada za lice. Mogu reći da mi je to neka vrsta hobija.

Štedite li novac koji ćete uložiti u posao po završetku karijere?

- Već razmišljam o završetku karijere i štedim. Nije mi lako da to planiram budući da ne znam kada ću prestati da se bavim odbojkom jer poslednjih godina istinski uživam na terenu. S druge strane, iako mnogo volim svoju zemlju, teško je pronaći delatnost kojom možeš da se baviš a da to bude sigurno i profitabilno. Ranije sam mislila da sigurno neću ostati u sportu, a sada sam promenila mišljenje. Volela bih da budem u „Odbojkaškom savezu“ ili da imam svoju školu odbojke. Osim toga, želim da otvorim kozmetički salon, jer mi je to hobi. Ako se odučim na taj korak, sigurno ću završiti neku školu ili kurs koji će mi omogućiti da se bolje upoznam sa tom oblašću.

Koliko traje karijera odbojkašica?
- Ranije je trajala do trideset druge, trideset treće godine, a sada se granica pomerila, pa ima onih koji igraju i do trideset sedme i pri tom su u odličnoj formi. U prednosti su odbojkašice koje su ranije rodile jer pauza kada ostaneš u drugom stanju zahteva više vremena da se vratiš u formu.

Hoćete li se tek po završetku karijere ostvariti u ulozi majke?

- Mislim da se te stvari ne planiraju. Ako ostanem u drugom stanju pre okončanja karijere, neću se buniti, a, s druge strane, mislim da nije neobično ako na te stvari dođe red posle karijere, jer danas žene rađaju i sa četrdeset. Ne bih volela da se toliko kasno ostvarim kao majka.

Jeste li ostvarili sve svoje ambicije u sportu?
- Što se tiče reprezentacije, izostala je olimpijska medalja i mislim da na predstojećem takmičenju u Rio de Žaneiru imamo šansu da je osvojimo. Kada je reč o klupskoj karijeri, volela bih da osvojim medalju u „Ligi šampiona“, a pošto moj klub sledeće sezone učestvuje, možda mi se taj san i ostvari već ove godine.

Nedavno ste vi i vaš partner obeležili prvu godišnjicu veze, kako je izgledao taj dan?
- Iako nam je prva godišnjica, obeležili smo je simbolično u njegovoj kafani, gde smo se i upoznali. Ja sam tog dana išla na trening, ali sam prethodno naručila tortu u obliku kafane sa natpisom „Tako je suđeno“. Bilo je to skromno, ali lepo slavlje.

Odlazite li često kod Danila u kafanu i prija li vam?
- Nisam fan domaće muzike, ali za mene je kafana nešto posebno. Kada je dobra atmosfera, društvo i muzičari, a kod Danila je uvek tako, onda je takav izlazak za mene pun pogodak.

Uživate li u tamošnjim specijalitetima?
- Obožavam domaću kuhinju, a tamo se služi naša hrana koje se tokom sezone jako zaželim, pa uživam u svim specijalitetima.

Smatrate li da je Danilo muškarac sa kojim ćete provesti život?
- U Danilu sam od početka naše veze prepoznala srodnu dušu. On je zreo i ostavaren muškarac koji je stariji od mene što, s jedne strane, nije toliko bitno, ali i jeste, jer muškarci kasnije odrastaju. Osim toga, bivši je vrhunski sportista, što je jedna od ključnih stvari, jer može da razume kako je kad izgubiš ili kad pobediš utakmicu, da moraš često da budeš na putovanjima i da često nisi kod kuće. Za sada funkcionišemo besprekorno i ne vidim razloga da tako ne ostane.

Da li je teško održavati vezu na daljinu?
- Ne znam koliko sam merodavna u tim stvarima jer mi se prošla veza završila zbog daljine, a ova nimalo ne trpi zbog daljine. Mislim da je razumevanje ključ svega, ali i poverenje. Kada se dvoje ljudi razumeju i kada nema mesta sumnji u njihovom odnosu, daljina ne može ništa da pokvari.

Viđate li se često vas dvoje?
- Viđamo se često, s obzirom na to da smo udaljeni hiljadu i po kilometara. Svakih sedam ili deset dana smo zajedno. Nekada dolazim ja u Beograd, ali češće on u Poljsku. I njegov posao je zahtevan, što ranije nisam shvatala. Izgledalo mi je da, kada si gazda kafane, ne moraš mnogo da radiš, ali uopšte nije tako. Razumem njegovu dinamiku, kao i on moju.

Idete li često u rodni Zrenjanin?
- Nažalost, ne tako često, uglavnom da vidim roditelje i sestriće. Moja sestra ima dva sina, petogodišnjeg Matiju i dvoipogodišnjeg Aleksu koje obožavam. Moja ljubav prema njima je bezuslovna i često kažem sestri da ne znam kako se vole svoja deca kada prema njima osećam toliku ljubav.

Da li je druženje sa sestrićima, ali i sa Danilovom decom doprinelo da vam proradi materinski instinkt?
- Majčinstvo je nešto što će sigurno doći i čemu svaka žena žudi. Kada imaš oko sebe decu koju tretiraš kao da su tvoja, to je olakšavajuća oklonost za moju buduću ulogu roditelja.

Od kada ste sa Danilom delujete srećno i zadovoljno, što se odražava i na ostale aspekte vašeg života. Osećate li tu promenu kod sebe?
- Mnogo je ljudi koji mi u poslednje vreme govore da sam zrelija i srećnija nego ranije. Svakako da Danilo ima uticaja na to jer se zadovoljstvo u privatnom životu prenosi i na druge sfere, pa tako, recimo, više nego ikada uživam u odbojci. Ali to ima veze i s godinama, jer postaneš ozbiljniji i sve dođe na svoje mesto.

Javljaju li vi i Danilo sukobe i ko je popustljiviji?
- Zvučaće možda smešno, ali nikada se nismo posvađali ako ne računamo neke benigne razmirice. Inače, istog smo karaktera, oboje smo tvrdoglavi i temperamentni, tako da, ako dođe do svađe, nisam sigurna ko će popustiti.

Jesu li vaši roditelji zadovoljni izborom vašeg partnera?
- Kao treće dete, najrazmaženija sam u porodici, ali nikada nisam o tim stvarima pričala sa roditeljima. Oni su uvek verovali u moj izbor i nikada nisu pokazivali oduševljenje ili nezadovoljstvo. S druge strane, upoznali su samo mog bivšeg dečka i sada Danila, jer nisam svakog dovodila kući. Njih dvojica su potpuno različiti, ali mojima je samo bitno da sam ja srećna, kao uostalom i svim roditeljima.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Andreja Damnjanović
Šminka: Dušan Rajković, tel: 063 / 88 - 29 - 653
Mesto snimanja: „Time Out“, Ada Ciganlija, makiška strana, lokal br. 6, tel: 062 / 687 - 444, www.clubtimeout.rs