Ivan Mihailović: "Ples sa zvezdama" i odnos sa Marijom nisu ugrozili moju vezu || Hello Magazin!

Talentovani glumac Ivan Mihailović publiku je osvojio ulogom kadeta Mirka Klisure u seriji „Vojna akademija“, a simpatije gledališta udvostručio je učešćem u planetarno popularnom šou-programu „Ples sa zvezdama“, u kome je sa partnerkom Marijom Martinović pobedio. Zahvaljujući vrednom radu i istrajnosti, tri meseca skladni plesni par je u svakoj emisiji pokazivao sve bolje umeće, a emocije koje su utkali u svoju igru nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Zbog varnica koje su između njih iskrile na sceni javile su spekulacije da je njihov odnos postao više od poslovnog i prijateljskog, ali dvadesetpetogodišnji glumac tvrdi da je sve bila samo dobra gluma. U iskrenom razgovoru za magazin „Hello!“ on otkriva svoja osećanja posle pobede i njegove životne ambicije, ističući da nikada javno ne govori o svojoj emotivnoj partnerki jer mu je ona sigurno utočište iz koje crpi snagu za sve što radi.

Posle pobede u „Plesu sa zvezdama“ izjavili ste da osećate samo sreću, da li su vam se utisci slegli?
- Te večeri bio sam euforičan, a na zabavi koja je posle takmičenja organizovana igrao sam do granica otkazivanja mišića. Sada sve mogu da sagledam i smatram da smo Marija i ja obavili odličan posao i da smo pre svega pobedili sebe. Mnogo smo napredovali kroz šou i kao plesači, ali i kao ljudi. Ovo nije samo fizička već i mentalna pobeda, jer je vrlo teško ostati tri meseca potpuno skoncentrisan i ni u jednom trenutku ne napraviti propust pošto to može da te košta ispadanja. Vrlo sam zadovoljan što je pobedila mladost, mi smo bili najmlađi par, ali i naša istrajnost i ljubav koju smo utkali u ples. Neću da budem lažno skroman, meni je bilo stalo da pobedim i borio sam se za to pošteno, svojim radom i trudom. Moja misija da promovišem ples je uspela.

Odakle potreba jednog glumca da promoviše ples?

- To nema veze sa mojom profesijom. Volim ples i divim se igračima, pa mi je žao što su oni kod nas zapostavljeni u medijima. Drago mi je da je realizovana emisija „Ples sa zvezdama“, u kojoj ljudi grle osobu pored sebe, a ne kompjuter. Inače, godinu i po dana igram argentinski tango, a planiram da nastavim da se bavim plesom.

Hoćete li da nastavite da igrate sa vašom partnerokom iz emisije?
- Marija na jesen polazi na fakultet i ne znam da li će nastaviti da se profesionalno bavi plesom, ali ukoliko nam obaveze budu dozvoljavale da zajedno igramo, to ćemo i uraditi. Svakako ćemo nastaviti da se družimo.

Da li vam je bilo bitno da u takmičenju imate partnerku sa kojom se dobro razumete?
- To je u ovoj emisiji bilo presudno, pored toga koliko si talentovan i koliko si spreman da se trudiš. Neki takmičari nisu imali dovoljno dobre, strpljive i mentalno jake partnere, što ih je koštalo ispadanja. Ja sam imao neverovatnu sreću da sam plesao sa Marijom. Mi smo se odlično uklopili, prvo fizički, a potom smo uspeli da napravimo i izuzetno dobru mentalnu konekciju.

U kom trenutku ste počeli da se dobro razumete?

- Već u prvoj emisiji shvatio sam šta je njena, a ona šta je moja želja. Video sam da mnogo voli ples, da je vrlo talentovana i mlada. Od početka smo se dobro razumeli i plesno se povezali.

Koliko ste se vas dvoje zbližili tokom protekla tri meseca?
- Svakog dana provodili smo zajedno najmanje tri sata u plesnim salama, zbližili smo se i postali prijatelji. Ona je divna osoba i nastavićemo da se družimo.

Spekuliše se da je tokom takmičenja vaš odnos postao više nego prijateljski?
- Da se to desilo, sigurno ne bismo mogli da sakrijemo. Nas je samo produkcija jako dobro spojila jer zračimo ljubavlju, a svaki ples, od jedanaest, koliko smo odigrali, bio je svojevrsna ljubavna priča. Za mene je ples kao i gluma, svaka igra je nova priča, uglavnom ljubavna. Ta naša uverljivost je verovatno doprinela da počnu da nas spajaju.

Ipak, ne možete da poreknete da na sceni zračite ljubavnom energijom?

- Drago mi je zbog toga jer mi zaista funkcionišemo kao par, a u plesu je izuzetno važno da se partneri međusobno razumeju. Ali ništa više od prijateljstva i profesionalnog odnosa ne postoji među nama.

Može li se zaljubljenost odglumiti?
- Ja sam glumac i meni to nije teško, a u radu sa Marijom stalno sam insistirao na tome da svakim plesom pričamo jednu priču. Tokom takmičenja, ja sam nju učio glumi, ona mene plesu i na kraju smo pobedili.

Koliko su vaše kolege sa klase koje su posmatrale finale u studiju bili uzbuđeni zbog vašeg trijumfa?
- Pola moje klase je bilo u studiju tokom finala, a oni koji nisu bili, izostali su zbog obaveza, a ne zato što nisu hteli da dođu. Srce mi je bilo puno kada sam podigao pehar i video ih euforične u publici. Svi oni su dok je trajalo takmičenje bili vrlo pristrasni i govorili su mi da sam dobar i kada nisam baš bio toliko dobar. Drago mi je što imam takve prijatelje sa klase, mi se svi međusobno podržavamo, što je danas retkost, pogotovo u našem poslu, ali od vremena kada smo bili na Akademiji funkcionišemo kao celina.

Da li je na takav vaš odnos presudno uticao profesor Dragan Petrović Pele?

- On je najviše zaslužan za odnos koji međusobno imamo. Naučio nas je da se međusobno podržavamo i da budemo zajednica, jer u ovom poslu sam ne možeš ništa da uradiš. Divno je imati nekog pored sebe na koga možeš da se osloniš i u koga možeš da imaš poverenje. Mnogo stvari radio sam posle akademije, a nikada mi se nije desilo da sa mnom nije bio neko sa moje klase.

Kako su roditelji i vaš osam godina mlađi brat Nikola reagovali posle pobede?
- Moj Nikola se radovao pobedi više nego ja. Pratio je svaki moj nastup, gledao kasnije snimke na internetu i zajedno smo dolazili do zaključka šta bi trebloa da popravim. Iako ima samo šesnaest godina u mnogim stvarima me savetuje i ja mu se divim, kao i našim roditeljima koji su nas izveli na pravi put. Oni su nas naučili šta znači porodica, šta znači održati reč i biti pošten. Svi maniri koje posedujem i koje ljudi pominju kao moje kvalitete zasluga su mojih roditelja.

Jeste li zapostavili devojku zbog takmičenja?
- Imao sam malo vremena za privatni život, negovao sam ga u skladu sa mogućnostima. Nisam bio usredsređen samo na ples tokom takmičenja već sam svakodnevno imao i obaveze u pozorištu. Imao sam dve premijere, „Slavnu Florens“ u Ateljeu 212 i „Moj život“ u pozorištu „Boško Buha“, a sada sam počeo da pripremam Šekspirov komad „San letnje noći“, koji je kapitalno delo svetske književnosti. Čast mi je da imam priliku da glumim u takvoj predstavi. Taj tempo mi je prijao i sada će verovatno nastati period depresije kada obaveze prestanu, ali, srećom, dolazi leto i vreme za odmor.

Mogu li obaveze da vam ugroze vezu i da izazovu ljubomoru?

- Kada je veza jaka i kada postoji međusobno poverenje, onda ništa nije problem.

Da li je vaša devojka bila u publici u finalu?
- Ne, posmatrala je od kuće šou, kao i moji roditelji. Volim da budem sam u takvim trenucima jer bi njihovo prisustvo moglo da me poremeti. Oduvek sam bio takav, pa sam tako majku naterao da ode na more kada sam polagao prijemni ispit na fakultetu.

Zbog čega retko pričate o devojci i privatnom životu?
- Bavim se javnim poslom i dajem mnogo emocija kroz svoju profesiju, što me čini ranjivim. Kada bih počeo mnogo da pričam o privatnom životu, izgubio bih sebe. Meni je potrebno da čuvam svoj život iza zatvorenih vrata jer je to moja luka iz koje crpim snagu. Nadam se da ću uvek imati snagu da sačuvam svoju intimu. To rade sve velike zvezde, mada je meni potrebno mnogo još rada da se dokažem i možda postanem zvezda. Ali, recimo, zvezde kao Zdravko Čolić ili Emir Kusturica ne pričaju o svojoj privatnosti. O njihovom životu znamo malo i to je njihov kvalitet. Meni su oni zvezda vodilja. Mislim da se ljudi koji eksploatišu privatni život u jednom trenutku pogube. Ja se trudim da učim na njihovim greškama. Možda na taj način pravim grešku, ali to je moja odluka.

Osim što mnogo radite završili ste master glume, a nedavno ste upisali i doktorke studije, kako vam to uspeva?
- Miloš Biković, sa kojim sam bio na klasi, i ja zajedno smo na doktorskim studijama. Moram da istaknem da su doktorske studije na umetničkom fakultetu specifične i da su manjeg obima nego na drugim fakultetima, jer je drugačija materija. Odlučio sam se na taj korak jer želim da naučim nešto novo i da se obrazujem. Na kraju, taj papir koji dobijem možda će mi nešto značiti u ovom svetu kapitalizma, gde je papir važniji i od reči, čak i od znanja.

Kako vidite sebe kroz desetak godina?
- Kao glumca koji ima mogućnost da bira uloge i živi na moru. Voleo bih da mogu da se bavim glumom onda kada osetim unutrašnju potrebu za tim, a ne zato što moram, jer onda je to umetnost.

Da li biste voleli da radite i na Akademiji?
- Za profesuru je potrebno mnogo životne zrelosti i poslovnog iskustva da biste mogli da prenesete znanje. U ovom trenutku nisam spreman za to, ali kroz nekoliko godina možda se to promeni.

Spremate li se za odmor?
- Uskoro idem na odmor. Sešću u automobil i idem gde me put odnese. Sigurna stanica će mi biti Crna Gora, gde planiram da odem na Adu Bojanu, ali i da u Herceg Novom posetim moju drugaricu Draganu Dabović, sa kojom se družim još od detinjstva.

Volite li avanture?
- Da, za mene je odmor kada ležite na plaži i besmisleno se sunčate. Ne volim ni da sam opterećen aranžmanima ili da sedim u restoranima u kojima će me konobari saletati i stavljati mi svilenu salvetu oko vrata. Za mene odlazak na more podrazumeva barku, ronjenje ili podvodni ribolov. Volim aktivan odmor, pa tako zimi uživam na skijanju.

Prati li vas devojka u vašim avanturama?
- Onoliko koliko može. Bilo bi glupo da može sve da isprati.

Planirate li da uskoro osnujete porodicu?
- Razmišljam o braku, ali u budućnosti. Trenutno nisam u životnoj fazi kada bi se odlučio na takav korak.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Stefan Orlić