Aleksandar Josipović: Najsuroviji sam prema sebi || Hello Magazin!

Strog, pravičan i bezuslovno iskren, sudija u šou-programu "Ples sa zvezdama" Aleksandar Josipović privukao je veliku pažnju učešćem u emisiji "Prve" televizije, ocenjujući plesno umeće naših poznatih ličnosti.
Svetski poznati umetnik, član pariskog "Mulen ruža", studirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Iako je za profesiju odabrao potpuno drugačiju sferu od one za koju se školovao, u svom izražavanju zadržao je "proračunatost", koja je uvek matematički precizna i "gađa" suštinu. Promišljanja je usmerio i na pisanje, a prošle nedelje predstavio je svoju četvrtu knjigu "Tajni govor plesa".
Tridesettrogodišnji umetnik odmalena je maštao o uspehu na svetskoj sceni. Put ka njoj bio je popločan brojnim preprekama, ali i nagradama, koje su ga tokom dugogodišnjeg rada na sebi učinile okrutno nežnim kritičarem, koji daje isključivo zaslužene komplimente.
U svom stilu, bez dlake na jeziku, rođeni Lazarevčanin za "Hello!" iznosi detalje iz svoje intime: ko je njegov najstroži kritičar i šta se krije sa druge strane njegove sjajne medalje.

Hoće li vam nedostajati snimanja šou-programa "Ples sa zvezdama"?

- Ne znam, radoznao sam da saznam. Uželeo sam se svojih običaja nedeljom, kada se obično trudim da ništa ne radim, što je za mene nemoguća misija. Ono čemu se nadam je da neću skoro u sedam dana šest puta da letim avionom. Uželeo sam se svog ritma.

Šta smatrate najvećim uspehom tokom učešća u ovom projektu?
- Što sam radio svoj posao krajnje profesionalno.

Šta vam je ostalo u najlepšem sećanju?
- Trenuci koje gledaoci ne vide. Kada bih nasmejao Mariju Prelević svojim pevanjem, a posobno specijalnim izvođenjem pesme "Cica maco" Izvorinke Milošević. Marija misli da dajem totalno novu dimenziju toj pesmi. Možda sam Aleksandar okrutni, kako su me proglasili novinari, ali sam za nekoga i Cica Maca. I sada, kada pomislim na taj trenutak, odmah mi se pojavi osmeh na licu, a poslovica kaže: "Ko peva zlo ne misli".

Sudili ste o plesnim sposobnostima naših poznatih ličnosti. Koliko ste skloni tome da sudite drugima u privatnom životu?

- Suditi je malo gruba reč. Dajem svoje profesionalno mišljenje, jer ko sam ja da nekome sudim. Na sve takmičare sam gledao isto, uopšte me nije zanimalo ko se čime bavi, već kakav plesni performans su pružili u tom nastupu. U komunikaciji sa meni dragim ljudima često ih pitam da li stvarno žele da budem iskren. Najsuroviji sam prema sebi.

Doneli ste novu energiju na televizijske ekrane. Razmišljate li o karijeri u medijima i jeste li imali takvih ponuda?
- Da budem iskren, nisam očekivao ovakve reakcije. Ne živim i ne radim u Srbiji, tako da sam samo bio pošten i iskren, a tako sam i vaspitan. Uvek sam za novu, konstruktivnu saradnju, nikada se ne zna, ali o planovima ne volim da pričam javno.

Nedavno ste promovisali vašu knjigu "Tajni govor plesa". Ko je vama otkrio taj govor i sa kojom željom to umeće delite sa drugima?
- Uvek sam bio radoznao i fasciniran vezom psihe i tela. Na master studijama u Holandiji učio sam psihoterapiju pokretom. Inače, neverovatno mi je zanimljivo sve što ima veze sa pokretom i telom. Mislim da smo savršeno nesavršeni, samo toga nismo svesni. Imamo samo jedno telo, svidelo se to nama ili ne. Ne možete da odete u apoteku i kupite dva kuka na rasprodaji. Verujem da je znanje najbolja investicija. Što više i bolje upoznate sebe iznutra, to sebi više možete da pomognete.

Pored plesa, prihvatili ste i angažman na televiziji, a uz to i pišete. Da li ples trpi zbog novih angažmana?

- Ne. Vrlo sam radoznao i volim da istražujem nove stvari, ulazim u procese, neudobne zone, ranjivost i da živim život punim plućima. A ples je uvek tu, od njega ne mogu da pobegnem.

Da li vam je britak jezik nekada uskratio ispunjenje nekog cilja?
- Nije, samo mi je pomogao da shvatim da se tako na najbolji način branim od zla i loših ljudi. Ali i za britak jezik vam je potrebno obrazovanje. Ne lajem ja na zvezde.

Izvinjavate li se nekada za svoje postupke?
- Da. Ukoliko napravim grešku i vidim da moj postupak nije bio korektan, doći ću i iskreno zatražiti izvinjenje. Osoba sam koja daje i iskrene komplimente. Mislim da su za to sjajni svedoci moji roditelji, koji odlično znaju kada kažem: "Izvinite, stvarno sam bio kreten" ili "Hvala vam što ste mi pružili sve što ste mogli i lepo me vaspitali". Izvinim se, ali i izvlačim pouke iz svojih grešaka.

Prepoznati ste kao strog kritičar. Stanete li ponekad ispred ogledala i "obračunate" se sa sobom?
- Apsolutno. Tada se dese i suze, ali i rečenica koja obično počinje sa: "E, nećeš više". Zbog urođenog optimizma i u najgoroj situaciji vidim nešto lepo i pozitivno, čini mi se da posedujem talenat da iz svake situacije izvučem nešto dobro i konstruktivno. Možda se zato ta samokritičnost, koliko god na početku delovala strogo, završi pozitivno. To se nekada desi tek sutradan ujutru, ali se ipak desi.

Neprekidno ste na relaciji Beograd-Amsterdam-Pariz. Osećate li ponekad potrebu da se "usidrite" u jednom mestu?
- Obožavam putovanja i letenje. Iako deluje naporno, postoje i prednosti toga kada doručkujete u Amsterdamu, ručate u Parizu, a večerate u nekom trećem gradu. Može da bude zabavno, ali nekada poželite da ne izađete iz kreveta. Mislim da je u svemu važno naći meru. Kombinacija Amsterdam i Pariz za sada je sjajna. Videćemo šta će život doneti kasnije.

Odakle crpite energiju za svoje profesionalne obaveze?
- Volim da radim. Kao dečak mislio sam da je poenta života otići u penziju i samo čitati i pisati na nekoj letnjoj terasi, dok posmatrate kako sunce nestaje u Mediteranu. Do sada sam imao sreću da sam radio poslove koje volim. Za to sam se borio i još se borim. Stalno nešto radim i moji saradnici i ljudi koji rade sa mnom u timu umeju da se hvataju za glavu kada krenem sa idejama, ali i pronalaženjem solucija za sve izazove.

Koliko vaš privatni život trpi zbog gustog poslovnog rasporeda?

- Poprilično, ali to je moj izbor. Uvek sam za opciju "bolje biti sam i zadovoljan, nego sa nekim i nesrećan". Za vezu vam je potrebno vreme, da se posvetite voljenoj osobi, što ja trenutno nemam. Ipak, to ne znači da ne mogu biti voljen.

Da li je neko uspeo da osvoji vaše srce?
- Da, ples.

Da biste ostvarili ciljeve, potrebna je velika disciplina. Koliko se to uklapa u sliku buntovnog umetnika?
- Nisam buntovnik, samo sam čovek koji zna šta želi, a šta ne. Kod mene su profesionalizam, organizacija i disciplina u svemu prisutni, jer da toga nema, ne bih postigao sve što sam do sada uradio. Svakog jutra sebi kažem "Počinješ sve ispočetka". Što bi rekla jedna moja drugarica, ja sam precizna mehanika.

Postigli ste veliki uspeh u svom poslu i osvojili brojna priznanja. Ipak, medalja ima i drugu stranu. Kada okrenete vašu, šta vidite na njoj?
- U Srbiji je uspeh čudno definisan. Ako si uspeo da odeš iz zemlje, svi misle da se tamo negde zarađuju velike pare. Svi vide samo tu zlatnu stranu medalje. Verujem da je, do sada, moj najveći uspeh što sam zdrav. U svakom vremenu, u svakom poslu, šta god radili, čekaju vas slični izazovi, prepreke, teškoće, krize, nemogućnosti, ljubomorni ljudi, beskičmenjaci. Međutim, neko uvek uspe, i svet ide dalje. Sa vama, ali i bez vas. Niko nije nezamenljiv. Poslovica kaže: "Bolje prvi u selu, nego poslednji u gradu". Ali, ja sam odavno odlučio da ne želim da budem prvi u selu, već sam direktno otišao da budem prvi u gradu. Naravno da je to bio veliki rizik, ali i prelep izazov. Tek kada se popenjete na vrh i pomislite da je to pravo, shvatite da postoji mnogo još vrhova raznih planina za osvajanje.

Živite daleko od svoje porodice. Pada li vam to teško?
- Nije to neka velika udaljenost, samo dva-tri sata leta, a znao sam da dođem i na dvanaest sati u Srbiju. Kada vam je neko u srcu ništa nije daleko.

Uz popularnost idu i brojna poznanstva sa ljudima koji žele da budu viđeni u vašem društvu. Koliko vam je teško da prepoznate prave ljude u svom okruženju i kako podnosite razočaranje?
- Viđam se isključivo sa prijateljima kojima verujem i sa kojim se super zabavljam. Sa pravim društvom bih otišao i na Mesec. Retko ćete me videti na proslavama gde se pojavljuju poznate ličnosti iz javnog života Srbije. Imam dovoljno znanja i iskustva iz oblasti neverbalne komunikacije da lako pročitam ko je kakav i kakvu poruku šalje. Telo komunicira tako da se sve lako može "pročitati". Na tim žurkama se obično dosađujem, jer ljudi generalno, i pored sve tehnologije 21. veka, sve manje znaju da komuniciraju. Tek ta muvanja i nabacivanja, to je bez stila. Ne znam odakle ljudima ideja da su duhoviti ako koriste psovke.

U jednom intervjuu rekli ste da uvek slušate svoje srce. Jeste li nekada zbog toga doživeli razočaranje i kako se sa tim u životu nosite?
- Nisu svi spremni da prihvate ili, bolje rečeno, "svare" iskrenost, pa sam se shodno tome i ja na svom životnom putu rastajao sa tadašnjim prijateljima. I to je u redu. U poslu sam kombinacija surove iskrenosti i pozitivnog profesionalca, i kod mene ljudi znaju da ih neću mazati i lagati, već da ću sve reći u lice, ali u privatnom životu sam često osoba koja više sluša nego što priča. Uostalom, imamo dva uveta, a jedna usta.

Planirate li odlazak na odmor i koja destinacija je u pitanju?
- U planu je da to bude destinacija gde do sada nisam bio, u Evropi. S obzirom na to da sam posle šest meseci čekanja konačno dobio vozačku dozvolu, opcije postaju sve zanimljivije.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mika Knežević, Life Content