Tanja Rađenović: Kćerke mi uvek izmame osmeh || Hello Magazin!

Kada je posle proglašenja vanredne situacije u zemlji voditeljka Tanja Rađenović zauzela svoje mesto ispred kamera u studiju Informativnog programa televizije "Pink", nije ni slutila koliko sati će trajati maratonsko izdanje "Nacionalnog dnevnika", koji je tih dana obarao rekord glednosti. Jedino joj je bilo na umu da gledaocima saopšti najnovije vesti, od kojih su u tim trenucima mogli da zavise i ljudski životi. Treme nije bilo, a duboka koncentracija sprečila je da se umor ispreči u misiji informisanja nacije u što kraćem roku. Šarmantna voditeljka autentičnih voditeljskih manira već dve decenije radi na profesionalnom usavršavanju, a nedavno je u društvu svojih najbližih i najdražih ljudi proslavila četrdeset prvi rođendan.
U razgovoru za magazin "Hello!" poznata voditeljka otkriva koliko joj je profesija važan deo života, ističući porodicu kao temelj napretka u svim segmentima života. Suprug Petar i kćerke, jedanaestogodišnja Teodora i dve godine mlađa Anđela, nedavno su joj upriličili rođendansko iznenađenje. Šarmantna novinarka s ponosom govori o uzbudljivom životu porodice Rađenović, koji svakog dana donosi novu, zanimljivu životnu epizodu.

Imate li evidenciju koliko je sati trajalo vaše nedavno maratonsko vođenja informativne emisije tokom vanredne situacije u našoj zemlji?

- Ne znam koliko sam sati ukupno provela na televiziji u tom periodu, ali bilo je dana kada sam radila i ujutru i uveče. Prvog, od sedam dana i deset sati koliko je ukupno trajao nacionalni "Dnevnik" tokom vanredne situacije, u studiju sam bila oko petnaest sati. Bila sam zaista puna energije i radnog elana, pa nisam osećala umor. Odlazila sam kući na osam do deset sati, spavala po tri, četiri i to je bilo to. Uz podršku kolega sve je funkcionisalo.

Jeste li se oporavili od tog napora i kako ste to učinili?
- Nekoliko dana sebi sam priuštila popodnevni san i sve se vratilo u normalu. Dan posle prestanka emitovanja vanrednog programa stvari su se vratile u uobičajene tokove, vesti u redovne termine i svako od nas je nastavio da radi po rasporedu.

Šta je u tim satima vanrednog izveštavanja bio vaš "agregat" za rad?
- Volim svoj posao i uživam u njemu, a živa emisija ne dozvoljava opuštanje, posebno ako je reč o vanrednim okolnostima. Držalo me je to što sam u skoro svakom trenutku funkcionisala na više koloseka. Voditi progam neprekidno po deset sati, pratiti vesti koje su stizale u svakom sekundu, u svakom trenutku imati po nekoliko ekipa na terenu, a uz to i goste u studiju, nije ostavljalo prostora za pad koncentracije. Koncept otvorenog studija koji imamo na "Pinku" otvara mnogo mogućnosti za pravovremenu i brzu reakciju urednika, reportera, voditelja i režije. Funkcionisali smo savršeno, odlično se upoznali, shvatili mogućnosti, ali i granice, i dokazali profesionalnu zrelost.

Koji trenutak u dosadašnjoj karijeri smatrate najvećim dostignućem?

- Definitivno ovaj. Bez lažne skromnosti, dokazala sam i pokazala, prenstveno sebi, koliko i kako mogu, a informativna redakcija potvrdila je kvalitet i profesonalizam koji nam je dugo osporavan. Time se najviše ponosim. Ako sam imalo tome doprinela - presrećna sam.

Imate li ambicije da u budućnosti vodite neki politički tolk-šou program?
- Ubeđena sam da bi svako trebalo da radi ono u čemu može da pruži maksimum i bude najbolji. Moje ambicije su vezane za vođenje informativnih emisija, razvijamo se u svim segmentima televizijskog programa, pa sam sigurna da ćemo jednog dana imati i naš "Si-En-En" - 24 sata živog informativnog programa. Sigurna sam da "Pink" to može i to je moja ambicija.

Zbog prirode vašeg posla često ste u situaciji da gledaocima saopštavate loše vesti. Da li vam je teško da ostanete suzdržani od iskazivanja osećanja?
- Na tragedije i katastrofe kao što je ova koja nas je zadesila, sve i da ste kamen, ne možete da ostanete hladni. Mene je držao adrenalin i svest da je to način na koji ja mogu da pomognem. Generalno nisam pristalica zastarelog načina vođenja informativnog programa, uz dužno poštovanje legendama spikerskog posla. Lep, zvučan glas, prijatno lice, dobra dikcija, samo su osnove za moj posao. Dajem sebi za pravo da, posle više od dvadeset godina staža, kažem da je potrebno još mnogo toga, od izražajnosti, ubedljivosti, stava i mimike prilagođene vestima i događajima, sve do načina prezentacije koji ne ostavlja sumnju u izgovorenu reč.

Kako se rešavate svakodnevnog stresa na poslu?

- Stres se ne nagomilava samo na poslu. Dokle god ne pronađete ravnotežu i smirenost u sebi, stres će vam izazivati i to što neko sporo prelazi ulicu ili nosi razdeljak na desnoj strani. Ja još radim na toj svojoj ravnoteži i daleko sam od nje, ali se nadam da ću je jednog lepog dana dostići. Treba se držati ljudi koji vam prijaju i za koje instiktivno osećate da vam žele dobro. Razočaranja su moguća, čak i češta, ali su korak ka onoj gore pomenutoj ravnoteži.

Zbog čega ste za svoj životni poziv odabrali baš novinarstvo?
- Od šesnaeste godine sam u medijima. Ne znam ni za šta drugo, tako da smatram da je moj poziv izabrao mene, a ne ja njega.

Nedavno ste proslavili rođendan. Kako ste ga obeležili?
- Moj plan je bio da rođendan posvetim sebi - obavim tekuće poslove i provedem popodne kod frizera. Međutim, moja divna porodica i prijatelji priredili su mi pravo iznenađenje. Posle ručka sa roditeljima, kćerke i suprug su mi javili da se svečano obučem, jer me vode na večeru, a potom su me drugarice izvele na koncert Tonija Cetinskog. I sve je bilo fenomenalno.

Šta su vam vaši najbliži poklonili?

- Ljubav, osmeh, divno raspoloženje i iskrenu pažnju. Dobila sam mnogo divnih poklona, baš po mom ukusu.

Šta ste poželeli sebi?
- Isto što i svaki put, na prvom mestu zdravlje.

Doživljavate li sebe kao osobu kojoj se ostvaruju sve želje?
- Da, ako su želje realne. Maštam i ja svašta, ali i dalje se trudim da mi želje i ciljevi budu realni i dostižni. Zaista sam srećna i zadovoljna svojim životom.

Postoji li nešto što još niste ostvarili, a žarko priželjkujete?

- Potičem iz dobre, kvalitetne, nasmejane i kompaktne porodice, stvorila sam i još stvaram takvu porodicu, radim posao koji volim. Stekla sam, a nadam se i zaslužila ne mali krug dobrih prijatelja, i želim da sve to tako i ostane. Idem korak po korak, strpljivo, ali uporno.

Priređujete li suprug i vi iznenađenja jedno drugome bez određenog povoda i čime ste ga poslednji put iznenadili?
- Trudimo se da živimo tako da nam oboma prija. Male stvari čine iznenađenja - kafa i sendvič pred posao ili večera i čaša vina samo za nas dvoje kad kćerke odu na spavanje. To bi trebalo da budu uobičajene stvari u jednoj vezi, tako da ih verovatno ne bih ni nazvala iznenađenjima.

Gledaoci vas poznaju kao ozbiljnu prezenterku vesti. Da li ste i privatno tako ozbiljni ili ste "laki" na osmehu?
- Najlakša sam na osmehu. Obožavam da se smejem, šalim i pričam viceve. Ne volim, ili bolje rečeno, ne umem da se smejem jedino pred fotoaparatom.

Šta vam uvek izmami osmeh na lice?
- Moja deca. To je osmeh blaženstva i zadovoljstva kada ih posmatram.

Organizujete li još porodične izlete vikendom?
- Mi uglavnom imamo goste vikendom i to nam je najbolji provod.

Kćerke Teodora i Anđela već su velike devojčice. Smatrate li da brzo dorastaju?
- Moja deca su moj ponos i srećna sam dok ih gledam kako rastu. Odrastaju u lepe, dobre i kvalitetne ljude, i trudim se da im pokažem linije ispod kojih nikada ne bi trebalo da idu. Za sve ostalo - nebo je granica.

Dešava li se da zbog obaveza propustite neke njima važne događaje ili datume i kako im to nadoknađujete?
- Dešava se, ali se Petar i ja dopunjujemo i uvek su tata ili mama tu, ali najčešće oboje. Tea i Anđela imaju dosta aktivnosti van škole i trudim se da obavezno prisustvujem njihovim predstavama u UMS školi za talente, koju obe pohađaju. Odlične su i u jezicima i na svim ispitima postižu visoke rezultate. Kao porodica provodimo dosta vremena zajedno i zaista se ne oseća da neko nekome duguje ili da je potrebno da se nešto nadoknađuje.

Kakav odnos imaju njih dve, umeju li da se "urote" protiv roditelja ili traže vašu podršku "protiv" one druge?
- I jedno i drugo, mada se češće dešava da se njih dve dokače. Mala je razlika u godinama, a velika u karakteru i temperamentu. Mlađa je zahtevna i funkcioniše po principu "daj sve i daj odmah", dok je starija Teodora mirnija, staloženija i nekako je trpeljiva. Bar do jednog trenutka, posle čega sledi vulkan. Jedino što im stalno govorim je da su jedna drugoj najveće bogatstvo i da bi to uvek trebalo da imaju na pameti.

Trudite li se da sa decom gradite prijateljski odnos ili akcenat ipak stavljate na autoritet?
- Čini mi se, i volela bih, da smo prijatelji sa autoritetom.

Ko je stroži roditelj?
- Bez dileme ja.

"Ukradete" li ponekad suprug i vi vreme za sebe?
- Da, i to sve češće. Deca su nam već velika i prilično samostalna. Otputujemo, izađemo ili ih jednostavno odvedemo kod bake i deke, a mi ostanemo kući u miru i tišini.

Često odlazite na porodična putovanja. Imate li u planu neku novu destinaciju i kako ćete provesti predstojeće leto?
- Nedavno smo se vratili iz Pariza, i jedva čekamo da ga ponovo posetimo. Bilo je divno i složili smo se da je ovo do sada naše najlepše putovanje. Čekamo na sledeću želju naših kćerki, a u međuvremenu, preko leta, po tradiciji, idemo u Budvu.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Vanja Pantin
Šminka i frizura: Srđan Petković za Minibarstudios, Cara Nikolaja 17, 011 / 244 - 25 - 21 i 063 / 210 - 377