Milena Vasić: Danas je vaspitavati dete umetnost || Hello Magazin!

Neizmerni entuzijazam koji unosi u sve što radi za glumicu Milenu Vasić osnovni je životni pokretač. Tridesetšestogodišnja umetnica uvek je donosila odluke osluškujući intuiciju, pa je tako, za razliku od ustaljenih standarda, već na početku dvadesetih rodila dvoje dece, ne osvrćući se na reakciju okoline. To je nije sprečilo da na početku karijere odigra mnogo naslovnih uloga u pozorištu, a jedna od najznačajnijih je u komadu "Cigani lete u nebo", koji je više od deset godina na repertoaru Pozorišta na Terazijama. Ipak, uspeh na televiziji i na filmu joj se desio nešto kasnije. Koračajući sigurnim koracima, Milena Vasić postala je poslednjih godina jedna od najzaposlenijih domaćih glumica. Trudi se da načinom života svojoj deci bude odličan primer kako nikada ne bi trebalo zapostavljati prave vrednosti. Poslednja u nizu humanitarnih akcija bila je predstava "Cimet i vanila" u Ustanovi kulture "Vuk", čiji je prihod bio namenjen žrtvama od nedavnih poplava.
Istovetnu strast prema životu deli i Milenin partner, reditelj Jug Radivojević sa kojim se zabavljala još za vreme studija, ali su ih kasnije putevi odveli na različite strane. Budući da prava ljubav uvek nađe način da se ostvari, njih dvoje su od pre nekoliko godina ponovo zajedno i jedno drugome su najveći oslonac. Osim što dele privatni život, poznati umetnici često i poslovno sarađuju, što uvek donosi odlične rezltate, kao što je to slučaj sa predstavom "Ana Karenjina", koja je nedavno premijerno prikazana.

Jeste li osećali veliku odgovornost dok ste pripremali predstavu "Ana Karenjina" koja se decenijama nije izvodila na domaćoj pozorišnoj sceni?

- Komad "Ana Karenjina" izuzetno je zahtevan po broju likova, scenografiji, kostimografiji i u svakom drugom smislu pa je veoma teško uraditi dramatizaciju tog dela. Da bi se na sceni dočarao bal, koji je Tolstoj opisao na dvadeset stranica, potrebna je cela predstava. Međutim, mi smo pronašli dobru dramatizaciju nemačkog pisca Armina Petrasa, koja se bavi sa četiri osnovna ljubavna odnosa i u kojoj je izvučena srž dela. Osnovni odnosi u drami su odnos Ane i njenog muža i Ane i Vronskog, a opisana je i mladalačka ljubav Keti i Ljevina, kao i brak Daše, čiji lik tumačim, i Stefana.

Kakav je lik Daše?
- To je žena koja je dugo u braku, ima decu i čitav život podredila je porodici. Njen brak se dovodi u pitanje kada njen muž izvrši prevaru. Daša je ženski lik koji je najistinitiji i najpravedniji, jer se bavi suštinskim pitanjima koja bi svaki čovek trebalo sebi da postavi. Kada se njen brak uruši, posvećuje se sebi i istini jer smatra da je najteže spoznati i prihvatiti sebe. Za razliku od Ane, koja bira smrt kao izbavljenje, ona bira život sa svim poteškoćama. Rad na tom liku bio je užasno težak, mučan i iscrpan, ali takve uloge ne dešavaju se često u karijeri.

Sa ushićenjem govorite o toj ulozi, da li uživate na sceni?
- Jako sam zadovoljna dok igram tu predstavu, a uz pomoć kolega na sceni mi je sve po meri. Scenografija Aleksandra Denića je mračna i hladna jer je radnja izmeštena u vreme kada Gorbačov smenjuje Jeljcina na vlasti, ali se ja dobro osećam u tom prostoru dok sam u dogovoru sa kostimografkinjom Momirkom Bailović ponela najsmeliji kostim. Nismo se posvetili estetici prilikom izrade već nam je najvažnije bilo da pogodimo tačnost trenutka u kome se radnja odvija. Lično sam unela hrabrost u neka rešenja svog lika, u čemu su me reditelj i kolege ispratili.

Reditelj ove predstave je vaš dugogodišnji emotivni partner Jug Radivojević, kako izgleda vaša saradnja?

- Ne razlikuje se mnogo od saradnje sa drugim rediteljima. U kreativnom procesu bitno je da radiš sa osobom sa kojom se razumeš, u suprotnom to je mučenje i za glumca i za reditelja. Rad sa Jugom je uvek kvalitetan proces u kome ne mora mnogo da se razgovara jer se dosta toga podrazumeva. On je blag čovek i reditelj, koji pleni svojom naravi pa ljudima rad sa njim prija. Voli glumce i obrnuto, pa uvek kada odemo u pozorište ili na filmsku premijeru mnoge moje kolege mu prilaze i pitaju ga kada će ponovo sarađivati.

Pričate li često kod kuće o poslu kada radite zajedno?
- O poslu pričamo uvek, to je sastavni deo našeg života. Meni je normalno da pričamo o svojim projektima, problemima i strahovima tokom rada. Na taj način pomažemo, ali i kritikujemo jedno drugoga. Umetniku su najvažniji inspiracija i nadahnuće jer se bez entuzijazma ne može.

Posustajete li nekada ili ste uvek puni energije?

- Gotovo svake večeri imam predstavu i nekada se pitam kako me ne mrzi da uvek dajem na sceni svoj maksimum. Mislim da je najvažnije da glumac, kada se umori, to prepozna i napravi pauzu. Mi, žene, smo u blagoj prednosti jer idemo na porodiljsko odsustvo. Ja sam rodila dvoje dece i oba puta sam otišla na porodiljsko posle odigrane glavne uloge. Mnogi su me kritikovali zbog toga, ali ja sam slušala unutrašnji glas, jer za decu je uvek pravo vreme. Ako u poslu koračate sigurnim koracima, ništa ne može da vas poremeti. Smatram da je uspešna karijera samo ona koja je dugotrajna.

Možete li sebi da dozvolite luksuz da odbijete ponuđenu ulogu?
- Da, karijera se gradi i na odbijenim ulogama. Ne postoji novac kojim može da se nadoknadi nezadovoljstvo i nikada ne bi trebalo prihvatati ulogu u projektu ako ne verujemo u ono što radimo.

Kako objašnjavate deci da nije sve u novcu?

- Rečenica da nije sve u novcu više zvuči kao definicija za dobro roditeljstvo. Danas je teško roditeljima da se izbore sa svim što društvo nameće. Mogu ja da objasnim deci da ne moraju da imaju najbolji mobilni telefon, ali ako svi njihovi vršnjaci nose androide, a oni imaju stariji model, onda je to problem. Vaspitavati dete u ovo vreme je i veština i umetnost. Trudim se da sa decom provodim što više vremena i tada odlazimo u park, a ne u šoping-centre. Kada smo jednom preko leta ostali kod kuće, odlučila sam da kupimo knjigu "Beograd za početnike" i svakog dana smo obilazili neko novo značajno mesto. Na kraju su mi rekli da je lepo provesti leto u Beogradu. Deci je najvažnije da učestvujemo u njihovim aktivnostima. Više mi znači da sa njima bacam frizbi nego da negde pijem kafu dok se oni igraju sa svojim društvom.

Kakva su interesovanja vaših mališana?
- Lana trenira jahanje koje je vrlo težak, opasan i skup sport, ali njena ljubav i posvećenost konjima je neverovatna i mi to poštujemo. Kada bi mogla, ona bi po ceo dan provodila sa njima. Nikola je jednostavniji, on igra vaterpolo, tim njegove osnovne škole nedavno je osvojio zlatnu medalju na gradskom takmičenju. Svira gitaru i već ima bend sa kojim nastupa. Sa njim možemo o svemu da razgovaamo. Kada pričam sa njima o životnim izborima, objašnjavam im da je najvažnije da se bave onim što žele. Na Lanino pitanje koje je najbolje zanimanje na svetu, odgovaram da je to ono koje izabereš tako da se dobro osećaš dok ga radiš, ali da znaš da ga radiš. Čovek mora da bude samokritičan i da dobro proceni svoje mogućnosti.

Da li Lana podražava svog starijeg brata?
- Da, i to je potpuno prirodno. Pitanje kako on nešto može, a ona ne može, postavlja se svakog dana. Nedavno je Nikola slavio rođendan u klubu koji nije prilagođen Laninom uzrastu pa sam joj dozvolila da ostane kratko. Lepo smo se dogovorile i nije pravila problem, ali su je kod kuće sačekale palačinke.

Pripremate li često obroke za ukućane?

- Volim da kuvam, a to voli i moj Nikola. Uvek nas veseli kad zajedno nešto spremamo. Svakog dana se okupimo na doručku i ručku, a za večeru se razilazimo zbog mojih predstava i njihovih obaveza.

Dogovarate li se sa bivšim suprugom o svemu što se tiče dece?
- Uvek se o svemu dogovaramo i dogovor je uvek moguć. To je sastavni deo našeg života. Ja sve nas doživljavam kao jednu proširenu porodicu.

Imate li vremena za druženje sa prijateljima ili ih nekada zapostavite zbog mnogobrojnih obaveza?
- Svaki čovek vredi onoliko koliko je spreman da ulaže u najbliže, a prijatelji spadaju u tu grupu. Ne smemo da budemo sebični i da volimo da vreme posvećujemo samo sebi već moramo da se posvetimo i svim onim ljudima koji imaju potrebu da provode vreme sa nama. Imam divne prijatelje sa kojima se družim. Jedno vreme smo mi, drugarice, imale običaj da se okupljamo kod mene kada im spremim večeru, pa onda uz klavir pevamo pesme koje volimo. Volimo i da izlazimo, a poneka sednemo na kafu pre podne i ostanemo u kafeu do kasne večeri. Obožavamo da tada u kafiću kupimo svu moguću štampu i komentarišemo članke. Često se smejemo i naslovima koji mogu da budu veoma maštoviti.

Koliko se posvećujete sebi i ženskim ritualima?
- Jednom me je sin pitao: "Mama, šta ti je sa kosom?", jer sam danima imala vezan rep. Tada sam shvatila da bi trebalo prvenstveno da budem lepa onima koji svaki dan provode sa mnom, a to su moji ukućani. Svaka žena trebalo bi da se posveti sebi, to je na neki način i njena obaveza. Izgovori da neko nema dovoljno vreme ili novca za to nisu pravi razlozi. Kada razmišljam na tu temu, uvek se setim Mirjane Karanović koja je jednoj ženi koja joj se žalila na svoj zdravstveni problem i govorila da ništa nije mogla da uradi, odgovorila da je mogla sebi da pomogne tako što bi ostavila pušenje, odlazila redovno u šetnju ili promenila način ishrane. Poenta je da čovek uvek može nešto dobro da uradi za sebe. Da ne govorim o tome da mi kao javne ličnosti uvek privlačimo pažnju kada izlazimo na ulicu. Pošto živim u centru grada uglavnom izlazim iz kuće u garderobi koju imam na sebi i često me tako zaustavljaju deca da se slikaju sa mnom, ali čovek mora da se ponaša u skladu sa svojim ritmom u određenom danu.

Smatrate li da je za ženu važno da ima pored sebe partnera koji će joj biti oslonac u životu?
- Svakako, partner je svedok vašeg života, neko ko je oslonac u teškim trenucima, s kim sve delite i ko vam priža slobodu onoliko koliko postoji suštinske slobode u vezi. Ako osoba pored vas zna da ispoštuje sve vaše potrebe i da u tome zajedno rastete i uživate, onda je to prava stvar. Jug i ja smo dugo zajedno i prošli smo različite životne faze, ali ta naša partnerska kolizija u ljubavi, mislima i ideji je nešto bez čega ne možemo da živimo. Deca jesu najveće blago i nas dvoje smo trenutno u životnim fazama kada su nam deca na prvom mestu, ali oni će odrasti i otići svojim putem, a mi ćemo ostati i biti jedno drugome uvek sapatnik i saputnik.

Hoćete li uskoro ponovo raditi zajedno?
- Izvesno je da ćemo snimiti film "Zone, vrati se". To je nastavak čuvenog dela "Zona Zamfirova". Za tu potrebu na Vlasinskom jezeru biće izgrađen Zonin grad, što će biti odlična turistička atrakcija u prelepom delu južne Srbije, a po završetku gradnje, počeće i snimanje filma.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Frizura: Ilija Pečenica za institut lepote „Diktat“, Internacionalnih brigada 7
Šminka: Dejana Đavlović, tel: 064 / 434 - 75 - 24