Gorica Nešović i Dragan Ilić: Naše vreme za nove početke || Hello Magazin!

Posle četiri godine buđenja na talasima „Radio Beograda“, pozitivne vibracije, koje dugogodišnji voditeljski tandem Gorica Nešović i Dragan Ilić šire od ranog jutra, sele se na frekvencije novog radija - „Index“, a prvo „dobro jutro“ sa nove radio-adrese uputili su drugog dana juna. Pošto su se 2003. godine na radiju „B92“ upustili u zajedničko vođenje jutarnjeg programa „Dizanje“, oboje su uvideli da su jedno drugome delić slagalice koji je nedostajao da bi slika bila poptuna i kompaktna već punih jedanaest godina. U međuvremenu, pedesetogodišnja voditeljka i majka devetnaestogodišnjeg Marka napisala je dva romana, „Priči nikad kraja“ i „Kuvarica“, a njen kolega i prijatelj diplomirani psiholog, osim radijskoj karijeri, posvetio se i prosvetnom radu, edukujući studente na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Nekadašnji „TV manijak“ odnedavno se, uz koleginicu Tamaru Grujić, našao u ulozi voditelja novog kviza na „Prvoj“ televiziji - „Toga se niko nije setio“. Blažen među ženama, kako sam za sebe kaže u šali, četrdesetpetogodišnji diplomirani psiholog uživa u skladnom braku sa voditeljkom centralne informativne emisije na televiziji „B92“ Živanom Šaponjom-Ilić, sa kojom ima dva sina, četrnaestogodišnjeg Danila i jedanaestogodišnjeg Matiju.
Na dan kada je u Srbiji proglašena vanredna situacija, 15. maja, Gorica i Dragan su naciju budili vestima o prvim problemima nastalim usled obilne kiše, koji su nagovestili nadolazeću nedaću.

Među prvima ste obavestili slušaoce i gledaoce Jutarnjeg programa „Radio-televizije Srbije“ o problemima koje kiša izaziva u prestonici. Da li ste mogli da pretpostavite da će situacija postati toliko ozbiljna?
Dragan: U sredu uveče je palo toliko kiše da se u četvrtak govorilo o ozbiljnim problemima u funkcionisanju grada. Pratili smo reakcije ljudi, slušaoca i građana, već je bilo nekih upozorenja i bilo je jasno da se nešto naglo i ružno dešava.
Gorica: Činjenica da se u četvrtak i petak nije išlo u školu bila je dovoljan znak da je stanje alarmantno.

Kako ste reagovali na pozive iz gradova koji su bili najugroženiji?

Gorica: Dezinformacije su se širile neverovatnom brzinom. Nema tu zle namere, niti svesne, ali ljudi su od poluinformacija kreirali priče koje su se slale dalje. Setite se priče o neispravnoj vodi.
Dragan: Gorica i ja imamo iskustvo vezano za rad za vreme bombardovanja. Uvek ima viška emocija, glasine se šire neverovatnom brzinom, a sa njima i panika.

Šta je ostavilo poseban utisak na vas?
Dragan: Prvi put se energija ljudi koji su želeli da pomognu fokusirala tamo gde je bila potrebna pomoć. Nismo gubili vreme u jalovom filozofiranju, nismo ostali kod kuće, menjali kanale i lajkovali postove, već smo izašli i punili džakove. Dve maturantkinje na Novom Beogradu su pričale o situaciji na reci i zvučalo je kao da se dogovaraju gde će te noći izaći u provod. Jedna je rekla drugoj „Ej, večeras idemo na Makiš, čula sam da super frajeri idu tamo“. To me je oduševilo.
Gorica: Vlada stav da su naši mladi ljudi pasivni, lenji, da borave samo na splavovima i u kafićima, da devojke samo misle kako da nalakiraju nokte, a muškarci pumpaju mišiće. Međutim, u celoj ovoj nevolji i nesreći mladi su našli načina da se pomogne, komunicira, druži i da se jedna tragična situacija pretvori u potpunu suprotnost.

U trenucima tako velikih životnih iskušenja ljudi preispituju prioritete. Kada se vama to desilo?
Gorica: Kada sam rodila Marka, suočila sam se sa sobom. Kada dobiješ dete, svi ti kažu da je to najvažnije na svetu i te rečenice ti odzvanja u glavi. Međutim, tada sam se zamislila i shvatila da ja moram sebi da budem najvažnija, jer ako sebi nisam dobra, neću biti ni svom detetu. Dakle prvo ja, pa moje dete, pa mnogo praznih mesta i onda svi ostali.
Dragan: Zato ove nesreće imaju tako snažan uticaj na ljude. Iskušenje i izazov su veliki, ali nas dovode u situaciju da preispitujemo šta nam je najvažnije u životu, a za mene je to svakako moja porodica.

Već jedanaest godina budite se sa svojim slušaocima. Šta vas i dalje motiviše da to činite?

Dragan: Naša ideja je da svakog jutra slušalac ili slušateljka pokušaju sebi da kažu: „Ovo je još jedan dan mog života“. Dakle, nije ni dan političara, ni ekonomista, ni svetske krize, ni državni praznik, već samo moj dan. Mnogo stvari nam odvlači pažnju od toga da imamo jedan život, koji bi trebalo da provedemo tako da budemo dobri i sebi i drugima. Spontano je to postala svrha našeg programa.
Gorica: Mi u šali kažemo da je to svaki dan nova bombona iz bombonjere, ne znamo kakvog je ukusa i zato se svaki put iznenadimo.

Pripremate li unapred scenario za emisiju ili se sve dešava spontano?
Gorica: Uopšte se ne dogovaramo pred emisiju šta ćemo da radimo u programu. Ljudi ne veruju u to, ali čar je zapravo u tome da ja ne znam šta će on meni da kaže. Kada sve unapred znaš, onda ti je dosadno. Ali kada ti se stvari dešavaju spontano, onda to tako ispadne.
Dragan: Kako je to Gorica napisala u svojoj knjizi - kad počnemo, priči nema kraja. Osmislimo šta će biti tema i koga ćemo da pozovemo u goste, ali sve ostalo ide samo od sebe. To je zaista razgovor dvoje ljudi koji su došli na posao i uz kafu jedno drugome pričaju pričaju šta su doživeli prethodnog dana.

Da li u studiju uvek vlada pozitivna atmosfera kao što to zvuči u etru?
Dragan: Ne možeš ti svakog jutra da foliraš osmeh i dobro raspoloženje. Najvažnije je da budeš iskren i ponašaš se onako kako se osećaš.
Gorica: Nikome ne dam da mi pokvari dan, ali ne živim u ružičastom oblaku. Ne može uvek sve da bude lepo, kao što sve uvek nije ni loše. Čak i u ovoj situaciji u državi ljudi su se povezali, pokrenuta je neka dobra akcija i mnogo ljudi se zbližilo.

Bavite se izuzetno dinamičnim i često stresnim poslom. Kako se nosite sa tim?

Gorica: Ranije, kada bi se desila neka nepravda, lupala sam rukama o sto, plakala, pa kada prođe euforija, pozvala bih osobu koja je za to kriva i svašta joj rekla. Strašno sam patila. Kasnije sam shvatila da trošim mnogo energije, a ništa ne menjam. Uspostavila sam ravnotežu, euforija je splasnula i nema više suza. Sekiram se i dalje, ali sada je to više glavom, a ne srcem.
Dragan: Najviše me izbace iz takta osobe koje najviše volim - moja deca, supruga, roditelji i Gorica. Sve drugo me ne dotiče.

Da li ste oduvek želeli da postanete radijski novinari?
Gorica: Rano sam počela time da se bavim, ali od sebe ništa nisam očekivala. Mislila sam da su svi oko i pored mene bolji, ali sam radila s ljubavlju i nikada nisam osećala umor. Hvala svima na školi koju sam prošla na početku i veri u mene koju su pokazali. Isplatilo se.
Dragan: Devedesetih sam došao na radio koji mi je odmah ušao pod kožu. Tada je radio bio kanal na kome svojom rečju možeš nešto da kažeš i menjaš. Tada sam ga zavoleo i evo i danas se tako obraćam ljudima kojima želim da prenesem nekakvu poruku.

Počeli ste na radiju „B92“, nastavili na „Radio Beogradu“, a sada ćete „talasati“ na novom „Radio Indeksu“.
Dragan: Očekujemo neku novu energiju, s obzirom na to da program realizuje mlađa ekipa. Za promenu bićemo najstariji članovi tima, ali mislim da smo u kondiciji. „Radio Indeks“ je savremena komercijalna radio-stanica, to je naše prirodno okruženje, mada smo na „Radio Beogradu“ napravili drastičnu promenu vezanu za sadržaj programa i prema slušaocima.
Gorica: Nedostaju nam malo ta brzina i adrenalin. Energetski će biti finije, dinamičnije, tehnička podrška je sjajna, a i program stanice u celini više odgovara našem senzibilitetu.

Da li vikendom zajedno pijete prvu jutarnju kafu?

Dragan: Vikendom se ne viđamo, ali se čujemo. Ja najviše na svetu mrzim da nešto radim vikendom. Supruga i ja radimo u medijima i naše radno vreme je prilično komplikovano, pa su ta dva dana u našoj kući porodični praznik.
Gorica: Vikendom se potpuno menja moj ritam života. Sve što ne stignem da uradim preko nedelje, posluže mi ti dani. Jutro mi je najlepši deo dana, pijem kafu, zalivam cveće, mazim mačke i razvlačim se po kući u pidžami dok ne odem na pijacu.

Razmenjujete li roditeljska iskustva?
Dragan: Velika je razlika u godinama između naše dece. Mojim sinovima Danilu i Matiji Goričin Marko je pojam. Prema našoj deci Živana i ja se odnosima sa istom ljubavlju i pažnjom, iako su dva potpuno različita karaktera, tako da je ono što čujemo od Gorice za nas kao putokaz. Nema spremljenog recepta, samo smernice.
Gorica: Marko završava gimnaziju, stalno mu ponavljam da ono čime se bude bavio mora mnogo da voli jer mu tada ništa neće biti teško, a ako taj posao donosi i novac, onda je to super.

Koliko je Marku privlačna vaša profesija?
Gorica: Marko nikada nije pokazivao interesovanje za medije jer nikada nisam pričala o tome gde i šta radim. I sada, kada je na kraju četvrte godine, saopštava mi da će da studira medije i komunikaciju. Međutim, njega zanima neki drugi segment medija, a ne ovaj kojim se ja bavim.

Slušaju li vaš program i koliko su strogi kritičari?

Gorica: Marko je više od drugova i drugarica čuo neke fazone koje Dragan i ja kažemo u programu, pa mi onda to prenosi, inače nije posebno zainteresovan.
Dragan: Jako su kritični i super mi je to da čujem i da vidim šta zanima nove generacije. To je u našem poslu izuzetno važno, da gledaš i analiziraš to kako oni otkrivaju svet. Dobra stvar je što su naša deca imala priliku da demistifikuju ljude iz medija i da ih oni ne fasciniraju na bilo koji način.

Kada se poslovne obaveze, roditeljska odgovornost i privatni angažmani ostave po strani, kako se okrepite za novi krug?
Gorica: Prija mi dobra knjiga, da pripremim ukusan ručak i da imam svoj mir. Iz zdravstvenih razloga krenula sam na intenzivne kurseve joge koji mi mnogo prijaju, svaki deo tela mi je ponovo aktiviran i smršala sam više od deset kilograma. To je ono u čemu uživam.
Dragan: Volim da se razvlačim sa klincima i imam neke hobije, pravim vino kod tašte i tasta u bašti i sušimo pršute. Majstor sam za roštilj, što je povod da se okupi familija i onda to bude kao u Felinijevim filmovima, svi oko stola, dobra hrana i glasan razgovor, i to je najlepši osećaj.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević
Stilista: Iva Radovanović
Mesto snimanja: „Moon Sushi Bar“ Makedonska 31, Beograd
Potpisi: Gorica: majica i sako „Fashion & Friends“