Branko Tomović: Imam utisak da u Srbiji nikada neću biti prihvaćen || Hello Magazin!

Među uspešnim filmskim stvaraocima srpskog porekla koji polako osvajaju Holivud poslednjih godina nalazi se i talentovani Branko Tomović. Rođen je u Nemačkoj, studirao je glumu na prestižnom institutu "Li Strazberg" u Njujorku, a na velikom ekranu debitovao je 2001. godine glavnom ulogom u "Daljinskom upravljaču", koja mu je donela nagradu Američke filmske akademije. Gledali smo ga i u hitovima "Bornov ultimatum", "Slobodan svet", "Vukodlak", "Intervju sa ubicom", a danas je iza njega više od trideset ostvarenja, koje je snimio sa zvezdama kao što su Benisio del Toro, Entoni Hopkins, Džeraldina Čaplin, Met Dejmon, Debi Hari. Živi u Londonu, gde su ga proglasili jednim od najperspektivnijih glumaca mlađe generacije. Branko se nedavno pridružio stalnoj postavci popularne serije "24 sata", a nova sezona premijerno je prikazana 5. maja. Agent Džek Bauer je sada begunac koga juri CIA, skriva se u Istočnoj Evropi, a pomažu mu brojni operativci, kompjuterski tehničari i agenti. Među njima je i misteriozni Belček, u čijoj se ulozi našao tridesettrogodišnji glumac srpskog porekla.
- Prvi put sam prihvatio ulogu a da prethodno nisam najbolje upoznao karakter koji ću tumačiti. Ali, budući da sam veliki fan serije, imao sam puno poverenje u njene tvorce. S druge strane, i oni su verovali u moj lik, koji im se s vremenom toliko dopao da su ga ubacili i u naredne epizode. Trenutno snimamo desetu, od ukupno dvanaest, koliko ih ima u novoj sezoni. S obzirom na to da scenario dobijamo tek pred početak snimanja, ne možemo unapred da znamo šta će se dešavati. Moram da priznam da ih svaki put čitam sa velikom zebnjom jer ne bih voleo da moj lik nastrada i napusti priču pre vremena, a u ovakvim serijama takvi preokreti prilično su česti. Veoma je uzbudljivo raditi velike projekte kao što je sjajna serija "24 sata" - otkriva Branko magazinu "Hello!".

Kako biste opisali tajanstvenog Belčeka, koga igrate u seriji?

- U scenariju koji sam dobio pred kasting Belček je bio predstavljen kao Englez, ali kasnije, posle audicije, postao je Srbin, što mi je, naravno, bilo mnogo zanimljivije. Nastavak priče prati Džeka Bauera u novoj ludoj avanturi koja se odigrava nekoliko godina nakon poslednje epizode, emitovane 2010. Belček je misteriozna ličnost iz Bauerove prošlosti, njegova desna ruka. Razume se u sva prevozna sredstva, vešto barata vatrenim oružjem, majstor je za eksplozivne naprave. Lojalan je Džeku, kao verni pas čuvar, kao doberman. Govori isključivo ako ima nešto važno da kaže.

Magazin "Ajkon" nedavno vas je proglasio jednom od pet zvezda u usponu na svetskoj sceni. Dobili ste mnoge nagrade. Mislite li da se vaš uspeh dovoljno ceni u Srbiji, iako niste rođeni ovde?
- Moji roditelji su Srbi, naravno, i ja. Nije važno mesto rođenja, jer geni i krv ne mogu da se promene kad pređete granicu. Nikako mi nije jasno zašto neki ljudi u Srbiji imaju potrebu da govore kako nisam Srbin samo zato što nisam u njoj rođen. Bez obzira na uspeh i nagrade koje osvajam, imam utisak da me u zemlji iz koje potičem nikada neće prihvatiti. No, to me ne dotiče, jer mi nije cilj da se svidim drugima. Uostalom, ne mogu svi da nas vole. Nikada me nije bilo briga šta ko misli o meni, živim isključivo kako ja želim. Trudim se da budem dobar ambasador svoje zemlje. Uskoro ću doći u Beograd na svadbu mog dragog prijatelja i radujem se novom susretu sa Srbijom.

Jeste li imali ponude da zaigrate i u nekom našem filmu?
- Nažalost, nijedan srpski reditelj me nikada nije pozvao. Ne znam zbog čega. Možda misle da sam previše zauzet ili previše skup, ali poslove biram samo ako mi se dopadnu priča, uloga ili reditelj, a ne njihov budžet. Imamo sjajne režisere i volim da gledam domaća ostvarenja kada se prikazuju na festivalima u Londonu ili Berlinu. Zaista bih želeo da i u Srbiji snimim neki dobar film. To bi bio savršen razlog da ovde boravim duže, jer nikad ne mogu da ostanem onoliko koliko bih voleo.

U filmu "Bes" pojavljujete se pored Breda Pita. Kako vam izgleda saradnja sa jednim od najpopularnijih glumaca današnjice?

- S njim sam snimao samo nekoliko dana. Nije mi dozvoljeno da pričam o radnji pre premijere, koja je zakazana za novembar, ali reći ću vam da je reč o jednoj veoma emotivnoj sceni, s obzirom na to da film prati događaje iz Drugog svetskog rata. Bred je divan kolega i veliki profesionalac.

Imali ste prilike da radite sa još nekim velikim svetskim zvezdama. Koliko su zahtevni na snimanju i ko vas je najviše oduševio ili razočarao?
- Svako je drugačiji, i sa svakim novim poznanstvom stičem i novo iskustvo. Imamo utisak da te ljude poznajemo celog života jer zahvaljujući medijima stalno slušamo o njima, gledamo ih na malim i velikim ekranima, na naslovnim stranama. Ali, svi oni imaju tajne. Na primer, ispostavi se da su neki ljudi koje ste poštovali od malih nogu u stvarnosti kompletni idioti. S druge strane, dogodi se i da su glumci koje ranije niste simpatisali ili ste o njima slušali sve najgore najpristojnije osobe koje postoje, pa vam u međuvremenu postanu dragi. Nikad se ne zna. Svi smo mi od krvi i mesa. Meni je važno da posao obavim najbolje što mogu i da se skoncentrišem. Dok radim, uopšte ih ne doživljavam kao zvezde, zaboravljam svu tu euforiju koja ih prati, i jedino što vidim tokom snimanja je lik koji tumače pored mene. U ovom trenutku uživam u saradnji sa Kiferom Saderlandom koji je fantastičan glumac, inteligentan, potpuno posvećen poslu i sjajna osoba.

Jeste li bili srećni kada ste čuli da ste dobili ulogu Nikole Tesle u dugo očekivanoj ekranizaciji biografije našeg slavnog naučnika?
- Naravno, bio sam presrećan. Svima govorim da je to neverovatna čast, ali istovremeno i ogromna odgovornost. Zaista je san svih snova naći se u ulozi tako divnog i važnog čoveka. Čitao sam knjige i članke o Tesli, njegova pisma. S obzirom na to da je ceo život posvetio radu, morao sam da idem na časove nauke i pokušam da razumem kako njegovi eksperimenti funkcionišu. Što više čitam o Tesli, vidim sve veće sličnosti s njim. Pre svega, mogu da se povežem s njegovom emigrantskom pričom, znam kako je živeti i raditi u stranoj zemlji, kako se ljudi odnose prema strancima i kako uvek moraš da se dokazuješ.

Na dobrom ste putu da osvojite Holivud. Imate li uopšte to u planu?

- Nikada ne pravim planove. Kad god sam nešto planirao, to bi krenulo sasvim suprotnim tokom, jer je život nas glumaca prilično nepredvidiv. Moram da priznam da nikad nisam sanjao taj holivudski san. Volim evropsku kinematografiju, moji omiljeni reditelji su Evropljani. Filmovi Romana Polanskog ili Miloša Formana vanvremenska su remek-dela. Mislim da je za svaki veliki projekat presudna dobra priča. Volim filmove koji govore o najdubljim ljudskim vezama i koji imaju savršeno razrađene karaktere, toliko dobre da iz njih progovara nečija duša. Iako u poslednje vreme mnogo radim u Americi, sebe smatram evropskim glumcem i to se nikad neće promeniti.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Laura Radford, Life Content