Sara Brajović: Pohvale Ane Vintur su lep pečat na moju karijeru || Hello Magazin!

Dok je još kao devojčica na svilenim jastucima u srcu Pariza sanjarila o danima koji su pred njom, put Sare Brajović uveliko je bio trasiran. Kćerka uspešnih roditelja, glumca Vladimira Brajovića i manekenke Iv Sen Lorana Sonje Stojanović, nosi gene izvežbane aristokratije. Zatečena njenom pojavom i stilom, čuvena Ana Vintur poželela je da joj napiše odu u famoznom “Vogu”. Ali tu nije kraj, jer kako jedna od najistaknutijih blogerki današnjice kaže, najbolje stvari dešavaju se onima koji ih najneozbiljnije shvataju.

Radili ste kao model, snimili ste nekoliko filmova, na “Kraljevskom koledžu” u Londonu diplomirali ste istoriju, pijanistkinja ste i jedna od najuspešnijih blogerki. Vašu karijeru teško je definisati.
- Volim da istražujem sve oblike kreativnosti, što prezentujem na svom blogu. Definitivno ne znam da slikam, ali sam zaljubljena u modu, glumu i pisanje.

Prve modne korake napravili ste sa jedanaest godina, kada vas je primetio i fotografisao čuveni Piter Lindberg.

- Sve se desilo spontano. Na jugu Francuske bila sam na letovanju sa porodicom. Sećam se da me je Piter uporedio sa Nastasjom Kinski.

O manekenskoj karijeri nikada niste maštali.
- Bila sam veoma stidljiva. Jedva su me naterali da odem na snimanje sa Lindbergom. Odrasla sam u Parizu, okružena umetnicima, piscima, glumcima. Još kao sasvim malu privlačile su me različite stvari, što se kasnije odrazilo na moj poziv.

Kćerka ste glumca Vladimira Brajovića i manekenke Sonje Stojanović. U kojoj meri su roditelji uticali na vaš razvojni put?
- Odrastala sam pod uticajem mamine estetike, načina na koji je uređivala stan, njene odeće i ljubavi prema literaturi i autorskom filmu. S druge strane, ocu sam zahvalna na strasti prema sportu i klaviru. Bila sam veoma ambiciozna, pa sam pored “King's Collegea” u Londonu upisala i muzičku akademiju i školu glume “Lee Strasberg”.

Vaš otac važio je za jednog od najlepših i najfatalnijih Srba.

- Nikada ga nisam tako doživljavala, ali svakako da sam čula mnogo priča na tu temu. Na kraju balade on je izabrao moju mamu.

Kako je izgledalo vaše odrastanje u Parizu?
- Moje detinjstvo bilo je bezbrižno, obojeno srećom, toplinom i snovima. Zahvaljujući majci, živela sam bajku. Ne prođe ni dan a da ne poželim da se bar na trenutak vratim u taj period života. Nedostaju mi šetnje parkom “Ranelagh”, miris toplih kroasana, ementaler sira, mamini svileni jastuci, purpurna sofa od somota, zadivljujući murali koji su krasili zidove našeg stana. Kao Marsel Prust, o svojim sećanjima mogla bih da pišem godinama.

Dolazite li često u Beograd?
- Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem u Beogradu. Volim srpsku kuhinju, pre svega punjene tikvice. Volim beogradske parkove, mog psa Dragišu, koga sam uzela iz azila i koji mi, kada sam u Parizu, mnogo nedostaje.

Koliko vodite glamurozan život?

- Na mestima ili u društvu koja neki nazivaju glamuroznim nalazila sam se ne zato što sam to želela, već što je to bilo deo mog životnog puta. Tinejdžerske godine provela sam u engleskom internatu u Švajcarskoj, gde sam odrastala i družila se sa decom iz internacionalnih porodica. Sa trinaest godina išli smo na Ibicu, sa petnaest smo odsedali u hotelu “Gštad Palas”, a sa šesnaest ručali u “Klubu 55” u Sen Tropeu. Nešto kao serija “Gossip Girl” na evropski način. S jedne strane, mislim da je sve to bilo nepotrebno, pogotovo u tim godinama, dok sa druge, smatram da su me svi ti događaji na neki način smirili. Danas ničega nisam željna i pažljivo biram gde izlazim. Čari Ibice osetila sam dok je to ostrvo još bilo “na ceni”, a ne danas, kada je od njega napravljen cirkus. Daleko su dani Brižit Bardo Sen Tropea. Sada me privlače mesta specifičnog duha. Slobodno vreme uglavnom provodim na Amalfi rivijeri, odlazim kod drugarice u Toskanu na gastronomske vikende, a zaljubljena sam i u Korziku.

Između prestižnih modnih dešavanja najviše volite da posećujete galerije.
- Moj život nikako nije samo moda. Volim da idem u bioskop, aktivno se bavim sportom, pratim dešavanja u umetnosti. Modni hepeninzi deo su mog poziva, a često se desi da bih pre ostala kod kuće i pogledala neki dobar film ili pripremila večeru za prijatelje nego otišla na reviju.

Treća ste Srpkinja o kojoj je pisao američki “Vog”, a po mišljenju Ane Vintur jedna od najupečatljivijih trendseterki današnjice.
- Bio je to lep pečat na moju karijeru.

Sedamdesetih godina prošlog veka “Vog” je pisao i o vašem ocu.

- Za tatu, koji je bio pravi sportski tip, “Vog” je bio samo jedan od modnih magazina. Do te mere je bio ležeran da se na fotografisanju ponašao prilično neozbiljno. Ima istine u onome da se stvari o kojima većina mašta obistinjuju onima kojima malo znače.

Kampanju za “Martini” snimali ste sa Džudom Louom. Kakav je utisak na vas ostavio jedan od najseksepilnijih Britanaca?
- Džud je veoma harizmatičan, a o njegovom glumačkom daru suvišno je govoriti. Sećam se da se kod frizera zadržao duže nego ja.

Džud važi za velikog zavodnika. Da li mu je zaista nemoguće odoleti?
- U prirodi svakog glumca je da šarmira.

Vas je očarao Havijer Bardem. Slavnog glumca nazvali ste magijom.

- Da, Havijer je zaista magičan. Još kao mala gledala sam ga u filmovima Bigasa Lune “Šunka, šunka” i “Zlatna jaja”. Harizmatičan je i na ekranu i van njega.

Radite li trenutno na nekom filmskom projektu?
- Sledećeg meseca očekuje me snimanje, ali o tome još ne mogu da govorim.

Često ističete da je blog koji vodite ličan i da ga ne bi trebalo doživeti kao priručnik “kako se oblačiti”.
- Moj blog je mesto koje pre svega pruža vizuelnu inspiraciju. Kada je reč o modiu, akcenat je na sofisticiranosti, što definitivno nije nešto što konzumiraju široke narodne mase. Već neko vreme pišem zabavni lajfstajl priručnik namenjen budućim šik damicama, koji će obilovati savetima koje sam prikupila zahvaljujući bogatom životnom iskustvu. Od oblačenja, preko ishrane, do ponašanja. Pišem kako uspeti u modi, otkrivam tajne “Vog” devojaka.

Kako biste definisali vaš stil odevanja?
- Prednost dajem materijalima, kvalitetu i udobnosti, grozim se sintetike i lošeg kroja. Nisam modna žrtva, trendovi nikada nisu bili deo mog stila. Usvajam samo ono što odgovara mom senzibilitetu. Jedan sam od pet internacionalnih ambasadora modne kuće “Tod's” i smatram da je njihova nova “pret-a-porter” kolekcija najbolji primer mog stila.

Koja modna pravila nikada ne krišite?
- Ona koja su urođena. Torbe, naočare, kaiševi i patike sa neukusno transparentnim “Louis Vuitton”, “Chanel” ili “Fendi” znacima nikada nisu bili moja šoljica čaja. Volim brendove koji nisu izvikani, volim “high street”, a često svratim i u dobar “second hand”. Između dobrih komada i visoke cene ne bi trebalo stavljati znak jednakosti. Odeću je najvažnije znati nositi.

Šta biste izdvojili kao “must have” ovog proleća?
- Narodnu nošnju. Videvši “Valentinovu” kolekciju za leto 2014, zaljubila sam se u njihove etno haljine. “Must have” je i reći “ne” šminkanju. Prirodan izgled najbolji je mejkap.

Kako je obučen muškarac iz vaših snova?
- Muškarac iz mojih snova non-stop menja svoj vizuelni identitet. Šalu na stranu, on nosi dobro krojeno odelo, košulju i kravatu. Kao Don Draper iz serije “Mad Men”.

Postoji li takva osoba u vašem životu?
- Emocije me pokreću, one su najvažniji deo mog života, tako da je taj deo uvek popunjen. Bez emocija naprosto ne umem da funkcionišem.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Life Content
Šminka: Adrijana Mandić, škola šminke “Dragan Vurdelja” by “Aura”
Frizura: Vladimir Simić za studio “Indigo”, Mutapova 25
Mesto snimanja: „PTT muzej“, Majke Jevrosime 13, www.pttmuzej.rs

www.sarabrajovic.com