Marija Prelević: Umesto karijere izabrala sam porodicu || Hello Magazin!

Jedina dama među sudijama takmičenja "Ples sa zvezdama", Marija Prelević, svojim nežnim osmehom i blagim komentarima takmičara pokazuje da su žene zaista nežniji pol, ali joj to ne smeta da beskopromisno i strogo ocenjuje ono je naučila tokom dugogodišnje karijere međunarodnog sudije. Vesela i harizmatična plavuša plesom je počela da se bavi već sa šest godina, a tokom takmičarske karijere osvojila je mnoge značajne nagrade. Kao odlična učenica, po završetku srednje škole upisala je Mašinski fakultet na kome nikada nije diplomirala, već je zavidne uspehe ostvarila kao trener i sudija u standardnim i latinoameričkim igrama. Nakon što su ona i njen suprug Radoslav Prelević, nekadašnji košarkaš, zaposlen u "Dunav osiguranju", dobili prvu kćerku Katarinu, a potom i sina Draška, odlučila je da odustane od svoje takmičarske karijere, jer joj je uloga majke bila na prvom mestu. Zato, danas voli da nastupa kad god može, a priliku da pred milionskim auditorijumom u "Plesu sa zvezdama" zapleše sa kolegom Nikolom Mandićem rado je iskoristila i tom prilikom publiku ostavila bez daha.

Jeste li pratili šou program "Ples sa zvezdama" pre nego što je počeo da se prikazuje kod nas?

- Ovaj šou je svetski poznat i prihvaćen, a nastao je na inicijativu televizije Bi-Bi-Si, čiji su stručnjaci osmislili koncepciju. Najpoznatiji je u Velikoj Britaniji i Americi, a održava se u mnogim zemljama širom sveta. Ono što je divno kod ovog takmičenja jeste da profesionalni takmičari rade sa zvezdama i na taj način prave odličan šou-program. Meni je najinteresantnije što su zastupljeni standardni i latinoamerički plesovi, koji su i moja specijalnost.

Da li ste bez mnogo razmišljanja prihvatili poziv da budete u žiriju?
- Kada sam čula da počinje ovaj šou i kod nas, bila sam oduševljena jer je to nešto na šta se čeka. "Ples sa zvezdama" na fantastičan način pokazuje ono čime se ja bavim. Poziv da budem u žiriju, rado sam prihvatila, mada sam imalu malu dilemu jer zbog ovog angažmana neću moći da sudim na međunarodnim takmičenjima, jer se ona održavaju takođe vikendom.

Kako ste zadovoljni izborom takmičara i drugim članovima žirija?
- Pošto je reč o licencnoj emisiji, određeni standardi su morali da se ispoštuju. Profesionalni plesači koji se takmiče, veliki su stručnjaci u svom poslu, a što se tiče žirija, izbor je takođe jako dobar. Pre svega, moram da istaknem da je Konstantin Kostjukov čovek koji je veliko ime u baletu, i kao vrstan igrač i pedagog, i te kako zna da oceni pokret na sceni. Nikola Mandić i Aleksandar Josipović takođe su odlični, a njih poznajem dugo, jer sam imala priliku da im sudim na takmičenjima dok su bili mnogo mlađi.

Od svih članova žirija, Aleksandar Josipović deluje najkritičnije i najsamouverenije u svojim komentarima, da li je takav bio i kao plesač?

- Svi mi nosimo neki pečat koji u određenim okolnostima prikazujemo na način koji nam odgovara. Možda neki smatraju da je to uvredljivo, ali namera nije takva. Moram da naglasim da svi u žiriju imamo oko trideset sekundi da odreagujemo na ono što smo videli. Za to vreme moramo da pohvalimo trud, da naglasimo ono što nije bilo dobro i ako prvi komentarišemo, potrebno je da kažemo nešto o plesu koji je izveden. Imamo jako malo vremena, a Aleksandar, na svoj satiričan, možda nekada malo i sarkastičan način, zna to jezgrovito da iskaže, sa željom da izazove reakciju kod takmičara. Učesnici tako budu izazvani, a publici je to interesantno. Na neke takmičare pohvala deluje stimulativno, dobiju elan za rad, upravo zahvaljujući Josipovićevim komentarima.

Dešava li se da mu nakon emisije neko kaže da je preterao?
- O tome mi pričamo po završetku emisije, čak on često pita da li je preterao. Ali to je njegov način da iskaže svoje mišljenje. Kad bih, recimo, ja tako nešto rekla, to bi bilo i te kako uvredljivo.

Imate li svoje favorite među poznatima koji se takmiče?
- Ovo što se desilo sa Katarinom Šišmanović, pokazatelj je da ne treba imati favorite. Ona je u prvoj emisiji bila jedna od najboljih učesnica, da bi ispala samo posle nekoliko emisija. Zato se ni na kog ne bih kladila, jer nikada ne znate ko može da vas iznenadi. Postoji nekoliko njih sa kojima sam sve zadovoljnija i koji konstantno napreduju, ali nikad se ne zna. Srećna sam što vidim da kod svih takmičara postoji ambicija i što kao pravi profesionalci daju sve od sebe.

Za publiku je veliko iznenađenje Vanesa Šokčić, da li je i za vas?

- Jeste, baš sam i sa kolegama u mom klubu "Aurora" pričala o njoj, jer nas je sve jako pozitivno iznanadila. Njena prednost je što kao pevačica jako dobro čuje muziku i veoma zrelo prihvata svaku kritiku, što je odlika samo velikih profesionalaca.

Kako vam se dopadaju nastupi Aleksandra Šapića?
- On je neverovatno simpatičan i harizmatičan. Nesklad u njegovom fizičkom izgledu i taj blag pogled koji ima, i pažnja koju daje partnerki, nešto je što izaziva različite reakcije u svakome ko ga posmatra. Šapić se jako trudi, iako nije lako sa tako velikim telom izvoditi okrete.

Mislite li da je njemu najteže?
- Nije mu najteže, jer kao sportista, on i Tanja Petrović imaju veliku fizičku podlogu. Standardni i latinoamerički plesovi su upravo spoj sporta i muzike. Mislim da je mnogo teže Milojku Pantiću koji se bez obzira na godine pokazao odlično. Mogu reći da je on za mene možda i najveće iznenađenje.

Jesu li se glumci Tanja Bošković, Lena Bogdanović i Ivan Mihailović očekivano dobro snašli?

- Njihova prednost je što znaju da naprave šou na sceni i to vrlo mudro koriste, a sve troje odlično čuju muziku i to im je još jedan plus.

Možete li već sada da naslutite pobednika?
- Ne, jer ima mnogo parametara koji utiču na krajnji rezultat.

Koliko se vaš život promenio od kada ste u žiriju "Plesa sa zvezdama"?
- Suštinski se ništa nije promenilo. I dalje radim svakodnevno svoj posao kao trener, osim što vikendom ne idem na takmičenja kao sudija. Svaki slobodan trenutak provodim sa svojom decom, kao i pre. Međutim, u meni je prisutno uzbuđenje zbog ovog šou-programa, i to je ono najlepše.

Komentarišu li Katarina i Draško vaš nastup u emisiji?

- Jako im je drago što sam deo ovog šou-programa i dobri su kritičari svega onoga što kažem ili ne kažem. Kćerka ume da mi kaže da, po svom običaju, pohvalim neki par, a onda im dam četvorku, dok je sinu sve što ja uradim odlično. U svakom slučaju, ponosni su na mene.

Kada ste vi shvatili da će ples zauvek biti sastavni deo vašeg života?
- Posle srednje škole upisala sam Mašinski fakultet koji nema mnogo veze sa plesom, ali sam bila štreber i to je nekako bilo logično. Nikada nisam diplomirala, ali sam mnogo godina kasnije završila Fakultet za sport. Na taj korak sam se odlučili jer mi je cilj da se u našoj zemlji oformi katedra za ples. Inače, moja karijera kao igračice nije dugo trajala. Nakon rođenja kćerke, potpuno sam se posvetila poslu trenera i sudije.

Zbog čega ste odustali od takmičenja?
- To je bio splet okolnosti. Naime, pokušavala sam da se vratim sa novim partnerom, međutim, ubrzo sam otvorila svoju školu i već sam radila kao sudija, a da bi se ozbiljno bavio plesom, potrebno je minimalno svakog dana po tri sata vežbati. Da sam sve to radila, ne bih mogla da provodim vreme sa svojom kćerkom. Svesno sam napravila izbor, bez obzira na veliku podršku porodice, naročito supruga.

Da li su se vaša deca bavila plesom?
- Moja kćerka, dok je bila mala, uopšte nije volela posao kojim se bavim i stalno mi je govorila da bi volela da budem kao druge "normalne" mame. Ona je jedno vreme išla na časove plesa, ali i na odbojku i glumu, što će pokušati i da studira. Veoma je talentovana za igru, ali je u jednom trenutku odustala. Kasnije mi je govorila da je trebalo da insistiram da bude istrajna, ali ja ne mislim da decu treba prisiljavati ni na šta, kao što ne mislim da je bilo kada kasno za treniranje plesa. S druge strane, mom sinu Drašku sve što ja radim je sjajno, tako da je i on prošao kroz školu plesa u nižim razredima osnovne škole, čak je osvajao medalje na mnogim takmičenjima. Posle se opredelio za košarku, koju veoma uspešno trenira u Partizanu.

Za muškarce koji se bave plesom obično važi da su feminizirani, da li se vaš sin susretao sa takvim komentarima?
- Poznati su mi takvi komentari, zato je i dobro da emisija "Ples sa zvezdama" postoji da se vidi da na podijumi muškarci deluju vrlo muževno. Moj Draško je bio mali kada se bavio igrom, tako da ga niko nije zadirkivao zbog toga.

Jeste li i supruga učili da pleše?
- Moj muž je bivši košarkaš, i cela njegova porodica je u tom sportu, iako su veoma uspešni u svojim bazičnim profesijama. On je jedan veoma krupan čovek, poput Aleksandra Šapića, ali za razliku od njega, veoma je neskroman. Što se tiče plesnog umeća, on smatra da je u najmanju ruku Džon Travolta. To pokazuje na svim slavljima, a pošto je po prirodi jako duhovit i poreklom sa juga Srbije, uvek nas sve dobro zabavi. Dolazio je nekoliko puta na tečaj u moju školu, ali je njegov ritam nešto što ne dozvoljava kalup. Toliko je specifičan i kreativan da se ne da ukalupiti.

Koje su vaše ambicije?
- Da se u našoj zemlji ples afirmiše i da se otvori univerzitetska katedra gde će ljudi moći da se školuju, jer smo veoma talentovan narod.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stajling: Iva Radovanović
Frizura: Akademija Aleksanar Kapriš, Beograd
Šminka: Slobodanska Perković
Mesto snimanja: Hotel „Srbija“, Ustanička 127c, tel: 011 30 – 44 - 000