Tamara Paunović: Muškarci mi ne prilaze jer se plaše lepih žena || Hello Magazin!

Jedna od naših najlepših manekenki, samouverena i pomalo stidljiva devojka koja dobro zna koliko vredi, svojim dugim nogama i sigurnim koracima ostavljala je bez daha mnoge poznate kreatore, ali i svima jasno stavljala do znanja da nije samo još jedna „lutka koja hoda“. Tamara Paunović proputovala je pola sveta, hodala je pistama od Londona do Rima, pojavljivala se u Čolinim i Bajaginim spotovima, uradila mnogo editorijala i reklamnih kampanja, a bila je šarmantna čak i kada je na revijama padala „koliko je duga i teška“. Uživali smo i u njenim plesnima veštinama koje je prikazala u šou-programu „Ples sa zvezdama“, sve dok prošle nedelje nije napustila popularno takmičenje.

- Iza mene je zaista neverovatno iskustvo, budući da nikad nisam imala priliku da se oprobam u plesu, ali najlepše od svega je što nagrade odlaze u humanitarne svrhe. S jedne strane, nije mi žao što sam ispala, jer je svim onim glamuroznim scenskim nastupima koje gledate prethodio ogroman fizički napor. Vežbali smo i do sedam sati dnevno, koreografija je bila prilično teška i zahtevna. Srećom, vrsni plesači Jelena Stojković i Ivan Mileusnić bili su tu da nam priteknu u pomoć. Iz takmičenja sam izašla bogatija za poznanstva sa divnim ljudima. Sjajno smo se družili i moram da priznam da su me prijatno iznenadili mnogi s kojima nisam imala prilike da se sretnem. Milojko Pantić je veliki gospodin, Vanesa Šokčić prava lafica, a šta tek reći o velikoj zvezdi i umetnici Tanji Bošković, ženi sa velikim slovom Ž. Zbog Tanje Petrović počeću da treniram karate. Obećala sam joj to jer je neverovatan pozitivac i divan čovek. Žiri je bio dobar, mada mi baš nije prijalo da slušam uvrede pojedinih članova. Pretpostavljam da je sve to deo spektakla i verovatno bi mi prešlo u naviku da sam kojim slučajem ostala u igri - još je pod utiscima lepa manekenka, koja ne krije da je imala veliku tremu, iako više od dve decenije pistom korača sigurnim koracima.

Posle napornih priprema i proba bila je toliko iscrpljena da joj se u jednom trenutku pritisak drastično spustio. Nevolje je pravio i bol u predelu rebara, zbog čega je teško disala.

- Na kraju sam završila na infuziji. Zahvalna sam doktorima što su me digli iz mrtvih bukvalno dva sata pred izlazak na scenu. Pobedila sam sebe. Ali, i to je prošlo. Moj život ipak nije „Ples sa zvezdama“, u kome sam učestvovala prvenstveno da bih nekom pomogla. Nagradu sam predala Nađi Novaković, devetogodišnjoj devojčici kojoj je za transplantaciju koštane srži potrebno trista hiljada evra. Lekari kažu da posle tog zahvata postoji velika šansa za potpuno izlečenje, tako da još jednom apelujem na sve ljude dobre volje da pomognu koliko mogu.
Atraktivna Beograđanka šarmirala je gledaoce savršenim izgledom, na čemu joj zavide mnoge mlađe koleginice. Fasada je važna, a enterijer još više, te se na zdravom životu mora raditi i iznutra, budući da pista jasno otkriva kada njome prođe neka prazna lepota - tvrdi Tamara.
- Tri puta nedeljno vežbam sa Marijom Savić-Srećković, kako bih izbacila negativnu energiju i bolje se osećala. Nikada nisam držala dijete. Ne znam kako to izgleda. Sada me je umalo upropastila činjenica da nisam podložna gojenju. Nisam stizala da jedem zbog brojnih obaveza oko emisije, smršala sam četiri kilograma. Moram što pre da ih povratim. Jedem sve i trudim se da izbegavam brzu hranu. Ne mogu da odolim slatkišima, posebno čokoladi, a kad mi se baš jede, kažem sebi da se samo jednom živi - smeje se Tamara.
Veštački glamur često ume da zaseni bleštava svetla modnih pista, a medalja voli da pokaže i svoje drugo lice, koje u carstvu lažnih iluzija navodi na pogrešne korake. Jedna od naših najuspešnijih manekenki od početka je bila na dobrom putu, a neizvestan posao nije je skrenuo na sumnjive prečice koje bi joj, eventualno, omogućile brži napredak.

- Mnogo držim do sebe i nikad se nisam našla ni u kakvoj neprijatnoj situaciji, niti mi je bilo ponuđeno bilo šta ispod pristojnosti i časti. Činjenica je da je ovaj posao danas veoma moderan, a situacija u kojoj smo se našli dovela je do strašnih stvari. Kada sam zaplivala ovim vodama, nisam ništa mogla da radim bez znanja roditelja jer je škola bila na prvom mestu. Za šetanje pistom i poziranje nesumnjivo su potrebni jak karakter i zrelost, ali ne možete da očekujete da sve to poseduje jedna petnaestogodišnja devojčica. Opstaćete samo ako ste dovoljno svesni sebe, ako uvek znate ko ste i šta želite. I kada sam bila dete, neke stvari, koje danas važe za normalne, nisu mi padale na pamet.
Kažu da posao manekena nije posebno kreativan, jer oni samo sprovode tuđe ideje. Tamara se ne slaže sa tom konstatacijom iako je danas sve drastično drugačije nego kada je ona, početkom devedesetih, počela da se bavi modom.
- Svih ovih godina pažljivo sam birala šta ću da radim i glatko sam odbijala sve što mi se nije sviđalo. Verovatno me zbog toga još traže. Iskreno, pokušavam da se skinem sa piste, ali mi ne polazi za rukom. Ne dopada mi se što se od manekenki traži da budu previše mršave, uvek više volim da vidim žene sa oblinama, kao što su Linda, Sindi i ostale zlatne devojke. Nijedan model ne može da izgleda dobro na ofingeru, zar ne? Ne podržavam silna izgladnjivanja, nepotrebno uništavanje zdravlja i ostala preterivanja u ime lepote, jer mi nije jasno kuda vodi anoreksičan izgled i bolesti koje izaziva. Zdrav život se pre svega sastoji od reda u glavi, zdravog razuma i duha.
Nedavno je pokrenula svoj brend „TP“, liniju jednostavnih belih pamučnih majica, jer smatra da svaka žena mora da ima bar jednu kvalitetnu u ormanu. Prati modu, ali najviše voli da se nađe u udobnoj garderobi u kojoj se dobro oseća. Iako na pisti deluje moćno i „opako“, privatno je potpuno drugačija.
- Ja sam normalno biće, preosetljivo, emotivno i veoma samokritično. Stidljivost mi je najviše smetala sada tokom takmičenja, jer u plesu toga ne bi smelo da bude. Slobodno vreme često provodim sama, u nekim svojim mislima, ćutanju. Gledam filmove, čitam knjige ili uživam u svom malom carstvu okružena prijateljima koji mi mnogo znače - priznaje Tamara i otkriva da njen emotivni status trenutno glasi: slobodna. Muškarac koji želi da je osvoji trebalo bi pre svega da ima hrabrosti da joj priđe.
- Ne padam na prvi kontakt i prvi pogled. Potrebno je vreme da proradi „hemija“, da mi srce bude puno, da budemo u stanju da se razumemo dok ćutimo. Staromodna sam i ne dopada mi se što su se uloge u tom muško-ženskom filmu zamenile. Ne mogu da se pohvalim da mi muškarci prilaze, iako bi, po prirodi stvari, trebalo da oni budu osvajači. Verovatno se plaše lepih žena jer u njihovom prisustvu gube razum i sigurnost. Ipak, činjenica je da su ranije imali veću petlju.

Piše: Snežana Ilić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Šminka i frizura: Srđan Petković za „Mini bar studio“
Mesto snimanja: Vila „Maska“, Rankeova 7, Beograd, tel: 062 / 221 - 873