Nevena Ristić: Ni za šta na svetu ne bih menjala svoj mir || Hello Magazin!

Ulogom kadetkinje Bise Tomić u seriji „Vojna akademija“ glumica Nevena Ristić osvojila je simpatije širokog televizijskog auditorijuma. Pre toga, rođena Kragujevčanka svoju darovitost pokazala je i u seriji „Cvat lipe na Balkanu“, a čednost po kojoj je gledaoci pamte zamenila je provokativnošću u ulozi u filmu „Soba sa klavirom“, prikazanom na ovogodišnjem „Festu“. Da je gluma zanima u svim oblicima govori i rediteljski poduhvat sa predstavom „Mali princ“, kojom je odbranila master rad na Fakultetu dramskih umetnosti, a uskoro je očekuje premijera filma „Nebo iznad nas“ holandskog reditelja Marinusa Gruthofa, u kome glumi sa kolegom Nikolom Rakočevićem.

Dok krči svoj glumački put u zemlji u kojoj je entuzijazam najvažniji, a često predstavlja najveći izazov, u razgovoru za magazin „Hello!“ mlada glumica govori o skladnom odnosu sa verenikom Vladimirom i otkriva da li bi zbog ljubavi žrtvovala karijeru.

Nedavno je završeno emitovanje druge sezone serije "Vojna akademija" u kojoj ste publiku osvojili ulogom hrabre, ali i tvrdoglave kadetkinje Bise Tomić. Jeste li odgledali sve epizode i koliko ste zadovoljni svojom ulogom?

- Drago mi je što sam bila deo ovog projekta, prvenstveno zbog mlađe generacije, koja se jako vezala za sve likove. „Vojna akademija“ je priča o vrednostima koje su nedostajale mladoj generaciji na televizijskim ekranima, za koje bi mogli da se vežu i da im bude uzor. Pratila sam sve epizode i mislim da, što se mog glumačkog dela tiče, mnogo toga me tek čeka da savladam u poslu. Za mene je to bila jedna glumačka škola, imala sam sjajne partnere i od koga da učim, što izdvajam kao najdragocenije iskustvo iz celog projekta. I što je najdivnije, stekla sam nekoliko prijatelja za ceo život.

Zbog čega ste se odlučili za studije glume?

- Gluma je uvek bila tu, još od obdaništa bila sam dežurni zabavljač, a svoje prve ozbiljne glumačke korake napravila sam u izviđačima, u kampovima, duboko u šumi, pored vatre pred svojim drugovima. Tu sam prvi put ozbiljno osetila strast prema sceni i publici. I evo me sada tu gde jesam, to me još drži i tera da stvaram kao dete.

Koliki je izazov biti mladi glumac u Srbiji danas?

- Biti glumac u Srbiji je miks lepog, ludog, stresnog i čarobnog u isto vreme. Velika borba neprestano traje, što u sebi, što sa drugim ljudima i sa poslom. Čudne se stvari zbivaju oko nas, još pokušavam da ih dokučim do kraja. Svi se borimo za egzistenciju, ali žalosno je što sve veći broj ljudi gubi strpljenje i u toj borbi posustaje i luta. U neprestanim usponima i padovima, koji su deo svačijeg života, trebalo bi naći balans. Srećna sam što se bavim ovim poslom, ali potrebni su veliki entuzijazam i snaga da ga stalno vraćate u sebe, jer je život u našoj zemlji takav da vrlo lako postanemo setni.

Master rad na Fakultetu dramskih umetnosti branili ste predstavom “Mali princ”, koju ste vi režirali. Koliki je to bio izazov za vas?

- Predstava “Mali princ” bila je kruna mog studiranja. Oduvek sam želela da se poigram sa ovom knjigom, koja je obeležila moje detinjstvo, a i život, a prva prilika za to bio je master rad. Ja potpisujem glumu, dramatizaciju i režiju ovog komada, a imala sam sreću da radim sa predivnim ljudima te je sve na kraju ispalo dirljivo, poetično, bajkovito i životno. Malog princa glumi talentovani mladi glumac Dušan Matejić, koji je trenutno na četvrtoj godini Fakulteta dramskih umetnosti. Rediteljski pečat posebno stavljam na divne plesače, koji su najviše doprineli da ova bajka bude na pravi način ispričana. To su brejkdens plesači trupe „Rekognajz kru“ i devojke koje plešu na svili. U predstavi ima mnogo akrobacija, plesa, muzike, smeha i suza, a lepa vest je da se trud isplatio i zvanično smo na repertoaru pozorišta “Boško Buha”.

Televizijskoj publici predstavili ste se ulogom Inde Korać u seriji "Cvat lipe na Balkanu". Kako pamtite to iskustvo?

- To je moj prvenac i uvek će imati posebno mesto u mom životu. Škola koja se ne zaboravlja i koja samo može da vas ohrabri da nastavite da stvarate punim plućima.

Na ovogodišnjem „Festu” prikazan je film “Soba sa klavirom” makedonskog reditelja Igora Ivanova, u kome imate potpuno drugačiju ulogu od čedne devojke na koju ste navikli publiku. Da li ste se dvoumili da prihvatite uloge?

- Glumac retko dobije priliku da iskaže svoj kapacitet, ne samo u našoj zemlji nego uopšte. Povežu vas sa tipskim likovima i dešava se da pola radnog veka igrate slične role. Uloga Nine jedna je od onih koje vas obraduju što su namenjene upravo vama, i što neko veruje da ih možete interpretirati. Nina je agresivna, sklona porocima, u filma trpi velike fizičke promene, a najdrastičnije je šišanje nakratko i farbanje kose u jarkocrveno. Dok istražuje svoju seksualnost otkriva da je privržena istom polu. Bilo je izuzetno teško pronaći njen sklop, njene dileme, jake emocije, ali proces istraživanja bio je detaljan i zanimljiv i dragoceno iskustvo za mene.

Kako vam se dopala crvenokosa Nevena, jeste li poželili da promenite imidž?

- Posle snimanja ovog filma nastavila sam da nosim crvenu boju kose čitava tri meseca. Bilo mi je zanimljivo neko vreme, ali kada me je prošao taj hir, vratila sam svoju boju. Ekstremne stvari ipak ostavljam za glumu.

U seriji "Vojna akademija" nosili ste uniformu, ali i oružje. Koliko ste vešti u baratanju pištoljem?

- Posedujem dve puške, nasledila sam ih od oca. Pucanje je za mene i te kako poznata stvar. Svi u porodici su dobri strelci. Odakle taj talenat, ne znam, ali sam obučena za to, tako da na snimanju nije bilo problema.

Kadetkinja Bisa je veliki inadžija i pomalo problematična mlada dama. Koliko ste vi i Bisa slične?

- Svi likovi koje sam do sada tumačila uvek će imati dodirne tačke sa mnom, ipak sam sve te ljude budila u sebi i oni su neko vreme bili deo mog života. Mi nemamo istu sudbinu i sklop ličnosti, ali ih razumem i iskreno pravdam upravo zbog tog razumevanja. Svaki lik je borac, svaki čovek je borac, ali za druge ciljeve i na drugi način. I ja imam ciljeve i borim se za njih, i ako ćemo po tome da gledamo, onda nam je to slična crta.

Bisa na “Akademiji” upoznaje kadeta mnogo problematičnijeg od nje. Da li su vam u životu bili privlačniji takozvani "loši momci" ili vam je pažnju privlačio neki mirniji, romantičniji tip momaka?

- Imala sam svakakvih faza. Nije presudan izgled, koliko energija te osobe, ali da sam imala promašaje - jesam. Ali to je donekle i prirodno, jer sam se tražila i istraživala šta mi uopšte treba.

Imate dvadeset četiri godine i verenički prsten. Mnogi bi rekli da je to za današnje vreme prilično smelo?

- Istina je da je taj naš korak bio šokantan, najviše poznanicima i ljudima koje ne poznajem, dok je našim prijateljima to bila sasvim prirodna stvar, kao i nama. Samo je bilo pitanje vremena kada će se desiti. Nikada nisam planirala kada ću se i kako udati. I sama sam se iznenadila količinom sreće koja me je napala od kada je “ovaj čovek” u mom životu. Svakome to najiskrenije želim. Ni nama ne cveta cveće, borimo se sa različitim životnim stvarima na dnevnom nivou, ali udvoje sve je lakše. Mir koji imam sa njim ne bih menjala ni za šta na svetu.

Jeste li odredili datum venčanja?

- Radimo na tome.

Kako zamišljate svoje venčanje?

- Da svi nama dragi ljudi budu na jednom mestu.

Priželjkujete li da se ostvarite u ulozi majke i da li osećate da ste spremni na taj korak?

- Vidim sebe sa decom i svaki put kada pomislim na sebe kao majku, u meni se budi adrenalin. Ipak, ne znam da li ijedna žena zna koji je pravi trenutak za to. Kada u potpunosti budem osetila sigurnost za taj najvažniji korak u životu, istog trena ću mu se prepustiti.

Čime vas je verenik osvojio ili ste vi osvojili njega?

- Vladimir je samo bio normalan u svojoj ludosti i nežan u svojoj grubosti, i dobio me za ceo život. To je najveći zvrk koga sam ikada upoznala.

A vi njega?

- To ne znam, ali on kaže da ga niko nije tako zasmejavao, pa hajde da mu verujem.

Da li biste zbog ljubavi žrtvovali karijeru?

- I jedna i druga strana stalno trpe, najviše ja. Da bi to sveto trojstvo - ljubav, gluma i ja - ostalo u skladu, trudim se da neprekidno održavam taj balans.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Mirko Tabašević
Stilista: Iva Radovanović