Zlatna era supermodela: U čemu je tajna besmrtnosti Sindi, Naomi, Linde, Kristi... || Hello Magazin!

Gledali smo ih u najskupljim krpicama, na najglamuroznijim revijama, u čuvenim reklamama, nezaboravnim spotovima, visokobudžetnim filmovima. One su apsolutne seks bombe, „creme de la creme“ modelinga i ultimativne lepotice koje su se proslavile u vreme kada su prave ženske obline bile osnovno merilo vrednosti i vrhunac estetike. Pretprošle godine magazin „Harpers bazar“ ponovo ih je okupio i maskirao u članove kultne grupe „Duran Duran“, čija je stara pesma zahvaljujući njima postala novi hit. Sindi Kraford, Naomi Kembel, Helena Kristensen, Eva Hercigova i Jasmin le Bon nakratko su nas vratile u vreme kada su suvereno vladale modnim pistama, u epohu kada je androgenost bila nezamisliva, a prirodnost najviše koštala, kada nisu služile kao premršavi čiviluci za prezentovanje odeće i nabijanje kompleksa i kada su se bez nameštaljki spoticale na pistama. I naravno, kada nije bilo fotošopa i ostalih čuda tehnike zaduženih za lažno savršenstvo. Iako im je, kada se saberu godine, ukupno dvesta trideset, ove „vintidž“ dame, jednom rečju, izgledaju čarobno. Nisu izgubile baš ništa od fantastične moći transformacije, uverivši nas da i dalje „razvaljuju“, iako je njihovo zlatno doba završeno još u prošlom milenijumu, kada su industriju zabave bukvalno vrtele oko malog prsta.
Kako ovih dana stvari stoje, ubrzo bi mogle da izvrše novu agresiju na kolektivnu svest. Naime, Naomi je nedavno uzburkala javnost najavom da priprema projekat koji će ih ponovo okupiti. Njene reči nikoga nisu ostavile ravnodušnim. A i kako bi? Ikone šou-biznisa, pokretne mašine za pravljenje novca sa beskrajno dugim nogama koje su vredele mnogo više od zbira njihovih tela, i danas važe za merne jedinice ženstvenosti i estetike.
Dobri geni? Debeli bankovni računi? Ili jednostavno naporan rad na sebi? Bez obzira na razlog, decenijama pošto je slavna generacija osvojila modne piste, te žene privlačnije su nego ikad. Sindi je nedavno proslavila četrdeset osmi rođendan, ali ponovo krasi naslovnice prestižnih magazina, dok je Linda Evanđelista, koja je rođena iste godine, zaštitno lice modnih i kozmetičkih giganata „Loreala“ i „Prade“. Četrdesetpetogodišnja Kristi Tarlington radi za „Mejbilin“ i „Luja Vitona“. I Naomi, koja je zakoračila u pedesete, rame uz rame sa znatno mlađim koleginicama zanosno korača na revijama poznatih kuća. Dobro posluju i Klaudija Šifer, Jasmin Gauri, El Mekfirson, Tatjana Patic, koje takođe više nisu u cvetu mladosti. Idealno telo i savršene crte lica njihovim vlasnicama još donose milione dolara. Dakle, ni govora o izumrloj vrsti!
Šta ih čini večnim? Tvrdnja da su najlepše kada su sa svojom decom? Ili možda činjenica da one nisu bile samo obični modeli jer su imale moć pravih zvezda, a u karijeri su doživele priznanje o kome aktuelne manekenke mogu samo da sanjaju. Čak i „Viktorijini anđeli“. Pojavile su se kasnih osamdesetih, preokrenuvši lice šou-biznisa u svoju korist, otevši slavu glumicama i pevačicama koje su morale žestoko da se bore kako bi od njih sačuvale titule dive. Modni analitičari slažu se da je reč o intrigantnom fenomenu pop kulture, ali i želji koja je zarazila planetu - da se žene vrate prirodnom izgledu kako bi suptilno i graciozno nosile svoje godine.
Onog trenutka kada su dizajneri dali zeleno svetlo za korišćenje njihovih imena na delovima odeće moda je postala statusni simbol elite. U jednom periodu veselih osamdesetih manekenstvo je postalo rokenrol savremenog doba, modne piste - sinonim za novi Holivud, a nekoliko atraktivnih dama zavladalo je planetom poput boginja. Međutim, tridesetak godina pre njih, i pre Ane Vintur, zaposleni u američkom „Vogu“ pokušavali su da pronađu prave reči kojima bi opisali tadašnju najpoznatiju manekenku Naomi Sims: „Bila je crna, predivna, bila je...“ Ko zna kako su došli do odgovora, ali evo jedne priče koja bi mogla biti najbliža istini. Naomi se družila sa velikim magom Endijem Vorholom, a učestvovala je i na kastinzima za njegove filmove. Vorhol je sve koji su se pojavljivali u tim ostvarenjima zvao superzvezdama. Ako se njemu dopao neki model, onda je to morao biti samo - supermodel.
Posle četiri decenije malo ko se seća Naomi Sims, ali svakome je poznat termin koji je ona inspirisala. Bilo je potrebno izvesno vreme da ta reč uđe u svakodnevni šou-biz govor. Ako se vratimo dublje u prošlost, u osmu deceniju prošlog veka, kada je već prošla pomama za Tvigi i ostalim beskrvnim manekenkama, prvim pravim supermodelom nazvaćemo Điju Karanđi. No, ona nije imala dovoljno vremena da uživa u tituli kojoj je proteklih godina beznadežno oduzimana vrednost. Čak su i ovcu Doli tako predstavljali. Međutim, ranih devedesetih reč supermodel govorila je - sve. Pogotovo posle legendarnog spota „Freedom“ Džordža Majkla, kojim su prošetale tada najtraženije devojke modnog sveta i koji i danas hipnotiše svojom estetikom. Pre slavnog pevača na njih je bacio oko genijalni Đani Versaće, čarobnjak koji je definisao eru ekstravagancije i luksuza, u čemu su mu najviše pomogle upravo pomenute devojke. Naime, čuveni kreator prvi je počeo da isplaćuje enormne honorare manekenkama kako bi ih pridobio za svoje revije. I to je bilo dovoljno da postanu ikone i amblemi industrijskog društva i imidža koji ono prodaje.
Dakle, supermodeli predstavljaju trenutak kada su anonimne manekenke postale prave zvezde. One su bile uzori ženama i seks simboli muškarcima, koji pre toga nisu znali ništa o modi, ali nisu mogli da odole naslovnim stranama sa savršenim telima na kojima je, pored prelepe negovane kože, bilo i mesa. Supermodel je bila Sindi Kraford, otkrivena dok je brala kukuruz u rodnom mestu, „sa ukrasom“ na licu zbog kog je kao tinejdžerka bila užasno nesrećna. Supermodel je bila Linda Evanđelista, koja se ošišala nakratko i preko noći postala diva. To je bila i Klaudija Šifer, „pokupljena“ sa podijuma jedne nemačke diskoteke i gurnuta na pariske piste. To su bile još neke devojke koje su svet mode osvežile prirodnim izgledom, a kasnije, prema Lindinim besmrtnim rečima, odbijale su da ustanu iz kreveta za manje od deset hiljada dolara. Svojevremeno su bile toliko moćne da nisu htele ni da pipnu publikacije kao što je, na primer, kalendar za „Pireli“, jer su znale da su znatno više od stereotipa „golih guskica“. Ali, imale su u vidu da i takav rad može da bude vežba za samopotvrđivanje. To je bila zajednička izjava Sindi, Helene i ostalih, a samopotvrđivanje je opšte nametnuti izraz kojim se ulepšano naziva zgrtanje novca za razgrtanje tela. Jer, „nismo mi u modi - mi činimo modu“, kako reče trio snova i snobova Evanđelista-Kembel-Tarlington.
Od svojih prethodnica, kao što su Kristi Brinkli i Iman, naučile su koliko je važno izgraditi sopstveni brend i snažnu ličnost, ali i svakodnevno se negovati kako bi dugo bile atraktivne na vašaru taštine. Bilo koja od pravih ikona na svom području, Sindi kao model, Sofija Loren kao glumica ili Madona kao pevačica, uvek će biti „vruća roba“. Društvo je opsednuto starenjem i zato je fascinantno gledati kako sa tom neminovnošću izlaze na kraj slavne žene.
Milioni pripadnica lepšeg pola zahvalni su supermodelima što je modna industrija posle duže vremena prihvatila obline i ponovo počela da proizvodi stvari koje ulicama neće „šetati“ samo anoreksične mršavice. Visoka moda, do tada dostupna samo odabranima sa savršenim telesnim predispozicijama, približila se širokim narodnim masama.
- Naravno da sam bila pod pritiskom da stanem u odeću i budem vitka, međutim, kada sam ja radila, bilo je dopušteno imati normalno, zdravo telo. Danas to nije tako. U moje vreme devojke poput Kejt Mos bile su mršave jer su prirodno bile takve. Ona je, naravno, supervitka, ali nikada se nije izgladnjivala. Sada je, nažalost, drugačije. Nezajažljivost modnih diktatora nametnula je trendove zbog kojih devojčice drže nezdrave dijete. To mi se nimalo ne dopada - priznaje Sindi, za koju slavni kreatori kažu da je mnogo više od supermodela i da je, poput kakve čarobne reči, dovoljno izgovoriti samo njeno ime pa da se sva vrata otvore.
Krafordova se proslavila i nesavršenošću na svom licu - provokativnim mladežom iznad gornje usne. Još na početku karijere nastojala je da ubedi svet kako nije tek praznoglava lepotica sa besprekornom figurom, već da može da bude i uspešna preduzetnica. Shvatila je poslovnu vrednost koja proizlazi iz starenja i održavanja sjajne forme. Nije se plašila da bude inteligentna. Zbog toga je i predstavljala prekretnicu. Cela ekipa superžena devedesetih pametno je ulagala u svoju lepotu, pretvarajući je u brend. Doduše, ima i onih koje su završile kao supruge predsednika i vlasnika velikih kompanija, ali o njima ćemo drugom prilikom.
Poznavaoci modne scene tvrde da se ovakva generacija supermodela nikada neće ponoviti jer je danas važno biti „selebriti“. Sindi i koleginice vladale su u vreme kada je modelima bilo dozvoljeno da imaju ličnost i dušu, da misle svojom glavom i same odluče hoće li njihova seksualnost biti potrošna roba. Danas, sve je to na prodaju. I ništa nije previše skupo u svetu šou-biznisa, kojim sada vladaju surova pravila tržišta i konkurencije, a originalnost odavno nije među traženom robom.