Franko Nero: Ja sam jedini na svetu igrao likove čak tridesetak različitih nacionalnosti u svim žanrovima || Hello Magazin!

Đango ponovo jaše kroz Beograd! Ova šala često se mogla čuti poslednjih dana, kada je „Fest“, prestižni filmski festival na ovim prostorima, pohodio doajen italijanske kinematografije Franko Nero. Glumac, reditelj i producent sa gotovo dve stotine naslova u karijeri i tendencijom da nastavi da radi na bar četiri projekta godišnje, jedan je od protagonista novog domaćeg ostvarenja „Mamula“. Horor sa elementima trilera i fantastike premijerno je prikazan na Festivalu, a beogradskoj publici poklonio se i njen stari poznanik, koji je ranijih decenija često bio gost „Festa“. Milana Todorovića, reditelja ovog filma, Nero je upoznao na jednom festivalu vina u Sloveniji.
- On je tamo bio jedini trezan, a ja volim mlade i visoke ljude s entuzijazmom. Poslao mi je scenario, dopao mi se i pristao sam. Takođe, u „Mamuli“ sam dobio priliku da ispoljim još jednu veliku strast jer igram ribara, a u šali kažem da mi je pecanje druga profesija. Jedina razlika je u tome što u filmu ne pecam ribe, već sirene-ubice. Lik ribara Nika gradio sam zajedno sa rediteljem, trudeći se da bude što autentičniji. Znao sam da je reč o maloj produkciji, sa ograničenim budžetom, ali volim da pomažem ljudima koji tek otkrivaju „sedmu umetnost“, između ostalog i zbog toga što se moj sin bavi režijom. Obožavam svoj posao jer moramo da rizikujemo i koristimo ukazane prilike, da doživljavamo uspone i padove, ali, ako istrajemo, kao i u svakoj drugoj profesiji, na kraju ćemo ubrati plodove tog rada - rekao je Nero, koga starije generacije pamte i kao italijanskog nacionalnog heroja Garibaldija, ali i po ulogama u klasicima jugoslovenske kinematografije.
- Film „Neretva“ bio je veliki ratni spektakl sa internacionalnim zvezdama. Orson Vels, Jul Briner, Sergej Bondarčuk, Hardi Kriger... Tito je želeo taj film. Bio je moj obožavalac, čak je slao i avion po mene u Rim da me dovede na Brione. Sećam se da je voleo da fotografiše, mada u tome nije bio naročito dobar. Snimanje „Banović Strahinje“ pamtim kao jedno od najtežih. Sećam se jednog hotela u kome smo se toliko smrzavali da sam se jako razboleo kad sam se vratio kući. Tokom snimanja sprijateljio sam se sa svim glumcima, bili su fantastični. Sa Šerbedžijom sam i danas u bliskim odnosima. Boraveći na ovim prostorima, naučio sam nekoliko reči, pa sam letos, kad smo snimali u Crnoj Gori, često umeo da kažem vozaču: „Velika krivina“ - šali se Nero i ističe da je imao sreću da već na početku karijere upozna ser Lorensa Olivijea, koji mu je rekao da mora da se odluči da li će biti zvezda ili glumac.
- Izabrao sam ovo drugo. Zvezde, posebno američke, snime jedan do dva filma godišnje i čini mi se da uvek glume sa istim izrazom. Za mene je to monotona karijera. Pravi glumac tumači potpuno različite karaktere. Ja sam jedini na svetu koji je igrao likove čak tridesetak različitih nacionalnosti u svim žanrovima, što je velika čast.
Čuveni kauboj Đango obeležio je Nera za ceo život iako je u početku umalo odbio tu ulogu jer je hteo da bude „šekspirovski glumac“. Međutim, postao je zvezda „špageti vesterna“, pojavivši se u šest nastavaka popularne franšize koju je Serđo Korbuči snimao šezdesetih i sedamdesetih.
- Završio sam prestižnu glumačku školu u Milanu i nisam bio oduševljen kada su me pitali da li bih igrao u vesternu. Vozio sam se u automobilu s jednim od najboljih italijanskih reditelja Eliom Petrijem i rekao mu za ponudu. Njegovo objašnjenje bilo je kratko i jasno: „Da li si slavan? Nisi. Prema tome, nemaš šta da izgubiš“ - objašnjava Franko Nero kako je prihvatio ulogu, koja je i njega i Đanga odvela u legendu.