Nataša Bekvalac: Navikla sam da sam neprestano na stubu srama || Hello Magazin!

Tridesete godine života nose posebnu magiju, ali i hrabrost da se neke stvari prihvate ili promene nabolje. To je Nataša Bekvalac na vreme shvatila i rešila da rizikuje na raznim "bojnim poljima", a najviše na estradnom i ljubavnom, onima gde joj se greške najmanje praštaju. Umorna od stalnih osuda javnosti, pop zvezda je odlučila da okrene novi list, da se useli u novi stan i predstavi novi izgled. I da pruži nove odgovore na neka stara pitanja.

U pesmi "Najgora" uveliko se traže događaji iz vašeg privatnog života. Ima li ih uopšte?

- "Najgora" mi se desila baš u trenutku kada mi je bila potrebna, napisao ju je čovek koji me uz moju porodicu najbolje poznaje.

Dragan Brajović Braja kaže da je tekst pesme u skladu sa vašim trenutnim osećanjima.
- Verujem da ste primetili da kroz celu pesmu provejava lagana ironija. Nema patetike, sve je jasno, i svako će je doživeti na način na koji mu odgovara. Ne osećam se kao najgora, nema razloga za to. Navikla sam da sam neprestano na stubu srama, ali "pre nego što kreneš da me osuđuješ, obuj moje cipele, hodaj mojim putem, prođi sve ulice, proživi sva moja iskustva, oseti moju tugu, bol, radosti i razočarenja. Kada to uradiš, tek onda mi možeš suditi", rekao je neko mudriji od mene.

U kojoj meri je vaš odnos sa bivšim verenikom, manekenom Vladimirom Vuksanovićem, autoru poslužio kao inspiracija?
- Verujem u velikoj meri. Nismo mnogo razgovarali, samo mi je rekao: "Sve znam". Narednog jutra SMS-om su stigli stihovi od kojih sam se naježila, a uveče sam pesmu snimila u jednom dahu.

Raskid vaše veridbe pratili su različiti novinski napisi, uglavnom ste indirektno označavani kao krivac za emotivni krah. Imate li snage i želje da se branite?

- Ne interesuje me šta priča čaršija. Umorna sam od konstantnih osuda, gotovo da više nemam ni potrebu da se pravdam. Šta god da uradim, iz ugla drugih naići će na osudu. Moram da kažem da mi to teško pada, ali i ta stanja, kada se osamim i kada mi gotovo niko ne prija, veoma su korisna. Tada najbolje mislim i sebe najbolje razumem.

Zbog čega ste na emotivni odnos sa Vladimirom stavili tačku?
- O našem odnosu nisam pričala ni kada smo bili zajedno, a tek sada za tim nema potrebe. Kada sam ljubav krila, iz želje da je zaštitim i sačuvam, nije valjalo. Kada sam otvoreno priznala da smo zajedno, tvrdili su da se služim marketinškim trikovima. Dve godine smo oboje trpeli konstantan pritisak javnosti, neko lakše, neko teže. Ja sam sve teže podnosila to da tračevi i izmišljotine potresaju našu ljubav. To se odražavalo i na sve ostale sfere mog života, bila sam sve nesigurnija i nesrećnija. Na kraju, više nisam mogla.

Neposredno posle raskida viđeni ste u društvu rukometaša Ljube Jovanovića. Mediji spekulišu da među vama bukti novi plamen strasti.
- Ljuba je bio i ostao moj prijatelj. Znam da je isuviše zgodan da bi to bio u očima drugih ljudi, ali tako je.

Sa velikim promenama u životu, posebno posle raskida, žene menjaju frizuru i boju kose, što psiholozi tumače željom za promenom dotadašnjeg načina života. Da li je tako i u vašem slučaju?

- Tridesete zaista nose neku magiju. Hrabrija sam za promene i u svemu više uživam, svesna da život tako brzo proleti i da je dovoljan samo trenutak da ti se svet izvrne naopačke. Spremnija sam da rizikujem i uopšte mi ne prija ušuškavanje u nešto što "dobro prolazi, sigurno se svima dopada i pitko je".

Obično je ulaganje maksimuma u fizički izgled najefikasniji način instant podizanja samopouzdanja. Jeste li od onih žena koje najbolje izgledaju kada se najgore osećaju?
- U mom slučaju spoljašnji izgled je odraz osećanja. Kada sam nezadovoljna, tako i izgledam - uglavnom se ugojim, izbegavam treninge i ljude.

Dve godine živite u Beogradu, koji se umnogome razlikuje od Novog Sada. Da li vam je bilo teško da se priviknete na novo okruženje?
- Iako su Beograd i Novi Sad dva potpuno različita grada, oduvek mi je prijala kombinacija njihovih energija. Ipak, zbog Hanine škole, ali i mog posla, odlučili smo se za preseljenje u prestonicu, u koju sam punih deset godina svakodnevno dolazila iz rodnog grada. Nisam se pokajala, beogradski životni tempo odgovara mom senzibilitetu. Većina prijatelja mi je iz Beograda, a stekla sam i divna nova poznanstva. Nije istina da su ljudi u Beogradu hladni i rezervisani, naprotiv.

Konačno ste se uselili u novi stan koji liči na kuću za lutke. Sami ste uredili enterijer?

- Kristina je fotografisala samo nekoliko detalja Haninog i mog doma, pa je javnost to zaključila. Moja prijateljica Ana Aćimović godinu dana je radila unikatni nameštaj. Budući da se bavi i slikarstvom, pažljivo je oslikavala svaki komad, tako da svako ko uđe u naš dom ima utisak da je u bajci. Konačno živim u domu svojih snova.

U kojoj meri komunicirate sa bivšim suprugom, da li se vaš odnos s vremenom stabilizovao?
- Danilo ne voli kada ga pominjem u intervjuima, a ja baš volim, pa ću reći, da mogu ponovo da biram oca svog deteta, izabrala bih njega. On je dobar otac i dobar bivši muž.

Mogu li bivši supružnici da postanu iskreni i lojalni prijatelji?
- Svi smo različiti i stvari ne bi trebalo generalizovati. Bilo bi lepo i u interesu dece da roditelji uvek budu na istoj strani i, ako je moguće, ostanu prijatelji. Imala sam tu sreću i volela bih da tako bude i ubuduće.

Da li ste u potpunosti zadovoljni ulogom majke? Pravite li propuste, kajete li se zbog nečega?

- Uloga majke je najvažnija i najodgovornija u mom životu. Jedina zamerka koju dobijam na račun majčinstva, kako od ljudi iz moje okoline, tako i od Haninog tate, je da sam poprilično popustljiva. Ipak, svako ima svoju slabu tačku. Hana je moja.

Spadate li u roditelje koji za svoju decu imaju isplaniranu budućnost?
- Nisam toliko sebična, samoživa i egoistična da sebi dam za pravo da odlučujem umesto Hane, koja je centar mog sveta i moja najveća ljubav. Ona je mom životu dala potpuno novi smisao i iz korena me promenila. Od nje svakodnevno učim i sve što radim okrenuto je ka njoj. Trudim se da joj obezbedim bezbrižno detinjstvo, da joj pružim najbolje obrazovanje i bezuslovnu ljubav. Uvek ću biti njen vetar u leđa, uvek ću biti tu da ublažim padove i još više je vinem ka uspehu.

Nekoliko puta otvoreno ste govorili da je izuzetno teško biti samostalna majka i da živite kao sav normalan svet. Kako izgleda jedan vaš običan dan?
- Nijedan moj dan nije običan. Hana i ja uvek ustajemo srećne i nasmejane, imamo naše male rituale, koji me čine najsrećnijom ženom na svetu. Naša kuća uvek je puna dragih ljudi, a svakodnevne obaveze i problemi sa kojima se nosim ne utiču na suštinski osećaj sreće i mira koji nosim.

Da možete da vratite vreme, šta biste u životu promenili?
- Nekim ljudima ne bih toliko verovala, često bih puštala jutro da pokaže koliko je pametnije od večeri, bila bih manje tvrdoglava i sebična, neke reči ne bih izgovorila, neke suze ne bih pustila, o nekima bih više brinula, a za neke je trebalo da me je baš briga. Neke dane bih prespavala, cigaretu nikad ne bih probala, manje bih maštala, ponekad bih zažmurila.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Life Content