Saša Ilić: Žao mi je što ranije nisam dobio decu || Hello Magazin!

Fudbalski as Saša Ilić gotovo čitavu sportsku karijeru posvetio je Partizanu, klubu u kome je sa nepunih dvadeset godina postao najmlađi kapiten tima "crno-belih".

Iako je tokom karijere zaigrao i u dresu turskog Galatasaraja, austrijskog Salcburga i grčke Larise, pre četiri godine vratio se u Beograd i na ruku ponovo stavio kapitensku traku.

Uspešni sportista već osam godina uživa u skladnom braku sa svojom izabranicom Tijanom, diplomiranim menadžerom, sa kojom ima dvoje dece, četvorogodišnjeg Nikšu i četrnaestomesečnu Nevu. Iako javno nerado priča o porodičnom životu, u razgovoru za magazin "Hello!" proslavljeni sportista otkriva koliko je uloga porodice bila presudna za njegov povratak iz inostranstva u Beograd, kako ga je rođenje kćerke promenilo i želji da sin krene njegovim stopama.

- Nikša je još mali, ali već trči za loptom. Ponekad mi je žao što ranije nisam dobio decu, jer bi on sada bio stariji i neke stvari bi bile drugačije. Možda bi sada već uveliko igrao fudbal, a ja bih bio najsrećniji kada bi on zavoleo taj sport - iskreno kaže Ilić, kome podrška supruge mnogo znači.

Njegova životna izabranica često dolazi na njegove utakmice u društvu sina, koji s godinama počinje da shvata svet fudbala u kome je njegov otac postigao velike rezultate.

- Što je stariji moj sin sve više postaje svestan ko mu je otac. Donedavno nije znao čime se bavim, ali počeo je sa suprugom da posećuje utakmice, sada zna da tata igra fudbal i uveliko navija za mene.

Saša priznaje da ga je kćerka potpuno osvojila, te je njegova mezimica.
- Neva je mlađa, devojčica je i izuzetno mi je privržena. Moram da priznam da sam i ja emotivniji i popustljiviji prema njoj nego prema Nikši, ali to je zato što je on dečak. Njoj malo više dozvoljavam stvari, ali mislim da to rade svi očevi - kroz osmeh kaže poznati otac, koji ne krije da bi proširenje porodice bila lepa vest, ali da on i supruga ne razgovaraju previše o tome.
- Presrećan sam sa svojom decom i suprugom, porodica mi je najvažnija, a nikad se ne zna šta nosi sutrašnji dan. Ako se nešto bude menjalo po pitanju proširenja porodice, to će se sigurno desiti spontano.
Posle mnogih godina provedenih u inostranstvu, Ilić je zbog porodice odlučio da se vrati u Beogradu.
- U životu profesionalnog fudbalera nikada ne znate šta nosi dan. Određene situacije uticale su da se vratim, a u razgovoru sa porodicom shvatio sam da bih voleo da život nastavim u Beogradu, to je moj grad, moja porodica je ovde, i sve je ispalo baš onako kako treba.
Na svečanosti povodom uručenja donacije u okviru aktivacije "Lav, igra i strast" u beogradskom hotleu "Kraun plaza", tridesetšestogodišnjem kapitenu "crno-belih" uručena je maketa fudbalskog stadiona Partizan, na kojoj su simbolično predstavljene nove tribine koje su donirane beogradskom klubu.
- Ovo je sjajna vest za sve nas, i za klub i za naše navijače. Uloga kapitena mi mnogo znači, ali najvažnije je da je atmosfera u klubu sjajna, što se vidi po rezultatima, a ovo će svakako doprineti da sve bude bolje.

Iako mu sve češće postavljaju pitanje da li razmišlja o završetku karijere, Ilić za sada nema takve planove.

- To pitanje se sada prirodno javlja, s obzirom na moje godine, ali u meni je prisutna ogromna želja za igrom. Uživam trenirajući, nemam problem sa povredama i to mi daje za pravo da ne razmišljam o završetku karijere. Sigurno je da se taj dan bliži, ne znam šta će se tačno tada desiti, ali u jedno sam siguran, želeo bih da ostanem u Partizanu, klubu kome sam dao sve, i nadam se da će tako i biti.

U dresu Partizana postigao je sto sedamnaest golova, a samo dva pogotka dele ga od titule najboljeg golgetera kluba, čemu se Ilić nada, ali tome ne teži po svaku cenu.
- Ljudi u klubu koji vode računa o brojkama obavestili su me o tome. Svestan sam da retko ko u karijeri dođe do tih brojki i nađe se među velikim imenima koja su postigla taj rezultat, što me čini izuzetno ponosnim, ali me, s druge strane, ne opterećuju nikakve cifre. Znam da mi nedostaju ta dva gola, ali nigde ne žurim. Na prvom mestu mi je da moj tim pobeđuje, a u nekom narednom periodu sigurno će se desiti i ta dva pogotka.

Piše: Deana Đukić, Life Content