Kristina Radenković: Ne mislim da će mi udaja poboljšati život || Hello Magazin!

Voditeljka televizijskog kviza "Slagalica" Kristina Radenković vodeći se unutrašnjim osećajem pre nešto više od pet godina odlučila je da iz korena promeni život. Iz Novog Sada preselila se u Beograd i glumački posao zamenila za televizijsku karijeru. Po prirodi ambiciozna, radne navike je nasledila od majke i za kratko vreme postala jedna od najpopularnijih dama na našoj javnoj sceni. Nedavno se našla u centru medijske pažnje zbog raskida veze sa rukometašem Ljubom Jovanovićem koji se, navodno, dogodio zbog pevačice Nataše Bekvalac. Ne želeći da daje publicitet tom događaju, Radenkovićeva tvrdi da je poslednjih meseci potpuno posvećena poslu jer se posle duže pauze vraća u pozorište, a za sebe želi muškarca sa "gvozdenom rukom" koja će biti u "plišanoj rukavici".

Uskoro pripremate novu predstavu, o čemu je reč?

- Reč je o komadu čiji je radni naslov "Kombinacija", koji će premijerno biti izveden u aprilu u Domu sindikata, ali još ne znamo tačan datum. Reč je o urnebesnoj komediji u kojoj igraju i Marijana Mičić, Ivan Zekić, Marina Vodeničar, Nebojša Đorđević, kao i Ivan Ivanović koji se odlično snašao. Ludo se zabavljamo dok radimo.

Po profesiji ste glumica, koliko vam znači što posle duže pauze ponovo spremate predstavu?
- Svesno sam se pre nekoliko godina ogradila od pozorišta i odlučila da se posvetim radu na televiziji. Rad na ovom komadu mnogo mi znači, a pripremam još jednu predstavu o kojoj još nije vreme da se govori. Mislim da su mi ove uloge stigle u pravo vreme, meni se u životu uglavnom sve desi baš kada treba.

Zašto je sada pravo vreme da se vratite pozorištu?
- Kada je reč o mom radu na televiziji, došla sam do stadijuma kada smatram da sam mnogo toga uradila i imala sam priliku da se oprobam u mnogo različitih emisija. Sada sve radim opuštenije, više ne osećam tenziju i ne brinem da li ću imati angažman i kako ću se snaći kada dobijem neki zadatak. Ovo je početak mog zrelog stadijuma u medijima, tako da mogu da se posvetim i glumi.

Zbog čega ste se pre nešto više od pet godina opredelili za televiziju?

- Pre nego što sam počela da radim na televiziji, bila sam veoma uposlena u pozorištu u Somboru. Kada sam, zahvaljujući učestvovanju na takmičenju "Evropsko lice", dobila šansu da radim na Evrosongu, videvši kako sve to funkcioniše i koliko se brzo radi, sve me je potpuno oduševilo. I dalje sam fascinirana tim medijem, mnogo sam zavolela televiziju. S druge strane, bila sam prezasićena radom u pozorištu i opredelila sam se za rad u medijima. Imala sam sreću da mi je Radio-televizija Srbije pružila šansu i odmah sam počela da radim Jutarnji program. Tu odluku sam donela jedne noći dok sam vozila po ledu, neki unutrašnji osećaj mi je govorio da je to najbolje za mene u tom trenutku.

Rukovodite li se uvek intuicijom?
- Moja majka zna da kaže kako je stalno pitam za savet, ali uvek uradim po svome, što je istina. Kad god poslušam drugog a ne sebe, pogrešim. Nekada se desi da me odluka o nekoj nebitnoj stvari kasnije skupo košta. S druge strane, kada poslušam sebe, čak i u slučaju da mi svi govore da bi trebalo da uradim suprotno, nikada se ne pokajem.

Jeste li željni promena kada je reč o radu na televiziji?
- Svaki čovek uvek želi bolje, a kada radite nešto dugo, normalno je da poželite promenu. Ja sam ambiciozna i vrlo vredna osoba, pa sebe uvek teram da radim nešto novo i bolje.

Da li ste tu ambiciju nasledili?

- To je nešto što sam ponela iz kuće jer je moja majka, za razliku od oca, bila ta koja je mene i sestru uvek terala da radimo na sebi, da učimo jezike, i govorila nam da uvek može bolje i više. Ona je uspešna i ambiciozna žena i zahvaljujući tome mi sada živimo u blagostanju. Sestra i ja želimo da budemo uspešne bar kao ona.

Koliko je za vas podsticajno što ste odrasle uz tako uspešnu majku?
- Iako su mi roditelji razvedeni, odrastala sam i uz oca samo što su uloge dobrog i lošeg policajca bile tako raspodeljene da nas je tata mazio, a majka je bila ta koja je od nas pravila vredne, poštene i ambiciozne ljude.

Da li vam je teško palo preseljenje iz Novog Sada u Beograd?
- Ja sam kao prava Novosađanka uvek imala otklon prema Beogradu, naročito što je moj otac rođen u prestonici iz koje se odselio, pa nam je ona bila kao neki ogroman i ružan grad. Međutim, zbog poslovnih prilika, odlučila sam da Beogradu dam šansu i toliko sam ga zavolela da sad sve ređe odlazim u Novi Sad.

Vodite li posle promene prebivališta drugačiji život?

- Život mi se potpuno promenio jer sam počela da radim u medijima i da se družim sa ljudima koji su iz tog sveta, ali, naravno, da imam prijatelje i iz Novog Sada. Svi smo mi zabavni i, na neki svoj način ludi, ali i ambiciozni i svi smatramo da je ovo period života u kome bi trebalo da grabimo, a Beograd pruža šanse.

Često putujete, jeste li od detinjstva naučili na takav način života?
- Mama nas je terala da putujemo i upoznajemo nove kulture, ali mi se dok sam bila tinejdžerka dešavalo da imam šengen vizu, a nigde ne odem po šest meseci jer se zaljubim. Ipak, volim putovanja jer na svakom naučim nešto novo i to oplemeni život. Znam koliko je kod nas teška situacija, ali smatram da bi svako trebao s vremena na vreme da sebi priušti odlazak negde, makar to bilo i na Zlatibor.

Da li se i dalje žrtvujete u ljubavi kao kada ste bili tinejdžerka?
- Samo jednom sam se potpuno dala i to je bilo toliko intenzivno da me ništa drugo nije zanimalo osim tog muškarca, ali je na kraju i jako bolelo. Ne znam koliko je to racionalno, ali bih zbog tog osećaja da mogu da pokrenem svet svojom ljubavlju ponovila isto.

Rukovodite li se češće raciom ili srcem?

- Rukovodim se srcem, ali osećaji o kojima pričam se dese jednom u životu. Racionalno donosim neke odluke koje me posle bole, ali kada su u pitanju ljudi kod mene nema kalkulacije.

Šta očekujete od suprotnog pola?
- Kao što sam na izgled hladna i bezosećajna osoba, koje kao da je se ništa ne tiče, a iznutra gorim, slično je i po pitanju muško-ženskih odnosa. Pošto sam odrasla pored dominantne majke čini mi se da je žena ta koja treba da povuče, pa mislim da bi za mene najidealnija bila "gvozdena ruka u plišanoj rukavici". Da me muškarac pusti da pričam, ali da kad dođemo kući, lupi šakom o sto. Tada sam ja manje od mahovog zrna. Od muškarca tražim i da me poštuje, i da me usmerava, i vodi kao u plesu, a da me pre svega voli.

Imate li udvarače?
- Imam, ali su očigledno nebitni.

Jeste li imali pored sebe muškarca koji je bio "gvozdena ruka u plišanoj rukavici"?
- Ljubav o kojoj sam vam pričala bila je sa takvim muškarcem. Ali da bi se to dogodilo, moraš i da se prepustiš, da nađeš nekog u koga ćeš imati poverenje i kome ćeš dozvoliti da te vodi.

Da li se ta ljubav nedavno dogodila?
- Ako me pitate o ljubavi o kojoj se poslednjih dana piše u novinama, odgovor je ne. To nije bila ta ljubav.

Nedavno ste raskinuli vezu sa rukometašem Ljubom Jovanovićem, mislite li da je sada definitivan kraj vašoj vezi?
- Ne želim više da ga spominjem i da dajem bilo kakav komentar o mojoj prošlosti.

Zbog tog raskida ste se ipak našli u centru medijske pažnje, kako to utiče na vas?
- Ne treba mi takva medijska pažnja i ne volim da mi se spominje ime u takvom kontekstu. Smeta mi kada moja slika "visi" na kioscima, možda bi nekome to moglo da godi, ali meni smeta.

Smatrate li da je došlo vreme da stvorite porodicu i ostvarite se u ulozi majke?
- Ako ćemo po balkanskim pravilima, meni je odavno prošao voz.

Kakav je vaš lični osećaj?
- Da se osećam dovoljno zrelo, do sada bih se udala dva puta. Nikada ništa ne radim zbog drugih već samo zbog sebe. Ne mislim da će mi udaja ili svadba poboljšati život. Postoje žene koje celog života maštaju o tome da se udaju i rode decu, a ja, i pored toga što sam tip koji voli da provodi vreme u kući, još nisam pronašla gvozdenu ruku koja bi zaključala ta vrata doma.

Da li više volite vezu sa muškarcima vaših godina ili zrelije partnere?
- Ne pravim takvu selekciju, kao što ne delim ljude po tome čime se bave ili koja kola voze. Kada mi se neko dopadne, nema kalkulacije. Nisam proračunata osoba i smatram da to ne sme da postoji u ljubavi.

Jeste li nailazili na proračunate muškarce koji žele da budu sa vama zato što ste poznati ili ste iz imućne porodice?
- Ne znam šta bi neko mogao da ima od toga što sam ja poznata, osim kratkotrajnu medijsku pažnju. Isti je slučaj i sa novcem, ne može muškarac da ima ništa od toga što sam ja iz imućne porodice, neće mu niko dati to bogatstvo. Ako je neko tako razmišljao, drago mi je da je izvesno vreme uživao, ali nisam sigurna da se to dogodilo.

Obožavate životinje?
- Luda sam za životinjama, uvek smo imali kućne ljubimce i za njih mi nije teško bilo šta da uradim. Mislim da su mi one neka vrsta zamene za decu za kojima ću, kad ih dobijem, verovatno biti još luđa.

Nedavno ste počeli da trenirate boks, kako ste se odlučili na takav korak?
- Dok sam živela u Novom Sadu trenirala sam tai-bo, ali u Beogradu nisam našla mesto na kome bih mogla da se bavim tim sportom. Onda sam čula da postoji prilika da se trenira boks u Akademiji "Kočević", gde sam upoznala mog trenera Dejana Popovića. Posle samo nekoliko treninga mnogo sam zavolela taj sport i kupila sam kompletnu opremu, tako da, ma koliko bila nervozna i ma koliko mi se ne trenira, posle samo desetak minuta tamo zaboravim na sve probleme.

Imate li još neki hobi?
- Nedavno sam sa stilistom Radio-televizije srbije Srđanom Vekićem, koji je i dizajner, pokrenula blog "Style by Srđan Vekić", čiji sam direktor. Potpuno smo opsednuti tim projektom i svakodnevno se bavimo time. Postoje mnogobrojne ideje, ali za sada ne znam u šta će prerasti taj projekat.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Janko Petković, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Šminka i frizura: Srđan Petković za Mini-bar "Studios", Hadži Milentijeva 14, tel: 011 / 244 - 35 - 59
Mesto snimanja: Vila "Maska", Rankeova 7, tel: 062 / 22 - 18 - 73, www.vilamaska.com