Gabi Novak: Nije mi palo na pamet da kažem da nikad više neću nastupati u Beogradu || Hello Magazin!

Legenda hrvatske pop i džez scene Gabi Novak poslednjih godina često svraća u Beograd, a za svaki njen koncert traži se karta više. Tako je bilo i na nedavnom nastupu u "Bitef art kafeu", kada je sa sinom, priznatim pijanistom Matijom Dedićem, oduševila poštovace njenog rada koji traje duže od pet decenija. Popularna Zagrepčanka krčila je put pevajući isključivo ono što voli, bez koketiranja sa komercijalom i podilaženja trendovima, i upravo to smatra tajnom dugovečnosti uspešne karijere. Nastupala je sa velikanima džeza, među kojima je i Luj Armstrong, otpevala je neke od najlepših melodija koje se i dalje rado pevuše u svim krajevima bivše države i koje još mogu da probude najnežnija osećanja. Koncerti za manji broj odabranih obožavalaca njena su ljubav i specijalnost, jer kaže da može da diše zajedno s njima i da ih oseti.
- Veseli me svaki dolazak u Beograd i uvek se iznova radujem novim susretima. Dok god živim i radim biću verna ljudima s kojima sam održavala dobru komunikaciju, čak i u ono vreme neslaganja. U kulturi jednostavno ne može biti raskola i razmimoilaženja, jer umetnost nosi poruke dobrote, ljubavi i tolerancije. Moram da kažem da ja nikada nisam imala probleme sa Beogradom. Možda samo neko vreme nismo mogli da dolazimo zbog poznatih okolnosti, ali nije mi padalo na pamet da kažem "nikad više" jer sam znala da će jednog dana opet sve doći na svoje - kaže Gabi, koja poslednje decenije manje nastupa sa suprugom Arsenom Dedićem, a češće sa sinom Matijom, koji je nasledio talenat slavnih roditelja.
- Arsen i ja dugo smo radili zajedno, sve dok nisam krenula drugim muzičkim putem koji mi je više odgovarao. To se desilo zahvaljujući našem sinu, koji me je u neko doba probudio i rekao: "Mama, hajde da mi napravimo nešto drugačije, da ne budeš večno šlager pevačica." I tako smo stare pesme odenuli u novo ruho. Iako je i meni i Arsenu lakše kad zajedno radimo, nekako je bilo normalno da jednom dođe i do preokreta u ovim našim karijerama koje traju više od pola veka - otkriva čuvena pevačica i dodaje da je dobro što sada ona više sluša sina nego on nju, jer je dobila novih deset godina velikog umetničkog zadovoljstva.
Radost zbog uspešne saradnje ne krije ni Matija, izvorni proizvod famozne muzičke fabrike "Arsen i Gabi", koji je odavno odlučio da stane na sopstvene noge. Danas je jedan od najvećih majstora džeza na ovim prostorima.
- Počeo sam sa pet godina, tako beleži porodična hronika. Mama i tata kažu da sam seo za pianino koji je bio dva metra od mog krevetića. Jednostavno me je privukao, a i kuća je uvek bila puna muzike. Mislim da sam ovih poslednjih godina dostigao značajan profesionalni i privatni kvalitet. Srećan sam, iako su teška vremena. Uz to, kad se sada muvam po bivšoj Jugi, vidim da su moji roditelji ostavili duboke tragove, i muzičke i moralne. Mnogo sam od njih nasledio - kaže Matija.
Gabi je oduvek odavala utisak pevačice koja tihom vodom roni bregove. Svoje godine nosi spontano, "i sa dobrim i sa lošim". Porodici se, kao i poslu, uvek požrtvovano predavala, i zato joj je pravi izbor voća ili povrća na pijaci jednako važan koliko i poslovni sastanak.
- Često ističem da su dobar ručak i porodica za stolom najveća lepota i radost u životu. Naravno, nije uvek sve bajkovito. Arsen je jaka ličnost, što je ponekad bilo teško. Ali obostrana ljubav, ljubav prema sinu i moja beskrajna, gotovo odnegovana tolerancija učinili su da trajemo i da odlično funkcionišemo više od četiri decenije.
Doživeli su zajedno mnoge radosti, ali i velike gubitke. Na početku i kraju "sve bilo je muzika" i "pamte se samo srećni dani". Gabi je uvek nastojala da porodicu i profesiju odvoji od jeftinog reklamerstva. Ipak, sa posebnom radošću u svom baršunastom glasu priča o jedanaestogodišnjoj unuci Lu.
- U šali kažem da se trudim da budem i mama za sve i baka za sve. Zaista uživam u tim trenucima. Lepo je znati da smo kao porodica potrebni jedni drugima i da smo toliko povezani. Najdragocenije je, svakako, vreme koje provodim sa unukom Lu, o kojoj sam brinula i dok je bila beba jer je snaha Marina studirala, a Matija je često bio na putu. Zajedno smo išle u vrtić i provodile mnogo vremena zajedno kao prava baka i unuka. U međuvremenu je stasala u divnu devojčicu koja sada toliko uči da više nema vremena ni za igru. Nedeljom se obavezno svi okupimo na ručku, a Lu i ja volimo da pričamo o svemu. Veoma je muzikalna i već tri godine uči klavir. Ipak, ne bih baš volela da nastavi našim stopama, već da se bavi lepim dizajnom ili slikarstvom - nada se skromna diva uz prepoznatljiv, samo njoj svojstven smešak i glas od koga podilaze žmarci i kada ne peva.