Hari Varešanović: Tek kada sam dobio unuka spoznao sam sreću || Hello Magazin!

Pop sastav "Hari Mata Hari" jedan je od najdugovečnijih na ovdašnjoj sceni. Prošlo je skoro tri decenije od trenutka kada je Hajrudin - Hari Varešanović okupio nekoliko vrsnih muzičara i odlučio da romantičnim baladama i emotivnim stihovima izvrši invaziju na uši slušalaca i srca lepšeg pola. Njegov bend je, u međuvremenu, postao pravi brend, a pesme su evoluirale u kultne melodije, uz koje se i danas rađaju nove ljubavi i prekidaju stare. Buran život koji je slava donela Hariju postavljao je i neke izazove kojima nije mogao da odoli, a rođenje vanbračnog sina i česta odsustva od kuće narušili su mu brak u kojem je dobio dvoje dece. Šansu da ponovo voli dobio je polovinom devedesetih, kada je upoznao svoju sadašnju izabranicu Jasminku. Posle duže vremena, popularni pevač i kantautor će svojoj vernoj publici predstaviti novi singl "Da ti kao čovjek oprostim", koji, kaže, ima čudnu i dirljivu priču.
- Pesma ne govori o klasičnoj ljubavi. Problem je nastao kada je devojka prevarila momka i to mu priznala, ali je on odlučio da joj oprosti. Međutim, grad je saznao za preljubu i počelo je da se priča. Kada su u pitanje dovedeni njegov ponos i dostojanstvo, on kaže: "Ja bih živeo s tim, ali mi ne daju da ti kao čovek oprostim". Neuobičajen zaključak koji se u našim krajevima retko čuje - počinje razgovor za "Hello!" frontmen popularne sarajevske grupe.

Dan zaljubljenih proveli ste u beogradskom klubu "Kasina". Nastupili ste simboličnog datuma za koji se na neki način vezuje celo vaše stvaralaštvo.

- Drago mi je što i posle gotovo tri decenije, koliko postoji "Hari Mata Hari", još u svakom gradu postoji redovna potreba za nama, bez obzira na to da li imamo ili nemamo novu pesmu. Naš put obeležen je baladama, specifičnim stilom, zvukom, glasom. Kao autoru, važno mi je da pogodim osećanja slušalaca, ali da te note ne zapadnu u neku rutinu. Zato sam stalno na granici između belog i crnog, i trudim se da uspostavim ravnotežu jer se plašim da ne izgubim svoj izraz. Konačno, sve što radim mora prvo meni da se dopadne da bi se plasiralo dalje. Moje je da stvaram pesme, a ne da eksponiram privatni život iako mi je jasno da je on često atraktivniji od profesije. Od malih nogu kod mene se sve vrtelo oko muzike.

Napravili ste dugu diskografsku pauzu. Šta se sve dešavalo proteklih pet godina, koliko je prošlo od poslednjeg albuma "Sreća"?
- Svirali smo po celom svetu, od Australije do Amerike, pisao sam i za kolege, sarađivao sa Brenom, Severinom i mnogim drugim. Sve me je to umorilo i iscrpelo. Odmor mi je bio neophodan, pa sam se odlučio za "remont" kako bih obnovio energiju i inspiraciju. Tokom kreativne pauze rodile su se nove ideje, pa sam odlučio da se ove godine okrenem sebi i bendu.

Kćerku Nađu nekada smo gledali pored vas u spotu "Prsten i zlatni lanac". Jesu li, u međuvremenu, deca nastavila vašim stopama?
- Nisu. Nađa je završila medicinu, na specijalizaciji je u Nemačkoj, gde se pre nekoliko godina udala i osnovala porodicu. Sinovi Damir i Mak studiraju u Sarajevu. Svako ide svojim putem i srećan sam što nisu krenuli mojim. Muzički život je specifičan. Treba izdržati sav pritisak, ali i uživati u nošenju tog tereta. Da ne govorim o upornosti i svakodnevnoj borbi za opstanak, o čestim putovanjima, šetnjama od jednog do drugog aviona, neprestanom radu na sebi. Mnogi su počeli pa odustali. Ili bar nisu ovoliko izdržali. Ovim poslom vredi se baviti samo ako si u vrhu i ako te ljudi vole.

Trogodišnji unuk Isak iz korena je promenio vaš život i pogled na svet. Čemu vas je još naučio?

- Njegov dolazak učinio je nešto neverovatno, nešto neponovljivo. Naučio me je sreći. Možda sam se i ja nalazio u životnom trenutku kada sam bio spreman da je potpuno razumem i osetim. Za najvažnije stvari čovek mora da sazri. Kada sam bio mlađi, verovatno nisam ni mogao da shvatim koliko sam srećan. Tek kada sam dobio unuka, postao sam svestan sebe. Nema sumnje da je Isak nešto najlepše što mi se dogodilo protekle decenije. Pored njega sam shvatio da je sreća sve vreme išla pored mene, ali da nisam umeo da uživam u njoj jer sam prebrzo trčao. Na kraju me je stigla, zahvaljujući njemu.

Znači li to da sada pronalazite više vremena za porodicu?
- I vremena i interesa. Kad sam dobio decu, bio sam premlad, željan karijere, slave, putovanja, bio sam u muzici punim jedrima, a sada sam ipak u godinama kada stvari vidim i prihvatam drugačije. Nisam umoran od koncerata, naprotiv, samo shvatam da nije sve u poslu. Iako sam do juče možda mislio da jeste, život nas često odvede u neki drugi ugao u kome se rađaju novi pogledi na svet. Kćerka, unuk i zet su u Nemačkoj, mi živimo u Sarajevu, ali svaku priliku koristimo da jedni druge posetimo. Srećom, ovo je era različitih tehnoloških dostignuća pomoću kojih je moguće prevazići daljine, pa se tako Isak i ja često vidimo na "Skajpu".

Uvek ste bili miljenik ženske publike, koju ste osvajali baladama i senzibilnim glasom. Budući da se za vaše nastupe uvek traži karta više, reklo bi se da osvajanje još traje. U čemu je tajna vaše vitalnosti?
- Ne znam. Nema nikakvog posebnog recepta za održavanje. Jednostavno, još se držim dobro. Metabolizam, karakter i temperament su dar od Boga i genetike, poklon koji određuje količinu duha i vedrine u nama. S jedne strane, sigurno me održava i činjenica da sam optimista, ponekad surovi perfekcionista koji sebe nimalo ne štedi. Ako govorimo o pesmama koje traju, tajna je u porukama koje one nose. Nisu izgubile smisao i uvek su aktuelne, jer se uz te stihove ljudi još vole i vezuju ih za najlepše trenutke života.

Sa drugom suprugom Jasminkom godinama delite i dobro i zlo. Da li je moguće imati srećan brak ako je stalno izložen oku javnosti?

- Razumem da je privatni život poznatih zanimljiv medijima, ali nama se ne dešava ništa što se ne događa svima drugima. Moj život imao je burnu priču, to je na neki način bilo prirodno i normalno. Svi smo imali veze i vezice, ljubavi koje su dolazile i prolazile. Na braku treba neprestano raditi. Vatra u kaminu mora da se održava, a plamen gori sve dok se dodaju drva. Nema tu nikakve velike filozofije. Sa bivšom suprugom sam u dobrim odnosima jer smo naučili da iz lošeg braka može da nastane divno prijateljstvo. Smatram da vezu na izdisaju treba spasavati samo na lep način, i samo ako ima nekog smisla. Ako ne može, svako bi trebalo da nastavi svojim putem. Teško je naći formulu za harmonične odnose sa ljudima uopšte, ne samo sa emotivnim partnerom. Uvek se ispreče neke prepreke koje treba prevazići. Dok je živ, čovek uči kako da se suoči sa problemima i da iz njih izađe kao pobednik. Upravo od tih borbi zavisi kakav će nam biti život.

Autor: Life Content