Lorin: Feministkinja sam po potrebi || Hello Magazin!

Pobednica „Evrovizije“ u Bakuu, švedska pevačica marokanskog porekla Lorin nedavno je posetila našu zemlju, gde je imala uspešne nastupe u muzičkom takmičenju „X faktor“. Tom prilikom srela je i svog kolegu Željka Joksimovića, sa kojim se pre skoro dve godine takmičila u Azerbejdžanu i čiji rad izuzetno ceni. Ova harizmatična tridesetogodišnjakinja spada u umetnike koji su potpuno predani svojoj profesiji, a popularnost koristi da bi pomogla ugroženim grupama, zbog čega je veoma angažovana u humanitarnom radu. Lorin živi za muziku kojom se bavi i svoj posao smatra hobijem. Iako je posle pobede na „Evroviziji“ pre skoro dve godine stekla veliku popularnost, ostala je dosledna sebi, pa retko daje intervjue i istupa u javnosti. Vodi povučeni život, ispunjen lepim melodijama, dobrotvornim radom i obilaskom zemalja koje turisti uglavnom zaobilaze.
Zbog čega ste odlučili da dođete u našu zemlju i budete deo muzičkog šou-programa „X faktor“?
- Glavni razlog je bio to što nikada nisam bila u Srbiji, a volim da odlazim na mesta koja nisam imala priliku da posetim. Srećna sam što sam bila deo „X faktora“ i što sam imala priliku da pokažem svoj performans.
Šta ste znali o Beogradu pre dolaska i koliko ste imali priliku da se upoznate sa gradom?
- Nažalost, nije bilo mnogo prilike za šetnje i izlaske. Ali čula sam mnogo o noćnom životu u vašoj prestonici. Ovde se održava „White Sensation“ i ima mnogo odličnih klubova, pa se zato i smatra da je Beograd Berlin na Balkanu.
Kakve utiske nosite iz Srbije?
- Najveći utisak na mene su ostavili ljudi koje sam upoznala, a bilo ih je mnogo. Svi su bili veoma ljubazni i prijatni. Čim sam došla u vašu zemlju osetila sam se dobro došlom. Kada sam, na primer, stigla na aerodrom, dočekala me je žena policajac kojoj sam pokazala svoj pasoš i kako obično biva na graničnim prelazima službena lica su veoma stroga. Međutim, ta dama je bila vrlo ljubazna i nasmejana, dopalo joj je prstenje koje sam nosila i razgovarale smo o nakitu.
Smatrate li da su muzička takmičenja poput „X faktora“ odličan način za početak karijere?
- Takmičenje kao što je „X faktor“ pruža odličnu mogućnost mnogim talentima da pokažu šta znaju. U gotovo svim zemljama ima mnogo darovitih mladih ljudi, koji nemaju finansijske mogućnosti da na drugi način uđu u muzičku industriju. Ja sam bila jedna od njih. Zato je ovo odlična prilika za njih.
Karijeru ste započeli pre deset godina u sličnom muzičkom formatu, tačnije u „Idolu“, po čemu pamtite taj period?
- To je bilo davno, ali zahvaljujući učešću u ovoj emisiji naučila sam mnogo o muzici i kako stvari funkcionišu u šou-biznisu. Posle „Idola“ zapravo sam počela da radim i da se bavim svojim zanimanjem na pravi način.
Jeste li bili srećni što ste u Beogradu ponovo imali priliku da vidite Željka Joksimovića?
- Naravno, to je bio lep susret jer se nismo videli više od godinu i po dana. Bilo je čudno i uzbudljivo što je on bio u žiriju, a ja na bini.
Da li vam se dopada muzika Željka Joksimovića i da li biste voleli da snimite duet sa njim?
- Željko je odličan umetnik, ali nikada nismo pričali o tome. Ako bi se našla dobra pesma, a pre svega vreme da radimo zajedno, naravno da bih volela da snimimo duet. Ali teško je naći vreme za tako nešto danas.
Uvek imate zanimljive nastupe, što ste pokazali i na gostovanju u „X faktoru“. Gde pronalazite ideje?
- Moje ideje za nastupe uvek dolaze iz nekog dela mene, ali ne bih znala da odgovorim odakle tačno. Da biste imali dobar nastup, smatram da je najvažnije da na sceni date deo sebe i da se ne plašite da se otvorite.
Karijeru mnogih pobednika „Evrovizije“ često obeleži samo ta pesma kojom osvoje takmičenje, plašite li se da ćete imati istu sudbinu?
- Ukoliko ste umetnik koji stvara muziku, nastavićete da radite i posle pobede na „Evroviziji“. Reč je o potrebi i stanju uma da se bavite onim što volite. Ukoliko mislite da ste tom jednom pesmom rekli sve i dostigli maksimum, onda može da se dogodi da vam to bude jedini hit. Moj cilj je da nastavim da stvaram muziku jer imam mnogo energije i ideja. „Euforijom“ sam pokazala samo jedan deo sebe, a mislim da imam još mnogo toga da dam.
Trenutno pripremate novi album. Kakve će biti pesme?
- Moj novi album biće agresivniji u odnosu na sve što sam do sada radila. Mislim da svaki umetnik ima različite faze u životu. U svima nama se te duhovne struje smenjuju. Ja sam trenutno borbena, puna energije i politički angažovana.
Poznati ste kao borac za prava žena, smatrate li sebe feministkinjom?
- Ja sam pre svega humanista. Kada su ugrožena prava žena, glasno podižem svoj glas, i u takvim situacijama sam feministkinja. Ali, ima toliko ugroženih grupa na svetu. Mnogo dece nema osnovne uslove za život, mnogo je siromašnih i gladnih i ja se borim za njihova prava. Prava žena su samo jedan segment na koji želim da skrenem pažnju. Feministkinja sam po potrebi, ali sam zapravo humanista jer smo svi mi u osnovi ljudi.
Izjavili ste da se divite našem teniseru Novaku Đokoviću, zbog čega vam je on simpatičan?
- Mislim da je Novak odličan momak. Osim o sportskim rezultatima, mnogo sam čula o njegovom dobrotvornom radu kome je posvećen. Smatram da svi mi čije je lice prepoznatljivo treba to da iskoristimo na pametan način i da pomognemo drugima. Novak je humanista, kao i ja, i to je ono što mi se dopada.
Prošle godine ste posetili Avganistan, kakve utiske nosite iz te zemlje?
- To je bilo veoma inspirativno iskustvo, ali u isto vreme moje srce je bilo slomljeno zato što je tim ljudima zaista potrebna pomoć. Oko sedamdeset posto populacije čine ljudi koji imaju manje od pedeset godina i tamo ste uglavnom okruženi decom, kao u priči o Petru Panu. Međutim, ta deca svakodnevno stradaju i to je ono što vas rastuži. Trenutno gradimo školu za mališane da bi mogli da imaju bezbednu nastavu. Naime, mnogima od njih je potrebno po tri sata hoda da stignu do škole, usput često stradaju od bombaških napada, budu kidnapovani ili se udave u reci.
Planirate li da ponovo posetite to mesto?
- Uskoro ću sigurno ponovo otići. Trebalo je da to bude već u martu, ali u Avganistanu se tada održavaju izbori, česti su bombaški napadi u Kabulu, pa su me upozorili da nije bezbedno putovati u tom periodu. Zato sam posetu odložila za maj, kada ću, nadam se, moći da odem.
Zbog čega ne dajete često intervjue i nema vas u javnosti?
- Kada radim, volim da budem posvećena samo tome, a sve ostalo nije mi bitne. Kada nemam šta da kažem, ne volim da budem u medijima. To je moj stav. Koristim društvenu mrežu „Instagram“ i tamo na nekoliko nedelja obavestim svoje fanove o novostima.
Da li je istina da kod kuće nemate televizor?
- Nemam, a glavni razlog za to je što vas ta sprava često hipnotiše, pa možete satima da sedite ispred nje, da menjate kanale i uvek ćete naći nešto zanimljivo. Tako vam vreme prolazi uzalud, a ima lepših stvari u životu. Zato imam svoj iPad na kome mogu da posetim sajtove kao što su „Si-En-En“ ili „Bi-Bi-Si“ i da se obavestim o dešavanjima u svetu. Nisam izolovana.
O vašem privatnom životu se gotovo ništa ne zna. Kakav je vaš emotivni status?
- Toliko sam zaljubljena i strastvena u poslu koji radim da mi je to u ovom trenutku sasvim dovoljno.
Kako volite da provodite slobodno vreme? Imate li hobi?
- Nemam slobodno vreme i hobi. Ali kada radite posao koji volite i koji vas potpuno obuzima kao mene muzika, onda na to može da se gleda i tako je sve moje vreme slobodno. Uživam da stvaram muziku, da nastupam, da dajem divne intervjue, kao što je ovaj, i to je moj život. Odvojena sam od muzike samo dok spavam.
Volite li putovanja i upoznavanje novih kultura?
- Volim da putujem, najviše na mesta koja nisu popularne turističke destinacije i gde ljudi retko idu, kao što je, recimo, Belorusija, koju sam nedavno posetila. Energija tih mesta potpuno je drugačija od one koja je karakteristična za atraktivne turističke gradove, a to je ono što meni prija.
Vaša porodica vodi poreklo iz Maroka, volite li tu zemlju?
- Jako volim Maroko, bila sam tamo mnogo puta. Važni su mi moji marokanski koreni i smatram da polovina mene pripada tom miljeu, a polovina švedskom. To su dve potpuno različite kulture. U Maroku su ljudi puni strasti i emocija, jedu ljutu hranu i govor tela im je agresivan. S druge strane, Šveđani su uvek fini i ljubazni i nikada ih nećete videti da mašu rukama dok govore.
Mnogo je uspešnih švedskih muzičara, kako objašnjavate taj fenomen?
- Ima mnogo zemalja u kojima postoje talentovani muzičari različitih žanrova. U Švedskoj su u poslednje vreme najviše zastupljeni pop i elektromuzika. Mislim da je razlog to što je zemlja jako hladna, pa ljudima ne preostaje ništa osim da sede kod kuće i na kompjuteru stvaraju melodije.