Elena Karaman Karić: Sinovima puštam da sami odaberu svoj put

Iako sebe ne doživljava kao nosioca trendova, Elena Karaman-Karić je definitivno svom ukorenjenom tradicionalizmu dodala crtu futurizma i pripremila sebe, ali i najbliže, za “breme” nadolazećeg vremena. Aktivizam protiv genetski modifikovane hrane i sistematskog globalnog trovanja, samo su delić mozaika koji strpljivo slaže. Uvek lepa i sa stilom, izgradila je imidž osobe čiju je harmoniju nemoguće narušiti. Ipak, i sama otkriva da je za savršenstvo spolja ultimativan mir iznutra, što ona postiže jogom, meditacijom i ostalim tehnikama koje joj ne dozvoljavaju da izgubi tako vešto balansiran sklad na koji je danas ponosna.

Vaša inovativnost je toliko uočljiva, izgleda da pomno pratite trendove u svim sferama.
- Nisam neko koga trendovi preterano interesuju. Naprotiv, više sam za tradicionalizam u svakom smislu. Moguće je da za neke stvari imam nepogrešiv osećaj i intuiciju koji ponekad vode ka uspostavljanju trendova ili to bar tako deluje u našoj maloj sredini.

Pionir ste ideje da Srbi oštro moraju da se suprotstave konzumiranju genetski modifikovane hrane. Na nedavno održanom protestu bili ste na čelu kolone.

- Protest je organizovala građanska inicijativa “Srbija bez GMO”, čiji sam suosnivač, a koju su stvorili udruženja i pojedinci koji se bore za očuvanje Srbije kao teritorije bez genetički modifikovanih organizama, odnosno očuvanje Srbije kao autentične ekološke države. Budući da se u javnosti nedovoljno govori o negativnom uticaju GMO, a istraživanja ukazuju na to da GMO skraćuje životni vek, izaziva rak, uzrokuje sterilitet, proizvodi ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa, uključujući mozak, jetru i bubrege, izaziva alergije i stvara defektno potomstvo. Prinuđeni smo da nastupamo odlučno i borbeno, da probudimo svest građana i vlasti i radimo ono što je dobro za našu zemlju, nas i našu decu.

Veliki broj ljudi u Srbiji i ne zna šta je zapravo GMO.
- Ne znaju da je reč o grubom nasilju nad životom, da je reč o ukrštanju potpuno nesrodnih vrsta. Na primer, paradajza sa ribom ili koze sa paukom. Rezultat je genetski modifikovan organizam, recimo kukuruz koji sam proizvodi insekticid, koji je stvoren da ubija štetne insekte, ali istovremeno ubija i korisne, važne za oprašivanje i eko-sistem. Ima štetan učinak na zdravlje stoke i ljudi koji ga konzumiraju.

Da li je u modernoj Srbiji moguće hraniti se savršeno zdravo?
- Hraniti se zdravo moguće je bilo gde, to je vrlo jednostavno. Veći je akcenat na tome šta ne bi trebalo nego šta bi trebalo jesti. Devedeset odsto namirnica koje ljudi kupuju u prodavnicama konvencionalne ishrane nije hrana, već produkt. Nešto što je neko smislio u laboratoriji, smućkao, potom mu dodao pojačivače ukusa koji su fatalni po zdravlje i zatim ispromovisao sistemskim advertajzingom. Ako izbacite procesovane namirnice kao što su gazirana pića, sokovi, koji su napravljeni od svega samo ne od voća od koga se predstavlja da jesu, veštački smućkanih namaza, šunki, kečapa, majoneza i ostalih gluposti, već ste na pola puta ka zdravlju. Voće, povrće, divno začinsko bilje, pa ako hoćete i meso i riba je ono što nam je priroda dala. Nema potrebe da se čovek u tom smislu igra Boga, samo može sebi da naudi, ništa više.

Nedavno ste otvorili “Lorca Organic Caffe”, restoran sa konceptom organske ishrane. Koliko je vremena i truda bilo potrebno da realizujete takvu ideju?

- “Lorca Organic Caffe” pažljivo je osmišljen koncept, a reč je o ideji koja se u meni dugo „krčkala“. Za njenu realizaciju nije mi bilo potrebno mnogo vremena, budući da smo mi u “Lorca Design” kompaniji poznati ne samo po specifičnim enterijerima već i po ekspeditivnom radu. Od trenutka odluke do realizacije prošlo je svega mesec i po dana. Uspostavljanje menija i organizacija nabavke, što je najteže, za mene je bilo prilično jednostavno, imajući u vidu da su to lanac i sistem koji kod kuće sprovodim niz godina.

Vaš organski sutlijaš postao je ultimativni hit desert među gostima.
- Kada sam pravila koncept menija, trudila sam se da koliko-toliko ispoštujem tradiciju, da budu zastupljene stvari karakteristične za naše podneblje, kao što su gibanica, krompiruša, sutlijaš... Naravno, napravljene tako da budu zdrave. Dakle, bez procesovanih soli i šećera, od organskih namirnica. I ljudima se to dopalo. Reč je o ukusima koji su im bliski, a opet konstatuju da se ne osećaju “teško”, ma koliko porcija pojeli. Sutlijaš pravimo po receptu moje svekrve Hafe, s tim što koristimo organsko mleko, organski pirinač i organski cimet, a umesto šećera zaslađujemo ga agavom. Zapravo, sve što se može naći u “Lorca Organic Caffeu” ne sadrži beli šećer, jer je on kokain hrane, izuzetno štetan i izaziva ogromnu zavisnost. Šećer je jedna od najvećih pošasti današnjice. Statistika pokazuje da u savremenom društvu više ljudi umre od posledica konzumiranja šećera i loše ishrane nego od droge.

Imate li želju da sami uzgajate organsku hranu?
- Niz godina to je moj veliki san koji smo suprug i ja nedavno počeli da sprovodimo u delo. Na našoj farmi “Tamjanika” zasadili smo prve hektare voća i sa velikom radošću iščekujem proleće, kada ćemo početi da sadimo povrće. Sa farme ćemo snabdevati naše ugostiteljske objekte, a s vremenom na njoj ćemo otvoriti mali eko-hotel, a nadam se, tamo se i preseliti.

Da li je bilo teško disciplinovati sve te muškarce oko vas, Jugoslava i sinove, da poštuju principe zdrave i kvalitetne ishrane?

- Sa dečacima nije bilo problema, budući da ovaj način ishrane u našoj porodici nije odskora, niti je posledica nekakvog trenda. Možda ne tako striktno, ali zapravo otkad znam za sebe ishrana predstavlja značajan segment u mom promišljanju. Kada se pre više od dvadeset godina rodio moj najstariji sin Luka, nabavljala sam neprskano voće i povrće. Čak ni tada, pre toliko godina, nikada mu nisam dala kupovnu kašicu ili sok. Naravno, nisam znala sve što sam u međuvremenu saznala, pa je time i naša ishrana posle puno iskustva i učenja postala striktna i najviše orijentisana na presnu i organsku hranu. Jugoslavu je trebalo malo više, ali drago mi je da je najzad iskusio benefite ne samo zdrave ishrane već i zdravog razmišljanja. Izgubio je dvadeset kilograma, izgleda i oseća se bolje nego ikad. Tako značajna stvar, kakva je radikalna promena konvencionalnog načina ishrane, ne može se nametnuti, to su odluke koje svaki pojedinac mora da donese i potrebe koje bi trebalo da prepozna. Tek tada to ima smisla. U krajnjoj liniji, treba posedovati znanje, biti informisan, pa ako se ponekad čovek i “ogreši”, nije strašno. Najvažnije je, kao i u svemu, naći balans i imati meru.

Padnete li u iskušenje da prekršite pravila i date sebi oduška u nekom restoranu „brze hrane“?
- Kada ste dugo na prirodnoj, “čistoj” ishrani, kada isključivo konzumirate namirnice koje su benefitne za vašu unutrašnju ekologiju, ukusi vam se potpuno promene. S vremenom počnete da prepoznajete pravi ukus hrane, ukus koji ishranjuje, zahvaljujući kome se osećate dobro i nikada više ne poželite da pojedete neku glupost. Osim toga, kada posedujete znanje koje je preduslov bilo kakvog buđenja i osvešćivanja, teško može da vam se desi da poželite da “padnete s konja na magarca”. Nije meni problem da zabodem viljušku u nečiji ćevap, samo ne nalazim u tome taj stepen užitka kao kada jedem salatu od različitog voća i povrća ili ribu.

Ljudi znaju da kažu da je skupo hraniti se zdravo.
- Organska namirnica je, nažalost, u ovom trenutku skuplja od konvencionalne, ali kada ne biste trošili novac na pomenute laboratorijski smućkane produkte, koji ništa dobro neće doneti vašem zdravlju, već će vas gojiti a izgladnjivati na ćelijskom nivou, onda biste još i prištedeli. Osim toga, svi štede za nešto - novi televizor, automobil, tašnu, cipele... Zar najbolja investicija nije investicija u sopstveno zdravlje?

Veliki ste pobornik joge. Postoji li još neka tehnika koju praktikujete, nešto što još nije etablirano na ovim prostorima?

- Joga je način života, filozofija, nikako gimnastika. Njome ulepšavate um, a ulepšavajući um, usput, i vaše telo postaje dopadljivo. Mislim da su na našim prostorima ljudi upućeni u puno toga. Postoje različite tehnike i metode za prevazilaženje raznih stanja, od emocionalnih problema i disbalansa do bolesti. Nije to ništa što bi ljudima koji slede holističke principe bilo nepoznato. Na sajtu mog udruženja www.drvozivota.com trudimo se da sve te tehnike i metode predstavimo onima kojima su možda nepoznate. Da pomognemo onima kojima je potrebno da lociraju najbliže organske farme, kao i da ih informišemo zašto je važno hraniti se zdravo, zašto je važno poštovati prirodu i okrenuti se duhovnosti. Meni lično najdraža je tehnika emocionalne slobode, koja mi je pomogla u otklanjanju izvesnih zdravstvenih problema i fobija.

O kakvoj tehnici je konkretno reč?
- Diskrecija je stvar vaspitanja i ukusa, ne bih ulazila u detalje. Poenta je da u životu svakoga od nas postoje situacije i okolnosti koje nisu uvek blagodetne, mada se ljudima često čini da neko živi idealno. Tako nešto, nažalost, ne postoji.

Postoji li idealan odnos dvoje ljudi? Nedavno ste proveli savršen odmor na Maldivima, a Jugoslav ga je učinio nezaboravnim.
- Savršen brak ne postoji, baš kao što ne postoje savršeni ljudi ili savršene okolnosti. Ono što Jugoslavov i moj odnos čini posebnim je činjenica da on “lepo stari” i da, kako vreme prolazi, dobija na kvalitetu. U partnerskim odnosima obično se dešava suprotno. Iskustvo u kome se razvija svesnost o tuđim potrebama jedno je od najdragocenijih koje možemo spoznati. Ljudi mahom misle da je za postizanje harmonije sa nekim potrebno da želimo iste stvari i da verujemo u njih, a savršeno okruženje za širenje i radost je zapravo raznolikost uverenja i želja. Naravno, uz usaglašenost o suštinskihm životnim potrebama. Kada vas sreća pogleda da i posle dvanaest godina suživota imate partnera koji na svim nivoima doprinosi pronalaženju vaše unutrašnje harmonije, onda je zahvalnost kao vrhovna emotivna kategorija neizostavna. Zahvalnost je najznačajniji oblik ljubavi. Ne mislim pri tom samo na partnersku ljubav. Često najveći razlog za zahvalnost leži skriven upravo u životnim izazovima sa kojima se susrećemo, jer od njih postajemo jača i saosećajnija bića.

Za praznike posetio vas je najstariji sin koji živi u Njujorku, gde se već afirmisao kao talentovani mladi glumac. Istina je da se ne hvalite time, međutim, Lukine role u “4st Street Theateru” postale su zapažene.

- Vrlo sam ponosna na mog dečaka. Ne samo na njegovu upornost i smelost da se otisne u svet već i na skromnost, potrebu da radi i da se za sve izbori sopstvenim trudom. Drago mi je što je bio tako hrabar da sledi svoje srce i snove, da se posveti umetnosti i da od nje pokuša da živi i kroz nju se ostvari.

Pokazuju li Matija i Simon sklonost ka nekoj umetnosti?
- Veoma su kreativni, što me izuzetno raduje. Trudim se da podstičem tu stranu njihove ličnosti, a oni ispoljavaju darovitost u raznim sferama, od glume, preko slikarstva, do muzike. Umetnost pruža određenu vrstu slobode, pa se trudim da im omogućim pristup različitim oblicima kreativnog izražavanja, a na njima je da izaberu svoj put. Kakav god bude bio njihov izbor, uvek ću biti tu da ih podržim i ohrabrim ih da na tom putu istraju.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +