Kompjuteri sve češći uzročnici problema sa vidom || Hello Magazin!

Kompjuteri su sve češće uzročnici problema sa vidom. Ako se pred ekranom brzo zamarate, trebalo bi da proverite vid kod oftalmologa, da korigujete naočare ili promenite dioptriju

Svakog dana provedemo i po nekoliko sati ispred monitora računara, laptopa, tableta... Kompjuter je postao sastavni deo života modernog čoveka, ali je isto tako sve češće i uzročnik problema sa vidom, koji se javlja kod svih generacija.

- Bez kompjutera retko koji posao danas može da se obavlja, ali upravo dugo izlaganje monitoru je ono što najviše škodi očima. Svedoci smo da većina ljudi, naročito mladih, provodi veliki deo radnog, ali i slobodnog vremena ispred računara. Zbog toga, pre ili kasnije počinju da osećaju posledice ovakvog ponašanja, a često nisu ni svesni da je uzrok kompjuter – objašnjava oftalmolog dr Đorđe Kontić, profesor sa Medicinskog fakulteta.

* Koji su simptomi prekomernog rada na računaru?

- Zamor i glavobolja posle radnog vremena, peckanje, težina i suvoća u očima. Sve ovo zajedno smanjuje radni efekat i kvalitet života. Istovremeno, javlja se i preosetljivost na svetlost, bolovi u očima i zamućenost vida, koji ostaje izvesno vreme i nakon prestanka rada. Prisutan je i čitav niz drugih smetnji. Među njima, najčešći su bolovi u ramenima, vratu i leđima, pri čemu se uzrok nekada teško utvrđuje, jer se obično misli da su posledica nepravilnog položaja koji se zauzima pri radu na računaru.

* Mogu li ove neprijatne promene da se spreče?

- Preventivno može dosta toga da se uradi. Ako dolazi do brzog zamaranja prilikom rada na kompjuteru, trebalo bi proveriti vid kod očnog lekara, korigovati naočare ukoliko se nose, a ponekad je dovoljno samo promeniti dioptriju da bi smetnje nestale. Takođe je važno da su stakla na naočarima čista i kvalitetna, da ne deformišu sliku. Kada osoba nosi kontaktna sočiva, onda je neophodno da treptanje bude nešto češće, jer se sa svakim treptajem sloj suza ispod sočiva obnavlja. Posebno je važno da se nose kontaktna sočiva u okviru predviđenog roka trajanja, a nikako duže od toga.

* Da li monitori računara zrače?

- Savremeni monitori i televizori imaju nivo zračenja koji je potpuno bezopasan, kako za decu tako i za trudnice, zbog čega nije potrebno koristiti nikakve dodatne zaštite. Za rad su pogodniji monitori sa većim i ravnim ekranom. Visina očiju trebalo bi da odgovara gornjoj ivici ekrana, a ekran da bude malo nagnut pozadi. Ukoliko sedate na radno mesto koje nije vaše, prilagodite sebi visinu stolice, kao i položaj monitora. To će znatno smanjiti moguće tegobe, pogotovo ako se čitavo radno vreme ili najveći deo provodi za računarom. Takođe, veličinu fonta na ekranu bi trebalo prilagoditi sopstvenom vidu.

* Pri kakvom osvetljenju je najbolje raditi na kompjuteru?

- Najpogodnije je prirodno osvetljenje, ali ne i da sunčeva svetlost direktno pada na ekran. Veštačko osvetljenje ne smete da uperite u ekran, jer će tako da pravi refleksije od lampe na ekranu. Čak i minimalno treperenje neispravnog neona u prostoriji može značajno da oteža rad, izazove brzo zamaranje i rano javljanje tegoba. Takođe, nikako ne bi trebalo raditi u mraku, a da lampa direktno osvetljava ekran. Važno je i da se tastatura jasno vidi. Obratite pažnju da kontrast, osvetljenost i rezolucija ekrana budu pravilno podešeni. Posebno kod ekrana sa touch screenom. Na njemu se pored prašine mogu naći i ostaci hrane ili krema, što takođe doprinosi da slika nije dovoljno jasna, zbog čega se zamaranje češće javlja. Pažljivo očistite ekran, bez dodatnih hemikalija.

* Koliko je važan radni prostor?

- U prostoriji u kojoj se boravi za vreme rada na računaru, važno je da vazduh ne bude suv, naročito zimi u uslovima centralnog grejanja. Ako su prostorije klimatizovane, ne bi trebalo da se sedi na pravcu vazdušnog talasa koji dolazi iz unutrašnje jedinice klima-uređaja. U takvim uslovima pojačava se osećaj suvoće u očima, a brzo nastupa peckanje i zamor očiju. Redovno provetravanje prostorija takođe poboljšava radne uslove. Ali, ako smo prinuđeni da radimo u neodgovarajućim uslovima, onda je neophodno da se koriste veštačke suze koje ublažavaju navedene smetnje.

* Kako zaštititi decu?

- Sve što važi za odrasle važi i za najmlađe. Ipak, na decu za računarom bi trebalo obratiti posebnu pažnju, da li se suviše približavaju ekranu ili krive glavu dok posmatraju ono što ih zanima. Ako se bilo šta neuobičajeno uoči, dete odvedite očnom lekaru na pregled. Međutim, bez obzira na to da li za računarom sede deca ili odrasli, recept je isti - na svakih pola sata trebalo bi da napravite pauzu, gledate u daljinu i opustite očne mišiće. Tokom rada što češće trepćite, da bi se površina oka održavala vlažnom. Ukoliko nema dovoljno suza, neophodno je koristiti veštačke, koje će takođe uspešno da obezbede vlažnost i zaštite površinu oka. Ovo je posebno važno za osobe koje nose kontaktna sočiva, a naročito za one koji imaju meka sočiva, jer se kod njih mnogo brže javlja takozvano suvo oko. Trljanje oka izazvanog suvoćom nije preporučljivo, jer može dovesti do oštećenja površine rožnjače.

* Najosetljivije su osobe koje nose naočare?

- Osobama koje nose naočare za čitanje trebalo bi da se odredi dioptrija i za odgovarajuće rastojanje od ekrana. Jer, one koriste naočare za čitanje na rastojanju od 25 do 30 santimetara, a kada prate tekst na ekranu, obično je udaljen 60 do 80 santimetara. Za njih je najbolje da koriste specijalne bifokalne naočare, kod kojih je gornja polovina za gledanje u ekran, a donja za čitanje teksta na papiru. Ili multifokalne naočare, sa kojima se istovremeno prati tekst na ekranu, knjizi, a i sagovornik. Dobro je i da naočare imaju antirefleks sloj koji smanjuje refleksiju svetlosti sa ekrana – poručuje naš sagovornik.

Koliko će neko imati dobar vid i zdrave oči, u dobroj meri zavisi i od toga da li se kloni potencijalnih rizičnih faktora. U preventivnom smislu, trebalo bi da se vodi računa o ishrani, izbegavanju stresa, cigareta, aerozagađenja i UV zračenja.

PAUZE I VEŽBE

Za bolju produktivnost, rad na kompjuteru može da se kombinuje sa nekim drugim poslom, koji se obavljaja naizmenično, uz obavezno uvođenje pauza. Ako osećate da se brzo zamarate za računarom, trebalo bi obavezno da proverite vid. Za relaksaciju mišića preporučuju se i vežbe. Na svakih 15 minuta rada pogledajte u daljinu 10 sekundi, zatvorite oči, a zatim nekoliko puta snažno trepnite. Neophodno je i unošenje dovoljno tečnosti, uz stvaranje što optimalnijih uslova za rad.

BLEFARITI

Veoma česta hronična zapaljenja kapaka, blefariti, mogu da otežavaju rad na računaru, jer su praćeni "suvim okom". U tom slučaju preporučuje se da češće pravite pauze u radu, kao i da blefarit redovno lečite, uz dodatak veštačkih suza. I hronična zapaljenja vežnjače, odnosno konjuktiviti, nastali zbog iritacije i pojačanog suzenja, mogu da povećaju nervnu napetost u toku rada. U ovakvim okolnostima treba smanjiti vreme provedeno u radu na računaru, sve dok se bolest ne izleči.

LEKOVI

Uzimanje pojedinih lekova može da doprinese pojavi simptoma zamora, osećaja teških kapaka i grebanja pri radu na računaru. Određeni medikamenti za smirenje ili hormonski preparati mogu da dovedu do smanjenja sekrecije suza, kao i ostalih navedenih smetnji. Ako je uzimanje ovih lekova neophodno, onda je potrebno da se redovno ukapavaju veštačke suze. Pri izboru veštačkih suza bilo bi dobro da se odredi koja komponenta u suznom filmu na površini oka nedostaje i da se daju one vrste veštačkih suza koje tu komponentu nadoknađuju.

SOČIVA SVE POPULARNIJA

Već nekoliko decenija u svetu je trend da se naočare zamenjuju sočivima. Napravljena su od najsavremenijih materijala i dizajnirana tako da pruže maksimalnu udobnost, pa se praktično ne osećaju u oku. Izbor je veliki, svako može da pronađe ona koja odgovaraju njegovoj dioptriji, mogu da budu meka, gas propustljiva ili polutvrda i tvrda. Imaju oblik ljuspice, stavljaju se na površinu oka, a da bi se omogućio pravilan protok suza ispod njih, vrlo je važno da se odredi adekvatan oblik. Sočiva su svakako komfornija za nošenje, posebno kada zamenjuju debela stakla usled velike dioptrije. Neophodna su i osobama sa različitim dioptrijama na očima, posebno ako je razlika veća od tri. Pogodna su i za one koje imaju nepravilno zakrivljenu rožnjaču, odnosno imaju astigmatizam, jer sa naočarima nemaju tako jasnu sliku.

Izbor zavisi od brojnih faktora i trebalo bi ga prepustiti očnom lekaru. Redovne kontrole su obavezne, a sočiva mogu da se koriste mesečno, tromesečno, polugodišnje i godišnje, a najidealnija i najskuplja su dnevna, predviđena za osetljive oči. Preporučuju se deci od četvrte do pete godine, koja imaju veliku razliku u dioptriji levog i desnog oka. Dobrodošla su u mnogim profesijama, nose ih sportisti i estradni umetnici, kao i mladi koji vode dinamičan život.

Izvor: novosti.rs