Stevan Filipović: U srednjoj školi sam bio štreber i kompjuteraš || Hello Magazin!

Stevan Filipović, koji je poštovanje i publike i ljudi iz sveta umetnosti stekao filmovima "Šejtanov ratnik" i "Šišanje", upravo je zavrišio snimanje svog trećeg filma "Pored mene". Mada se u njemu primarno bavi digitalizacijom komunikacije među mladima, Stevan je i ovog puta pažnju posvetio nasilju u školama, problemima diskriminacije među mladima, empatiji, ljubavi, bliskosti...

Pre par dana, kad ste snimili poslednji kadar, da li ste odahnuli i pomislili "dobro je, veliki posao je završen" ili ste pomislili "uh, sad me čakaju sati i sati montaže, postprodukcije..."?

- Bilo je i jednog i drugog. Jedva čekam postprodukciju i montažu, jer je to veoma zanimljiv i kreativan deo stvaranja filma. Pogotovo će mi prijati promena ritma, jer smo snimali dva meseca, svake noći, sa trideset klinaca, u "Petoj beogradskoj gimnaziji". Sve to jeste naporno, ali su fenomenalna iskustva i emocije, koje su se stvorile tokom snimanja, pa na kraju čoveku bude žao što je sve završeno.

Da li ste noću radili zato što se radnja filma dešava u noći, kad grupa gimnazijalaca ostaje zaključana u školi, lišena mobilnih telefona i interneta ili vas škole ne bi ugostile danju?
- Scenario se dobro poklopio sa činjenicom da tokom dana i tako ne bismo mogli da snimamo u bilo kojoj školi. Peta gimnazija nam je, u svakom smislu, otvorila vrata, tako da smo se sve vreme osećali kao u filmskom studiju.

Koliko vam se život poremetio zbog noćnih snimanja?
- Bez obzira da li je dnevno ili noćno, dok traje snimanje ne možete ni da trenirate, ni da jedete kako treba. Zato sam za ova dva meseca izgubio desetak kilograma.

Da li ste se, idući svaki dan u školu, prisetili svojih gimnazijskih dana?

- Bilo je zanimljivo, pa i zabavno, tim pre što retko koji čovek ima priliku da određeni deo svog života ponovo "proživi", samo iz drugog ugla. Period srednje škole podrazumeva važne procese, koji utiču na to kako ćemo se formirati. U "Šejtanovom ratniku" smo imali gimnazijalce, u "Šišanju" Novica i Relja idu u srednju školu... Ako tome dodam svoje školovanje, ovo je četvrti put da "idem" u srednju školu.

Kada ste odlučili da s vama "u školu" idu Mirjana Karanović, Hristina Popović i Dragan Mićanović?
- Sa Hristinom Popović sam išao u osnovnu školu, tako da mi je bilo zanimljivo i dirljivo što zajedno radimo film sa ovom tematikom. I Hristininu i Mirjaninu ulogu sam pisao za njih, tako da su obe bile prvi i jedini izbor. Takođe, posle sjajne saradnje u "Šišanju", bilo je nekako logično da ponovo radim sa Draganom Mićanovićem.

Kako ste vi, kad ste bili u njihovim godinama, trošili vreme koje junaci filma "Pored mene" provode na društvenim mrežama?
- Mnogo toga je bilo drugačije... Gimnaziju sam završio dve hiljadite, a svi znamo da je taj period bio obeležen protestima i, uopšte, burnim političkim dešavanjima. Mi smo, prilično intenzivno bili deo toga, dok ova generacija nema neku svoju veliku borbu. Internet je tek počinjao svoje postojanje u Srbiji, a ja sam - kao štreber i kompjuteraš - bio zainteresovan od samog starta. Kad sam bio u gimnaziji, samo nas nekoliko je imalo kompjutere, a današnjim gimnazijalcima je nezamislivo da neko bude "offline", u bilo kom smislu.

Uprkos "štreberstvu" izgleda da niste postali zavisnik od tehnologije?

- Nisam, ali sam zahvalan što postoji. Da nije bilo tehnološke revolucije, nisam siguran da bih uopšte počeo da se bavim filmom. Sveopšta digitalizacija je učinila film demokratičnijom i dostupnijom umetnošću, jeftinijom i manje elitističkom. Na primer, bez digitalnih efekata sigurno ne bi bilo "Šejtanovog ratnika". Samo nekoliko godina ranije, u Srbiji ne bi bilo moguće napraviti takav film. S druge strane, privatno nastojim da razumem šta se dešava i kuda idu stvari, a onda da iz te pozicije doziram upotrebu smart telefona, društvenih mreža i slično.

Pre dve nedelje ste na pitanje o čemu maštate, odgovorili – o skijanju. Da li se spremate da posle današnje pres konferencije negde odete?
- Spremam se, ali stalno odlažem, jer kad radite film – uvek iskrsne nešto novo.

Piše: Brankica Treskavica, Life Content