Seka Aleksić: Dolazak bebe upotpuniće Veljkovu i moju ljubav

Folk zvezda Seka Aleksić, kada rezimira proteklih dvanaest meseci, oseća veliko zadovoljstvo. Ušuškana ljubavlju supruga Veljka, okružena prijateljima, sa precizno zacrtanim ciljevima, osmehuje se na konstataciju da je iz borbe sa kilogramima izašla kao pobednik. O planovima za nerednu godinu ne voli da govori, citira mudrost “Čovek planira, a Bog se smeje” i priznaje da postoji mnogo toga što bi želela da ostvari, ali da nešto od toga ne zavisi samo od njene volje.

Kakvi su vaši konačni utisci o 2013. godini?

- Za mene je ova godina na svim poljima bila veoma uspešna. Puno sam radila, ali sam i pored toga imala vremena da se posvetim porodici i prijateljima, da putujem i upoznajem nove ljude koji su me obogatili svojim iskustvom i načinom razmišljanja. Ove godine Veljko i ja smo naš dom učinili još lepšim. Malo smo ga preuredili, u dvorištu sada imamo bazen, pa kad nam dođu prijatelji, mogu da uživaju kao da su na letovanju.

Postoji li nešto što vam kvari osećaj opšteg zadovoljstva?
- Činjenica da su ljudi postali apatični jer su izgubili nadu da nam se smeši lepša budućnost. Kad pogledam naslovne stranice novina i vidim tragedije koje su pogodile mnoge porodice, istinski se rastužim. Boli me saznanje da je nekom detetu onemogućeno da se leči, a, nažalost, takve dece je sve više. Boli me kad vidim da ljudi nemaju od čega da žive, da ne mogu da obezbede osnovne stvari, da nemaju šta da obuku, da ne mogu da se prehrane. Verujem i nadam se da će država učiniti sve što je u njenoj moći da popravi ovako tužnu sliku stvarnosti.

Doživljavate li Novu godinu kao novi početak?

- Nova godina je trenutak kada sumiramo rezultate, kada smo zadovoljni onim što smo uradili, odnosno nezadovoljni jer nismo ispunili ciljeve koje smo zacrtali. Ali, svakako je lepo znati da nam život uvek pruža šansu da iskusimo granicu vlastite moći, a često i da ih prekoračimo. To je ono što nas raduje i pozitivno iznenađuje.

Auditorijum je svojevremeno bio oduševljen potezom fiktivne junakinje Bridžit Džouns, koja je pravila listu prioriteta za sledeću godinu i onda ih revnosno i komično ispunjavala. Da li i vi negde skrivate lični spisak?
- Skrivam ga na jednom tajnom mestu, ali ako vam otkrijem gde, pronaći ćete ga i saznati šta sam sebi obećala, a još nisam ispunila. I onda ćete me svako malo zapitkivati, pa ću morati da vam polažem račune. Lepše je ovako, dok je sve prekriveno velom tajne. A želim da iznenadim i sebe i vas.

Poznati ste kao tradicionalista. Da li su i praznici u vašem domu obeleženi u tom duhu?
- Radujem se Božiću jer je to prilika da Veljko i ja okupimo drage ljude i zajedno sa njima proslavimo jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Posebno se veselim prazničnom uređenju doma. Za mene je to jedan od najlepših perioda godine, a ukrašavanje ume da potraje i nekoliko dana, sve dok ne budem zadovoljna rezultatima. Posle toga volim da sednem i da uz topao čaj uživam u prizoru. Za Novu godinu uvek radim, pa u noći 31. decembra nemam priliku da budem sa članovima porodice i prijateljima, ali tada sam sa svojim vernim fanovima, pa i u “najluđoj noći” uživam na neki drugi način, uz pesmu, igru i u drugačijoj atmosferi.

U kakvom su vam sećanju ostali praznični dani u roditeljskom domu?
- Po tom pitanju veoma sam nostalgična. Nismo živeli u materijalnom blagostanju, ali nam ljubavi, pažnje i topline nikada nije nedostajalo. Od malih nogu brat i ja smo učeni koliko je važno da porodica bude na okupu i da se zajedno radujemo svakom trenutku koji provodimo u takvom okruženju. S druge strane, mama je činila sve da svaki dan doživimo kao mali praznik, umela je da od običnog obroka napravi gozbu načinom na koji nas je pozivala za sto, pričama koje je pričala, rečima kojima nas je bodrila da odrastemo u dobre i plemenite ljude. Naša kuća uvek je bila puna smeha i ljubavi. Takav je sada i Veljkov i moj dom, pun ljubavi, optimizma, smeha, vere, nade i radosti.

Osvedočeni ste humanista, imate li već sada jasno zacrtane ciljeve koje planirate da postignete svojim dobrotvornim radom?
- Deca su mi uvek prioritet. Tako je bilo prethodnih godina, tako će biti i ubuduće. Veljko i ja ćemo se, koliko god budemo mogli, potruditi da i u 2014. pomognemo deci kojoj je pomoć neophodna, da im ulepšamo detinjstvo, obradujemo ih i damo im snage da se izbore sa teškim situacijama u kojima se nalaze. Osmeh na dečjem licu, a posebno iskre radosti u očima, Veljku i meni ispunjavaju srce i potvrđuju nam da smo na pravom putu i da sve što pružamo biva umnoženo. Moramo da znamo da naše malo nekome znači mnogo i zato na sve apelujem da pomognemo drugima. Osećaj posle takvog humanog gesta je nemerljiv.

U proteklom periodu aktivno ste pisali blogove u kojima ste se bavili različitim temama. Koja priča vam je intimno najznačajnija?

- Pisala sam o dobrim i lošim ljudima, o ljubimcima, o šopingu, đacima prvacima, društvenim pojavama koje su mi u određenom trenutku privukle pažnju. Kada o nekoj temi odlučim da pišem, ona je za mene najznačajnija, inače se ne bih njome bavila. Sa ove vremenske distance, izdvojila bih blog u kome sam se bavila decom, bez obzira da li je reč o apelu za pomoć maloj Uni, aferi JMBG, koja je uzdrmala ceo region, ili blogu “Zaštitite decu”, u kome sam iz svoje vizure pokušala da ukažem na problem nestalih beba.

Svojim prisustvom tradicionalno ste uveličali manifestaciju “Hello! ličnost godine”. Ko su vaši heroji 2013. godine?
- Nataša Kovačević, hrabra košarkašica, koja je uprkos teškoj saobraćajnoj nesreći pokazala koliko je zaljubljena u život i koliko veruje da će pobediti posledice tog tragičnog događaja. Nataša je vulkan optimizma, primer svakome od nas kako bi trebalo da se uhvatimo u koštac sa životom, da se nikada ne predajemo, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazimo.

“Od potpune sreće deli me jedno malo biće koje će me zvati mama”, vaša je možda najemotivnija izjava. Hoće li i ovog puta vaša ponoćna želja imati isti kontekst?

- Jedna izreka glasi: “Mi želimo i planiramo, a Bog odlučuje”. I Veljko i ja želimo da se ostvarimo kao roditelji, da ljubav koju dajemo jedno drugom ustostručimo tako što ćemo dobiti potomstvo, ali za sve postoji pravi trenutak, i gotovo nikada to ne bude onaj koji sami odaberemo, već onaj kada se sve sile udruže da nam ispune najveću želju. Oboje duboko verujemo da će taj trenutak doći, da će nas oradostiti i iznenaditi nas tim Božjim darom.

Kada podvučete crtu, šta biste promenili u godini na izmaku?
- Ništa radikalno ne bih menjala. Možda bih u nekim situacijama samo malo mudrije postupila, ali mislim da tako svi razmišljamo. Slažem se sa svima koji misle da i dobro uvek može biti bolje.

Oduvek ste inspirisali ljude koji se bave tuđim životom. Samim tim, o vama postoji mnogo priča. Koja vas je najviše zabolela?
- Može da me zaboli samo ono što dolazi od osobe koju cenim, poštujem i do čijeg mišljenja mi je stalo. Kada bi me svaki put bolelo kada se neko umesto sopstvenim bavi mojim životom, ja od bola ne bih imala snage ni za šta. Takve stvari me odavno ne pogađaju.

Izgleda da vaša bračna harmonija mnoge iritira, pa se često može čuti da sklad i ljubav čuvate isključivo za kamere?
- Ljubav, sreća, emotivna ispunjenost i unutrašnje zadovoljstvo, koji vas preplavljuju kad pored sebe imate osobu koja je vaša “druga polovina jabuke”, ne daju se sakriti, a ni odglumiti. Svaka gluma lako se prozre. Veljko i ja ne umemo da sakrijemo koliko smo privrženi jedno drugom, niti smatramo da bi to trebalo da radimo. Ljubav između dvoje ljudi može da iritira samo neostvarene i neispunjene ljude koji nemaju svoj život, pa vode brigu o tuđoj sreći. Umesto što zavide tuđoj, korisnije bi bilo da porade na sopstvenoj sreći. U tom slučaju bi uradili korisnu stvar za sebe, ali i za celo društvo. Što je više srećnih pojedinaca, to nam je više pozitivne energije i dobrih vibracija koje nas okružuju.

Slažete li se sa konstatacijom da se bračni problemi najefikasnije rešavaju u spavaćoj sobi?
- Otvoren i iskren razgovor preduslov je dobrog funkcionisanja, kako u prijateljstvu, poslu i porodičnim odnosima, tako i u braku. Ne moramo da imamo isto mišljenje o nečemu, ali moramo da shvatimo da drugi misle drugačije od nas i da to prihvatimo kao činjenicu. Ponekad lavovski branimo naše stavove, ali kad čujemo drugačije mišljenje, uz dobre argumente, vredi razmisliti i korigovati svoje stavove. Imam sreću da je moj suprug staložen i smiren čovek, koji prvo dobro razmisli, pa tek onda iznese svoj sud o nečemu. Čak i kad se ne složimo u nekom stavu ili postupku, mi ne osuđujemo jedno drugo. Osuda bi značila da se ne volimo, što kod Veljka i mene nije slučaj. Spavaća soba nije bojno polje na kome ćete partneru promeniti životne stavove, već mesto za razmenu nežnosti i intimu.

Šta ste od svog ličnog Deda Mraza, supruga Veljka, poželeli?
- Da nastavi da ispunjava svaku želju, da bude moj “glas razuma” svaki put kad ishitreno reagujem ili “od drveta ne vidim šumu”, i da ostane najbolji suprug na svetu.

Po običaju, hladne dane provodite u toplijim krajevima. Da li ste odabrali destinaciju za ovu zimu?
- Ovoga puta moraću da odstupim od te tradicije, jer ću se početkom 2014. potpuno posvetiti pripremanju novog albuma i snimanju pesama koje ću publici predstaviti na proleće. To je sada prioritet, a za odmor će biti vremena.

Kada biste proteklu godinu mogli da opišete u jednoj rečenici, kako bi ona glasila?
- Srećna, vedra i puna ljubavi, sa željom da i naredna bude takva.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin
Stilista: Manja Gvozdenović za “MG Couture”, tel. 063 / 700 - 60 - 50
Nakit: Dijana Sinanović za “Dee Ravishing Project”
Šminka: Dušan Lazić
Frizura: Benanja Veljković

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +