Jelena Jovičić: Ljubav prema mjuziklu me zadržava, ali razmišljam o odlasku iz Srbije || Hello Magazin!

Glas i stas Jelene Jovičić već petnaest godina fascinira sve koji poznatu glumicu vide na sceni mjuzikla, sopstvenom poligonu za virtuozna glumačka izvođenja. Poslednju u nizu uloga ostvarila je u jednoj od najgledanijih brodvejskih komedija, Monti Pajtonovom "Spamalotu", u kome je zaigrala uz kolege, Nikolu Koja, Nikolu Đurička, Gordana Kičića, Dejana Lutkića, Srđana Timarova, Miroljuba Turajliju i Ivana Markovića. Tridesetsedmogodišnja zvezda srpskog muzičkog teatra životni poziv doživljava kao najveći blagoslov, ali ističe da je ono što je čini potpunom njena porodica.

Letos je na intimnoj ceremoniji na Kipru bankaru Saši Vujisiću, sa kojim je 2012. sklopila građanski brak, sudbonosno "da" izgovorila i pred Bogom. Kruna njihove ljubavi je dvogodišnja kćerka Anđela, koja uživa u ljubavi roditelja i starijeg brata, Jeleninog sina iz prvog braka, petogodišnjeg Mateje. Dok uživaju u prazničnoj atmosferi doma koji tradicionalno dekorišu krajem novembra, Jelena sabira utiske o svom privatnom, ali i profesionalnom životu, u kome niže uspehe, ali ne uspeva da odagna gorak ukus u ustima. Situacija u kulturi poslednjih godina tišti je u velikoj meri, toliko da razmišlja da krene stopama svog kolege Nebojše Dugalića i napusti Srbiju. U intervjuu za magazin "Hello!" prvakinja "Pozorišta na Terazijama" govori o nezadovoljstvu koje kulja u ustanovama kulture i porodici kao ličnoj oazi.

Na početku, sa ponosom u glasu, govori o nedavnoj premijeri mjuzikla "Spamalot", koji je oduševio Beograđane, ali i njegove protagoniste.

U novembru ste sa nekolicinom kolega u Beograd doveli Brodvej. Kakvi su vam utisci posle prvog izvođenja mjuzikla "Monti Pajtons Spamalot"?

- Utisci se još nisu slegli, jer smo veliku premijeru imali nedavno u Centru "Sava", a prva repriza zakazana je za 17. decembar na istom mestu. Veoma sam zadovoljna. Utisci ljudi koji su tvrdili da tako nešto odavno nisu videli i da ih je to veče podsetilo na zlatno vreme Beograda kada su nas posećivale svetske produkcije. Da je sve delovalo kao da je bilo gostovanje neke brodvejske produkcije, a ne domaće. Razlog je verovatno i u tome što je ovaj projekat veoma skup u svakom smislu. Koštao je najmanje u zbiru tri produkcije mjuzikla u Srbiji i ima najbolju podelu u poslednje dve decenije.

Otvoreno iskazujete nezadovoljstvo stanjem u glumačkoj profesiji i kulturi uopšte.

- Zabrinjava me učmala "ne diraj, pašće" atmosfera i taj neki socijalistički vonj po pozorištima. Kao da je ceo pozorišni mehanizam neki zastareli automobil kome otkazuje motor, a i delovi se više ne proizvode, pa ga mi takoreći budžimo ne bi li i dalje "vozio", doduše, štucajući. Čini mi se da kolektivni entuzijazam pada, nema radosti već samo čiste zlobe i pakosti, i to vodi ka, ako mene pitate, a biću veoma blaga, raspadu pozorišnog sistema, koji je veoma klimav i ozbiljno poljuljan. Moje pozorište neguje žanr koji publika veoma voli, dosta je naivan i pozitivan, šljokičav i deluje tako svetlucavo i u elanu, pa je samim tim gore, jer zavarava, te temelj problema teže primećuje. U kulturi su potrebni pametni, obrazovani i smeli ljudi, koji bi jednim debelim šmrkom morali da počiste sve komade sumnjivog kvaliteta stvarane isključivo da se igra jednu sezonu, ne bi li se zaradilo za ceo život. Mislim, može da postoji i jeftina "tezga", ali mora da postoji i ozbiljna teatarska produkcija.

Razmišljate li da kao Nebojša Dugalić odete iz Srbije?

- Da.

Šta je to što vas još zadržava u Srbiji i u glumi?

- Ljubav. Ja sam stvarno zaljubljena u mjuzikl.

Da li vaš suprug deli vaše mišljenje?

- On je veoma realan i svestan u kom je "stadijumu" domaći teatar. Osim toga, on je bankar po struci, pa mu je sve jasno, kao i meni.

Sviđa li se vašoj deci što im je majka glumica?

- Oni na to gledaju kao na svaki drugi posao. Anđela će biti sjajna plesačica, uverena sam, jer je to dete tako neverovatno tancovano, a Mateja peva kao slavuj. Šteta bi bilo da taj svoj božanski sluh ne iskoristi. Povremeno dolaze da me gledaju, i to vole.

Ukoliko bi neko od njih dvoje pokazao interesovanje za glumu i umetnost uopšte, da li biste ih podržali?

- Ne bih im ništa uskraćivala, zar nije predivno kada dete izrazi želju za umetnošću, to su posebna deca. Ono što mogu je da im skrenem pažnju da pored toga završe neke isplativije fakultete, u slučaju da se ovde ništa ne promeni, pa da imaju od čega sutra da hrane svoju porodicu.

Šta vam posle napornog radnog dana vraća osmeh na lice?

- Naš dom - topao i ušuškan. Svake godine 29. novembra ga kitimo. U našem stanu je kao u "Koka-kolinoj" reklami. Deca se raduju svim tim događajima, oni prenose na nas pizitivnu energiju, pa sve deluje tako idilično. Ja ne razumem ljude koji to ne rade - ne znaju šta propuštaju.

Kako su u vašoj porodici podeljene uloge dobrog i lošeg policajca?

- Tate su, inače, malo popustljivije, a mame strože. Moj utisak je da sam ja ponekad preterano stroga, pa se zbog toga pokajem, ali mora neko da bude i babaroga. Mada, deca su pametna i znaju zašto ponekad podignem glas ili ih kaznim. Sami mi priznaju da su pogrešili. Moja deca su jako dobra, dobri su ljudi, što mi je veoma važno. U suštini nismo neki strogi roditelji. O svemu se dogovaramo.

Doživljava li Mateja ozbiljno ulogu starijeg brata?

- Njih dvoje su jake ličnosti, uporne, svojeglave, pa bih ja to više opisala kao večito takmičenje. Lepo je što on nju ne zapostavlja, već se uvek igra sa njom. Ne odbacuje je kao dosadnu i malu, već je uči svemu i svačemu. Vrlo je strpljiv da joj objasni neke stvari, pa se iznervira jer joj uspe iz prve. Opet, ona je prava devojčica. Nežna izgledom i tako krhko deluje, a u stvari je ozbiljan igrač. Vrlo je inteligentna i dovoljno je da joj se nešto jedanput pokaže. Sama se oblači, svlači, vodi računa o higijeni, jede, spava. Samim tim je i njemu lakše, jer je vrlo napredna. Maze se pred spavanje i ujutru, tako nam pune baterije za novi dan.

Uspevate li da nađete vreme samo za supruga i vas?

- Trudimo se, to je veoma važno. Da zajedno izađemo iz kuće, otputujemo ili odemo na kaficu. Deluje tako banalno, ali čuva ljubav.

Šta vam je najveća želja u godini koja dolazi?

- Da svi budemo zdravi.