Ana Štajdohar i Nikola Demonja: Život povremeno “solimo” da ne bi bio presladak! (foto) || Hello Magazin!

Bračni i poslovni partneri, muzičari Ana Štajdohar i Nikola Demonja odavno su naučili da dele svaki segment života, a otkako su pre godinu i po dana postali roditelji devojčice Nie, trude se da i nju uključe u sve svoje aktivnosti.

Talentovana pevačica i uspešni saksofonista svoj odnos brižljivo neguju, ne zaboravljajući nijednog trenutka da jedno drugome iskažu ljubav, dok na sitne nesuglasice ne polažu mnogo pažnje. Dok uživaju u odrastanju i vaspitavanju kćerke, planiraju proširenje porodice. Na početku razgovora za “Hello!” govore nam o odevanju, budući da su se ovoga puta okušali i kao modni dvojac, i to vrlo uspešno.

Da li jedno drugome dajete sugestije kada je reč o odevanju?

Ana: Kada biram odevnu kombinaciju, imam dva kritičara: ogledalo i Nikolu. Kad sam baš u dilemi, prepustim odluku njegovom utisku. Volim da mu se sviđam.
Nikola: Da, naravno. S tim da se moje sugestije u vezi sa Aninim izgledom uglavnom baziraju na pomoći da što pre izabere kombinaciju, da možemo napokon da krenemo. Ona meni dosta pomaže, i pri kupovini, odabiru, slaganju odeće. Nemam problem da slušam savete boljeg od sebe.

U kakvim odevnim kombinacijama se najbolje osećate?

Ana: Zadovoljna sam svojom linijom, pa nemam ograničenja pri biranju odevne kombinacije. Zaobilazim top-haljine, jer mrzim osećaj spadanja, a i navlačenje takvih haljina, a i izgleda ružno. Generalno, ne volim da nosim odeću u kojoj privlačim pažnju. Volim dizajnerske komade jer su posebni i neobični u poređenju sa konfekcijskom robom. Imam nekoliko omiljenih dizajnera garderobe, obuće i nakita, a često upoznajem i nove kreatore. Nekada nađem ja njih, nekada oni mene. Volim da uklapam naizgled nespojive komade. Sviđa mi se, između ostalog, posao kojim se bavim, jer mi daje priliku da se poigravam modom.
Nikola: To dosta zavisi od situacije. Primećujem da mi s godinama sve više prija kvalitetna garderoba. U mladosti nisam toliko obraćao pažnju na to. Za dnevne aktivnosti moj izbor je sportska garderoba, dok za večernje i poslovne prilike biram pantalone, cipele, košulje i sakoe. Prija mi da izgledam kao muškarci sa onih lepih fotografija iz pedesetih i šezdesetih godina, kada je na prvom mestu bio stil. A ne samo instant rezultati, kao što je to danas.

Šta vam je najvažnije prilikom izbora garderobe za nastupe?

Ana: Da se osećam lepo, ženstveno i seksi, ali da mi garderoba koju nosim ne razbija koncentraciju i ne skreće pažnju sa nastupa. Sitne “žrtve” zarad dobrog stajlinga mogu da podnesem, ali garderoba mora da radi “za”, nikako “protiv” mene.

Nikola: Sve je važno. Da garderoba koju nosim dobro izgleda, da je udobna, da se ne vidi ukoliko se oznojim, jer je to realan problem na većini koncerata, naročito sa Zdravkom Čolićem. Ukoliko su u pitanju trgovi, na kojima Ana i ja nastupamo u toku godine, biram nešto ležerniju odeću. Za klubove uglavnom nosim ležernije kombinacije, ali uvek sve mora da izgleda dobro i u skladu sa poslom koji radim.

Imate li običaj da jedno drugome upućujete komplimente na račun izgleda?
Ana: Naravno. Ja volim i da primim kompliment od mog "najposebnijeg" muškarca, ali volim i da mu kažem da mi se baš sviđa. Tada ga, u šali, pitam da li hoće da se "smuvamo".
Nikola: Uzevši u obzir kako moja žena izgleda, i kako se oblači, nemoguće je povremeno joj ne uputiti kompliment.

Da li, otkako ste postali roditelji, radije kupujete stvari za kćerku nego za sebe?

Ana: Moj najčešći scenario je da krećem u kupovinu sa idejom da nađem nešto za sebe, a završim obilazeći radnje sa dečjom garderobom i igračkama. Da nema Nikole, ja bih naš stan zatrpala igračkama i ostavila prostora tek toliko da može da se kroz njega prođe.

Nikola: Svakako, ali još volim da kupim nešto i Ani, a i sebi. Samo što sada postoji neko treći, ko je postao prioritet. Uostalom, to važi za svaki segment našeg života.

Da li to što ste i poslovni i bračni partneri nekada predstavlja izazov za vaš odnos?

Ana: Mislim da bi veći izazov bio da nismo iz iste branše. On bi teže razumeo moj stil života da se ne bavi muzikom i ne živi život muzičara.
Nikola: Kako vreme prolazi, sve manje. Zapravo, to više uopšte nije izazov. Sve u životu može da bude izazov ako čovek tvrdoglavo i sebično gleda samo kroz prizmu svojih stavova. Odavno smo se prilagodili jedno drugome, i radimo u zajedničkom interesu.

Zbog čega u vašem odnosu najčešće nastaju nesuglasice i ko je popustljiviji?
Ana: Volimo se, svađamo, onda se opet svađamo, pa se volimo. Zajednički život povremeno “solimo” da ne bi bio presladak. Preslatko je otužno. Nekad pomislim da se nas dvoje svađamo da bismo se pomirili. Nekad popustim ja, nekad on.

Nikola: Podjednako smo nepopustljivi. Brzo planemo, ali se brzo i ugasimo. Onda oboje popustimo. Najčešće se svađamo oko gluposti. Jer sve što je bitno, odavno je složeno u našim glavama, jedno drugom čuvamo leđa i pomažemo. Onda se oko sitnica “drvimo”, jer smo oboje neke Škorpije u nečemu.

Imate li običaj da jedno drugome priređujete romantična iznenađenja?

Nikola: Volimo da jedno drugo obradujemo, mada je to sada malo u drugom planu, zbog deteta. Ali vratiće se i to, jer ljubav sve diktira, a trenutno smo je malo više fokusirali na Niju. Inače, ne fali ni ljubav, ni lepa iznenađenja.

Praktikujete li momačke, odnosno devojačke večeri kada izlazite odvojeno, svako u svom društvu?

Ana: Naravno. Čovek mora u životu da ima prostor za sebe i za druge ljude. Dogovorimo se unapred, kako bi neko bio sa malenom i sve bude dobro.
Nikola: Godinama, svakog ponedeljka igram PES, fudbal na plejstejšenu, sa petoricom prijatelja, a igram i fudbal. To su “men only” situacije. Mislim da je to potpuno normalno i neophodno za naš odnos. Kao i Anina druženja sa drugaricama, bez nas, dečaka.

Imate li često priliku da odete u zajednički provod od kada ste postali roditelji?

Ana: Dolazak deteta, suprotno mojim očekivanjima iz perioda pre roditeljstva, ne zatvara vrata mogućnostima. Sve je moguće, samo su potrebni dobra organizacija i želja. Ono što se promenilo su moji prioriteti. Mogu da odem u provod i sa Nikolom i sa svojim društvom, jer Nia ima bake i deke, ali najčešće, u danima kada nemam poslovnih obaveza, biram da vreme provedem sa njom.

Želim da budem dobra majka, ali i zadovoljna osoba, koja se neće osećati kao žrtva svog života i porodice.

Nikola: Ako se misli na večernji provod, nama ga je, zbog posla, i preko glave. Ne žudimo za tim. Kad se pojavi neka prilika koju ne bismo da propustimo, tu je "baka i deka" servis. Srećom po nas, i po Niju, imamo i moje i Anine roditelje, koji je bezgranično vole i mnogo nam pomažu.

U čemu je Nii nezamenljiv tata, a u čemu mama?

Ana: Mama je prvih godina najbitnija figura, tu nema dileme. Tatina najvažnija uloga je da čini mamu srećnom i voljenom. Bebe najviše vole baš takve mame. Kad god se nas dvoje zagrlimo, Nia odmah dođe da se ugura između nas.
Nikola: Mama je nezamenljiva, apsolutno u svemu. Tata je nezamenljiv samo mami. Što znači da to uopšte nije samo, jer je mama najvažnija i od nje sve zavisi.

Trenirate li još sa kćerkom?
Ana: Nia mi i dalje pravi društvo kada vežbam, nekada je to kod kuće, a nekad u fitnes-centru. Uskoro ću objaviti video-klipove sa vežbama, kako bi sve mame, koje to zanima, mogle da vide kako mogu da vežbaju sa svojim mališanima.

Da li vam je, kako Nia raste, sve teže da se odvojite od nje?

Ana: Neopisiva je ta ljubav prema detetu. Volim je sve više, a još prvog dana sam je volela toliko da mi se činilo da će mi mozak eksplodirati od količine emocija. Kad god se rastanemo, nedostaje mi i jedva čekam da obavim sve što moram i da se vratim po nju, pa da je je čujem kako sva srećna viče “mama, mama”.
Nikola: Da, baš jeste. Zato što sad ona već zna da tata mora da ide. Kad je dovezem kod bake i deke, i kad me pogleda svojim zabrinutim okicama, srce mi se cepa. Iako je ostavljam u najlepšem društvu, u kome maksimalno uživa, i sve joj je potaman. Jednostavno, najlepše je kad smo nas troje zajedno.

Vaša kćerka je u uzrastu kada polako upoznaje svet oko sebe, šta joj je trenutno najzanimljivije?

Ana: Trenutno je najviše zanima imenovanje stvari koje je okružuju. Upire prstom upitno i traži mi da joj kažem kako se šta zove. Onda mi i sama pokazuje na te iste predmete kada je pitam gde se nalaze. Savladavanje hodanja takođe je radnja koja je mnogo privlači. Nikada nam nije dosadno, ima toliko toga novog da se upozna i nauči.
Nikola: Sve joj je beskonačno zanimljivo, sve ispituje, prati, želi da zna i da sazna. Stalno traži da joj govorimo kako se šta zove. Pametnica je prava.

Da li ste je nekada vodili na snimanje emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem” i kako reaguje kada vas vidi na televiziji?
Ana: Išla je sa nama na snimanja u početku, kada sam se posle pauze vratila poslu. Tada nisam mogla da se odvajam od nje, pa smo bukvalno svuda išle zajedno. Sada je čuvaju bake i deke, a ona se sva ozari kad vidi naša lica na televiziji. Tada prilazi ekranu i počinje da igra.

Planirate li proširenje porodice?

Ana: Da, naravno. Ima toliko toga lepog u životu, ali deca su ubedljivo nešto najbolje što može da vam se desi. Želim bar još jednu glavicu koja će da dođe da nam uzurpira bračni krevet, jer neće da spava u svom krevecu, i na koju neću moći da se naljutim, jer ću je voleti više od sebe.
Nikola: To bismo mnogo voleli. Nadamo se da će nam se ta želja ostvariti, kao što nam se ostvarila sa našom malom princezom.