Boško Jakovljević: Godine su mi donele mudrost || Hello Magazin!

Dok vešto boji stvarnost i ulepšava svoju i svakodnevicu ljudi koji ga okružuje, odlučno zastupa stav da smo sami zaslužni za magiju života koji živimo. Poznato televizijsko lice Boško Jakovljević za magazin "Hello!" pozirao je u kreacijama koje oslikavaju njegovu autentičnost, koketirajući sa foto-objektivom, koji je osvojio pre više od dve decenije. U otvorenom razgovoru voditelj i dizajner otkriva mala i velika zadovoljstva koja njegov život čine jedinstvenom avanturom i otkriva kakvo ordenje mu svakodnevno dodeljuju sestričina i sestrić Lara i Luka.

Posle dugogodišnje uspešne saradnje sa brendom "Martini Vesto", ove jeseni vaša kolekcija zablistala je i u inostranstvu, revijom u Atini. Kako ste doživeli taj uspeh?

- Reviju u Atini "Martini Vesto" i ja doživeli smo kao još jedan stepenik u ostvarivanju i potvrđivanju kvalitetnog rada i saradnje. Užitak je veći time što je Atina moj omiljeni grad, a Grčka zemlja koju obožavam.

S kime ste se konsultovali tokom realizacije ideje o modelima, među kojima su i neki komadi izrađeni od papira?

- Volim da čujem utiske o svom radu, ali su pre i posle svega odluke moje, od ideje do realizacije. U svakom slučaju moj modni soul mate je Tarlać Marija.

Slažete li se da odeća ima moć komunikacije gotovo kao i govor?

- Mislim da je odeća slika i prilika jedne osobe. Pri tome, ne mislim na cenu određenih komada, jer i obična, čista, bela pamučna majica može mnogo toga da kaže o nekome.

Šta je vaša modna inspiracija?

- Život kao takav, ono što ja jesam, šta sam naučio, saznao, gde sam živeo, putovao, voleo, s kime se družio, šta sam čitao, gledao i ono što bih voleo ovog sekunda da kažem svojom garderobom.

A životna?

- Da ja živim svoj život, a ne on mene.

Koliko se truda krije iza autentičnosti ili je u vašem slučaju to nešto sa čime se rađa?

- Svako je umetnik svoje životne priče. Jedino ostaje pitanje da li će to drugi prepoznati. Autentičnost i sloboda dolaze iz osećaja sigurnosti onim što jesi i onim što znaš.

Voditeljsku karijeru niste zapostavili, ali televizijskim gledaocima nedostaje vaše lice u udarnim terminima. Priželjkujete li nove profesionalne izazove?

- Biću iskren ako kažem da sam u svemu što sam radio uspeo da ostvarim vrlo značajne rezultate. Televizija kao deo mog života i posla imala je vanserijske pikove, tako da to znanje i iskustvo koje sam stekao neću zapostaviti.

Oduvek ste vešto koketirali sa sopstvenim profesionalnim parametrima i komercijalizacijom sadržaja. Kako to postižete?

- Oduvek sam se rukovodio time da život pre svega treba da bude zabavan, što nikako ne znači banalan i prostački, ali znači da kvalitetnih ljudi, kao i prostaka i budala, ima u svim profesijama i strukturama, kako onim populističkim, tako i onim intelektualnim. Meril Strip je žena koju izuzetno cenim, a koja je pre nekog vremena javnosti napisala pismo upravo na ovu temu, pa koga interesuje neka pronađe taj tekst i pročita ga. Naravno da su moja vizija komercijalne zabave i onoga što mediji danas nude, ne samo zabavni već i ostali, dijametralno suprotni jedni u odnosu na druge.

Svojevremeno ste sa emisijom "City" bili pionir u realizaciji kratke zabavne forme, a danas gotovo da nema televizije koja u svom programu nema takvu emisiju. Koliko ste ponosni na tu svoju inicijativu?

- Ponosan sam na to što smo mi tom emisijom postigli i napravili, i kao novinari i ja kao autor tog formata, posebno jer je to jedna od stvari koja će ostati zabeležena u nekim televizijskim almanasima. Mnoge stvari su pokrenute upravo emisijom "City", od načina vođenja do "one man show" koncepta, koje, istini za volju, kasnije u izvođenju mnogih drugih, sličnih ili istih formata, nisu uspeli da budu dostignuti niti prevaziđeni.

Godine, kažu, donose i životnu mudrost. U čemu je kod sebe najviše prepoznajete?

- U svojoj staloženosti, u sigurnosti i rešenosti da svoj život vodim po vrednosnim normama koje su u skladu sa mojim životnim postulatima i ljudi koji mene okružuju.

Jeste li svesni da postoje oni kojima ste uzor, ne samo stilski već i životni, i koliko vas to raduje ili, pak, opterećuje?

- I kada sam radio popularne emisije, moj stav bio je da želim da ljudi gotive ono što radim, a ne mene pre svega. Drago mi je da ljudi cene i vole šta i kako radim, ali me to ne opterećuje, jer je to profesionalni deo mene. Mislim da deci uzor mogu i treba da budu pre svega njihovi roditelji i bližnji, a da smo mi tu samo da im budemo u rangu popularnih ličnosti.

Kada ste poslednji put pomislili da ste rođeni pod srećnom zvezdom?

- Svaki put kada shvatim da sam zdrav, srećan, profesionalno ostvaren i u privatnom životu okružen ljudima koji me vole i koje ja volim.

Dvadeset prvi vek doneo je pregršt mogućnosti, ali nas je sveo na mernu jedinicu vremena, koga je sve manje za stvari koje nas ispunjavaju. Uspevate li da uspostavite balans?

- Granice između javnog i privatnog najviše je poremetio 21. vek, između spoljnjeg i unutrašnjeg, stavio nas u službu multinacionalnih kompanija, potrošačkog društva, marketinških agencija, kraljeva spinovanja i "brain washinga". Naći meru i znati prepoznati bitno od nebitnog je "kapa koja glavu čuva". Graditi se iznutra, okružiti se pravim ljudima, voleti i biti zdrav. To je moto koga se držim i koji mi još vredi.

Šta smatrate svojom životnom srećom?

- To što svakog jutra znam da imam gde i sa kim, a da su mi to “oni” koji su mi najpreči.

Imate bogatu biografiju razgovora sa poznatim i priznatim ljudima. Jeste li razmišljali da svoje utiske o njima prenesete na papir i možda ih publikujete?

- Ne, to je moje lično blago, bilo svesno ili nesvesno. To su stvari, a ponešto od toga su i mudrosti, koje mene čine bogatijim.

Kada ste poslednji put nekome ulepšali život i kako, a ko je to učinio za vas?

- Volim da mi svaki dan bude spektakl, naročito sa ljudima koje volim. Mi kao porodica, mama, Sanja, Lara, Luka i Dario, svakoga dana pomažemo jedni drugima da nam život bude najbolji što se tog trenutka da izvesti.

Šta je najvrednije što vam je popularnost donela, a šta vam je trajno oduzela a da za tim žalite?

- Popularnost mi nije donela ništa osim lepih ljudskih kontakata. Posao koji sam radio doneo mi je privilegiju da proputujem ceo svet, a kasnije i uspem da se bavim drugim stvarima o kojima sam maštao. S druge strane, nikada nisam želeo da trajno nešto uspe da me spreči u nameri da svoj život živim na način na koji me to čini srećnim.

Koliko je u današnjem ozbiljnom u krutom društvu teško u sebi sačuvati Petra Pana?

- Danas, u ovom materijalističkom društvu, vrlo je teško očuvati bilo kakvu iskrenu emociju i upravo u tome i jeste umetnost življenja. Živeti u modernom svetu koji nas okružuje, ne zaboravivši na suštinsku emociju koju negira površnost današnjeg sveta.

Da li je dečaku u vama najlepše u društvu sestrića Lare i Luke?

- Lara i Luka su moje ljubavi, kao i ostatak porodice, a biti jedan od onih koji grade novi svet voljenih bića je neprocenjivo.

Radite li svakodnevno na tome da zaslužite epitet najboljeg ujaka na svetu?

- Da, svakodnevno primam ordenje u obliku Larinih i Lukinih osmeha, koji mi kažu da nam se svakodnevno dešavaju neprocenjive stvari.

Jednom prilikom izjavili ste da ste sami sebi najbolji psihoterapeut. Kako izgledaju te seanse?

- Duge vožnje biciklom u prirodi, kada se razrešavaju, nastaju i stvaraju bitne stvari u mom životu.

Koliko ste vešti u samokontroli ili je hedonizam glavna okosnica vaše svakodnevice?

- Samokontrola je pitanje domaćeg vaspitanja, a ne svesno donetih pravila o tome šta se sme i ne sme. U tom smislu hedonizam je okosnica lepote življenja, ali ne samo to. Naći pravu meru za sve i u svemu, ali svoju meru, jeste recept za dobar dan.

Žudite li za osnivanjem sopstvene porodice?

- Porodicu po sopstvenoj meri - ja već imam.