Žarko Laušević: Posle 15 godina || Hello Magazin!

Nekada najpopularniji glumac na prostoru bivše Jugoslavije Žarko Laušević posle pauze od petnaest godina vratio se na veliko platno na oduševljenje publike koja još pamti njegove uloge u antologijskim filmovima i serijama kao što su “Braća po materi”, “Bolje od bekstva” ili “Sivi dom”.

Poslednje ostvarenje koje je snimio bila je drama “Nož” posle čega je, usled teških životnih okolnosti, otišao u Njujork. Iako su mnogi sumnjali da će ikada više imati priliku da vide glumca o čijem životu je čak snimljen i dokumentarac “Lauš”, scenarista i reditelj Miroslav Momčilović lako ga je nagovorio da prihvati glavnu ulogu u “Smrdljivoj bajci”. Njegov glavni adut bila je odlična priča, koja se Žarku toliko dopala da je bez razmišljanja pristao da se vrati na veliko platno.

- U prvom trenutku, kada sam pročitao scenario, učinilo mi se da Momina priča nema baš nikakve veze sa mojim životom i mislim da je ta činjenica bila presudna da prihvatim ulogu. S druge strane, do sada nisam imao priliku da radim, ono što se u filmskom žargonu zove karakterna uloga, a ovo jeste bio karakter. Ulogu sam prvenstveno prihvatio zbog udaljenosti od ličnog iskustva, ali dok sam gradio lik čeprkao sam po sopstvenom životu i prisećao se nekih zanimljivih detalja - rekao je Laušević na konferenciji za novinare povodom premijere filma “Smrdljiva bajka”.

Dirljiva priča o beskućniku Momi, koji je kao beba pronađen zamotan u novine, inspirisala je Lauševića da prihvati ulogu i uverljivo dočara lik kome se život menja kada sretne beskućnicu Emu u koju se, prvi put u životu, zaljubljuje.

- Pokušavao sam da dokučim biografiju tog čoveka, čije je odrastanje vezano za Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, da bi kasnije zbog sitnog kriminala završio u nekoj verziji “Sivog doma”, a kada posle tog iskustva ne uspe da se resocijalizuje, odlučuje da odustane od građanskog života i da se jednostavno povuče. Međutim, ljubav ga menja, pa dolazi čak i na sumanute ideje da prestane da pije.

Praveći paralelu između svog povlačenja iz posla i povlačenja iz života njegovog lika, Žarko je rekao:

- Svi se mi menjamo, stvari koje se dešavaju oko nas utiču na naš karakter i menjaju nas.

Glumac se nada da će ovaj film pomeriti fokus društva na beskućnike.

- Ovo je univerzalna priča koja je mogla da bude smeštena i u Pariz, San Francisko ili Moskvu. Čitava ekipa je sa mnogo ljubavi i svim svojim bićem želela da učini nešto za te ljude. Sumnjam da ćemo nešto uspeti da promenimo, ali ćemo bar skrenuti pogled na ljude koji su na periferiji, od kojih stalno odvraćamo pogled, ne želeći da ih naša deca vide, niti da ih mi sami vidimo jer se plašimo da ćemo u susretu sa njima doživeti neprijatnost. Nikada nisam arogantno pristupao takvim ljudima, ali posle ovog iskustva mogu bolje da shvatim kako oni gledaju na sve nas i šta očekuju. Jelena Đokić i ja čak smo imali zadatak da se šetamo Knez Mihailovom kao pravi beskućnici dok nas je snimala kamera koju prolaznici nisu videli.

Jedan od najvećih izazova za nekadašnju filmsku zvezdu bio je i povratak pred kamere posle deceniju i po pauze, a taj “susret” mu je, zahvaljujući reditelju i kolegama, protekao bez velikog mučenja.

- Mesec dana pre početka snimanja imali smo probe kao u pozorištu tokom kojih smo gradili naše likove i to je u velikoj meri olakšalo kasniji rad. Nisam očekivao takav pristup i ranije nisam radio na taj način, ali mi je to u velikoj meri pomoglo da moj povratak pred kamere prođe bez velikog mučenja. Gluma je zanat za koji sam se školovao. Niz godina to je bilo deo onog što sam najviše voleo u životu. Upravo sa tom idejom i ljubavlju prišao sam čitavom ovom projektu, a tokom rada sam se prisećao nekih stvari odranije i otkrivao nove. Imao sam sreće da neke kolege koje sam prethodnih godina gledao u našim filmovima ovog puta budu i moji partneri, a velika radost me je obuzela kad sam shvatio da će mi Jelena Đokić biti partnerka - tvrdi Žarko.

Na pitanje da li ćemo ga uskoro ponovo videti na velikom platnu odgovorio je:

- To su stvari koje ne zavise od mene. Dogodiće se ako treba da se dogodi, i dobro je da je tako.