Anđelka Prpić: Živim svoj san o kom sam oduvek maštala || Hello Magazin!

Pošto je stekla simpatije publike u seriji "Žene sa Dedinja", a potom i kao voditeljka "Bulevara u 5 do 5", glumica Anđelka Prpić poslednjih sedmica postala je simbol za dobru domaću komediju. Tu titulu stekla je zahvaljujući ulozi u sitkomu "Andrija i Anđelka", na Prvoj televiziji, gde sa kolegom Andrijom Miloševićem svake večeri zasmejava milionski auditorijum. Atraktivna tridesetjednogodišnjakinja u pauzama između snimanja uživa u skladnom braku sa uspešnim beogradskim ugostiteljom Dariom, sa kojim ima trogodišnjeg sina Jakšu. Anđelka se najviše ponosi svojom malom porodičnom oazom jer je oduvek maštala o tome da se uda i dobije potomstvo.

Serijal "Andrija i Anđelka" svake večeri zasmejava milionski auditorijum, koliko se i vi sami smejete tokom snimanja?

- Smejem se dosta, a verujem da bi reditelj Marko Manojlović verovatno rekao da se smejem previše, jer na snimanju često ponavljamo scene zbog toga što sam se ja zasmejala u kadru. Uostalom, o tome svedoče i ti naši, takozvani blupers, to jest "greške" sa snimanja, koje povremeno delimo sa publikom preko društvenih mreža, gde se to vrlo jasno vidi. Ali sve je to potvrda koliko uživamo na snimanju.

Kakve su reakcije, prilaze li vam ljudi na ulici?

- Poslednjih sedmica ne viđam baš previše ljude na ulici jer sam uglavnom na snimanju. Ali kada sam u spoljnjem svetu, povremeno, prilaze mi ljudi i svi komentari do sada su lepi, puni podrške i odobravanja. Ljudi uglavnom govore da im unosimo tračak svetla u sivilo svakodnevice. Verujem da ima i onih koji drugačije misle, ali mi ili ne govore ili se ne srećemo.

Da li vam je Andrija u međuvremenu postao dobar prijatelj?

- Naravno. Mislim da bi bez tog prijateljskog odnosa, razumevanja i podrške bilo nemoguće raditi ovakvu seriju.

Koliko vam se život promenio od kada snimate seriju, s obzirom na to da imate prilično zahtevan tempo?

- Ova serija je zaista promenila moj život, i to ne samo zbog zahtevnog tempa snimanja. Dobiti priliku da igrate ovakvu ulogu, naročito kad ste glumica u Srbiji, više je nego dragoceno. Mislim da je ovo neponovljivo profesionalno iskustvo, sa mnogo aspekata, a ne samo zbog specifičnosti formata ili tempa rada o kome govorite. Naravno, ovo je uticalo i na moj privatni život, prvenstveno na organizaciju vremena i obaveza koje su sada dobrim delom pale na mog supruga.

Vole li članovi vaše porodice da gledaju seriju i kakve su njihove reakcije?

- Gledaju svi, naročito je moj otac presrećan što igram u komediji.

Kako reaguje vaš sin Jakša ili je još mali za tu vrstu programa?

- Jakša ne gleda seriju. Njegov izbor su Pepa Prase i Diznijevi crtaći, tako da smo mu mi još nezanimljivi.

Nedavno ste proslavili godišnjicu braka. Šta se promenilo u vašem životu od kada ste udata žena?

- Promenilo se mnogo toga, nabolje. To je ono što sam oduvek želela. Uvek sam maštala da imam porodicu koja je moja baza i oaza, i, eto, to mi se dešava.

Na koji način se trudite da izbegnete monotoniju u braku?

- Suprug i ja smo zajedno šest godina, pa još nismo suočeni sa monotonijom, naprotiv. Profesionalne obaveze oboma su takve da čeznemo što više vremena ne provodimo zajedno.

Imate li suprug i vi romantične rituale kojih se ne odričete?

- Naravno da imamo, zar to nije jedna od čari ljubavi.

Kako vas Jakša najlakše nasmeje?

- Svojim jakim, samouverenim stavovima i suverenom odbranom i njihovim zastupanjem.

Spadate li u majke koje su razmazile sina?

- Ne znam, ne mogu objektivno da odgovorim na ovo pitanje. Sebe neprestano učim i podsećam da su deca ogledalo roditelja i svoje kuće. Izazovi roditeljstva su veliki i bez obzira šta mi smislili za naše dete, u nekim svojim idealnim planovima i projekcijama, sve to pada u vodu kad se sretnete s tim malim bićem, njegovim karakterom i temperamentom. Svako dete je definitivno drugačije. Trenutno mislim da je za uzrast u kome je moj sin najvažnije da je dete uobročeno, da zna red - kad se jede, kad se spava, kad se igra i u svemu tome najbolje rezultate trenutno daje vrtić i pravila koja tamo važe. On raste, interesuje ga više stvari nego ranije, a nama kao roditeljima je izuzetno važno da mu pružimo što je moguće više ljubavi i pažnje, ali i da steknemo njegovo poverenje, da ga zaslužimo i gradimo odnos pun poverenja, bez obzira što se u svemu tome granice znaju - u smislu šta se sme, a šta ne.

Odlazite li često u Požarevac i jesu li vaši sugrađeni ponosni na vaš uspeh?

- Koliko su moji sugrađani ponosni na mene zaista ne znam. Ono što već svi znaju je da sam ja ponosna na moj Požarevac, na to odakle dolazim i šta u sebi iz svog grada nosim.

Uživate li u tridesetim više nego u dvadesetim?

- Svako vreme nosi svoje breme, ali pre svega nosi lepote. Menjamo se, to je prirodno, a time se menjaju i naši prioriteti. Uvek sam verovala da je život ono što nam se dešava sada, te da zbog toga i treba naći načina da, uprkos poteškoćama, pronađemo nešto lepo u sadašnjem trenutku. Biti stalno zagledan u prošlost ili postavljati prevelike nerealne ciljeve za budućnost znači potkradati nešto od sopstvenog života. Oduvek sam želela porodicu, a moj muž i moj sin promenili su moj život nabolje. Trenutno živim svoj san, na svakom planu, i privatno i poslovno, pa ako baš moram da odlučim - uživam više u tridesetim nego u dvadesetim.

Imate li u poslednje vreme prilike za druženje sa prijateljima?

- Trenutno skoro uopšte nemam slobodnog vremena, čak ni za drage ljude i to mi mnogo nedostaje. Ipak, vreme što ugrabimo za viđanje mi je dragocenije. Napunim baterije pozitivnom energijom i čekam sledeću priliku za druženje.