Nikola Pišek i Aleksandar Radojičić otkrivaju tajnog odličnog izgleda || Hello Magazin!

Koliko je lepota odraz unutrašnjeg zadovoljstva najbolje se očitava na licu voditeljke Nikoline Pišek, koja s punim pravom nosi epitet harizmatična. Godine su joj donele zrelost samouverene dame, a genetika devojački izgled na kome mogu da joj pozavide znatno mlađe devojke.

Glumac, koji se oprobao i u voditeljskom poslu, Aleksandar Radojičić odiše vrcavom mladalačkom energijom koju nesebično ulaže u svoju glumačku profesiju, a redovni treninzi su sastavni deo njegove svakodnevice. U savršenoj fizičkoj kondiciji, Nikolina i Aleksandar našim čitaocima otkrivaju kako im uspeva da tako dobro izgledaju i zrače pozitivnom energijom uprkos brojnim profesionalnim i porodičnim obavezama.

Da li ste došli u životnu fazu kada se dobro osećate u svojoj koži?

Nikolina: Rekla bih da jesam. Već sam se pomirila sa svojim izgledom i nedostacima, ali to ne znači da neću raditi na sebi, pri čemu mislim na vežbanje ili slične stvari u kojima mogu da se postignu rezultati. Telo je instrument koji se može modulirati, jeste mukotrpno, ali se trud isplati. Volim da vežbam i ne osećam se dobro ako predugo izostajem sa treninga. S druge strane, pomirila sam se s tim da neću izgledati onako kako sam kao dete zamišljala. Svesna sam da se to nikada neće dogoditi, ali takođe mi je jasno da su mnoge žene koje nisu smatrane vrhunskim lepoticama, prema nekim aktuelnim standardima, mnogo puta bile zanimljivije, seksepilnije, interesantnije i intrigantnije od nekih koje izgledaju kao idealne lepe lutke. Mislim da su naši nedostaci zapravo naše male prednosti i da ih možemo iskoristiti.

Aleksandar: Prihvatanje sebe sastavni je deo sazrevanja. Od nas zavisi kako ćemo posložiti stvari u životu i hoćemo li uživati ili ćemo se opterećivati sitnim nedostacima. To nema veze sa treningom ili negom tela već sa stavom prema životu.

Jeste li i vi pobedili svoju nesigurnost?

Aleksandar: Nisam prevazišao sve i mislim da je to čak dobro ako je u normalnoj meri. S godinama nesigurnost se smanjuje i počnemo da prihvatamo svoje mane. Dobro je kada možemo da ih okrenemo u svoju korist, ali ukoliko ne možemo, onda je dovoljno da naučimo da živimo sa njima. Ja bih voleo da su neke stvari možda drugačije, ali to ne znači da ću ići kod estetskog hirurga, već će me one sigurno motivisati da radim na sebi na drugom planu.

Šta biste promenili kod sebe?

Aleksandar: Ne postoji ništa konkretno o čemu bih mogao da pričam. Nezadovoljstvo fizičkim izgledom obično je vezano za mlađe godine. Ja sam, recimo, prvo želeo da porastem jer sam smatrao da sam nizak, onda sam naglo porastao deset centimetara u samo deset meseci, pa je i to donelo nove izazove. Sada postoje ozbiljnije stvari koje bih voleo da promenim kod sebe, a na njima se radi tako što se čita, razmišlja, priča sa drugima, slušaju se drugi ljudi, a najvažnije od svega je slušanje sebe.

Koliko ste posvećeni svom fizičkom izgledu?

Nikolina: Moja briga, kada je reč o fizičkom izgledu, uglavnom se svodi na vežbanje. Što se tiče nege kože lica nisam baš ažurna, ali nemam ni preveliku potrebu za tim. Da imam nezahvalnu kožu i probleme, verovatno bih to rešavala. Za sada ne posećujem kozmetičke salone i sva moja nega svodi se na čišćenje lica i nanošenje krema i seruma, mada moram da priznam da i tu nekada zakažem.

Aleksandar: Za svakog čoveka je bitno da se dobro oseća u svojoj koži, a da li će to podrazumevati da ima pločice na stomaku ili ispod sto kilograma, nije važno sve dok fizičkim izgledom ne pokušava da nadoknadi neke druge nedostatke. Ja volim da treniram, dobro se osećam dok vežbam i volim tu vrstu discipline. S obzirom na posao kojim se bavim, u kome ne postoji fiksno radno vreme i mnoge stvari ne zavise od mene, prija mi da kroz treninge u svoj život uvedem disciplinu. Odlasci u teretanu isključivo zavise od mene i često idem sa društvom ili sam. Kada preko leta ne treniram, ne opterećujem se pitanjima da li sam se ugojio i da li se moje telo menja zbog toga.

Aleksandre, koliko je za vaš posao važno kako ćete izgledati?

Aleksandar: Naši instrumenti su glas i telo. Najbitnije je da osvestimo svoje telo, da znamo šta možemo sa njim i kako možemo najbolje da ga iskoristimo. Ne bi bilo dobro da svi glumci budu savršeno građeni i izgledaju isto, jer bi to onda bilo dosadno. Nije toliko bitno da li treniraš koliko je važno da si svestan mogućnosti svog tela. Ja sam trenutno u životnoj fazi kada volim da vežbam, ali možda se dogodi da za pet godina razgovaramo o mojoj prekomernoj težini.

Kako birate preparate za negu?

Nikolina: Volim da slušam tuđa iskustva i kada neko pohvali neki proizvod ili pročitam nešto lepo o određenom preparatu, odlučim da to i isprobam. Srećom, nisam alergičar, pa mogu da isprobavam različite proizvode. Takođe, važno je da budemo svesni svog tipa kože. Ja, recimo, imam normalnu kožu, pa mi previše masne pomade ne prijaju i biram one koje su hidratantne. Jako mi je važno i da uvek osim kreme imam dobar serum, što se do sada pokazalo kao dobro rešenje. Ne preterujem u izboru marke preparata.

Aleksandar: Meni je najbolja drugarica nedavno poklonila kremu za lice pošto se mnogo bolje razume u kozmetiku od mene. Ne bih znao da kažem čemu tačno služi ta krema, ali kad god se setim, iskoristim je. Imam još malo vremena kada mogu da se ne bavim toliko tim stvarima. Ipak, i zbog posla kojim se bavim i mnogih drugih stvari smatram da je bitno da čovek vodi računa o svom izgledu. Sve polazi od higijene, koja je najvažnija, a naročito mentalna higijena. Jedino tako možemo da zračimo.

Da li rituale vezane za negu obavljate brže od kada ste po drugi put postali majka?

Nikolina: Svakako. Dešava se da, kada sam sama sa mlađom kćerkom, pozovem prijateljicu da dođe kod mene i bude sa njom, da bih mogla da se istuširam. Sve majke sa bebama razumeće o čemu pričam i saosećaće sa mnom, naročito ako im dete, poput mog, ne spava baš često tokom dana, a i uveče relativno kasno zaspi. Tako je vreme koje imam za sebe svedeno na minimum.

Koliko raspoloženje utiče na izgled?

Nikolina: Kada sam dobro raspoložena i zadovoljna - tako i zračim, pa i bolje izgledam, a, što je neverovatno, mnogo bolje izgledam na fotografijama. Kada se osećam loše, kao da sam u nekom grču, i na slikama budem, čini mi se, neka potpuno druga osoba.

Šta vas najlakše usreći i popravi vam raspoloženje?

Aleksandar: Postoji jedna osoba koja uvek može da mi popravi raspoloženje, a to je moja kćerka. Međutim, ona nije uvek fizički tu. Kada nje nema, tu su ostali članovi porodice i prijatelji. Trudim se da se bavim stvarima koje volim, počev od mog posla. Bitno je da se, kada možda osetimo neko nezadovoljstvo, podsetimo svih lepih stvari iz našeg života.

Nikolina: Najlakše i najviše me zapravo usrećuju sitnice. Kada sam bila mlađa, mislila sam da je užasno bitno da nešto postignem ili stvorim u životu i da ostvarim velike planove. Sada sam postala svesna da ono što te čini srećnim jesu male i besplatne stvari. Poslednjih dana sam srećna zbog lepog vremena i sunca u novembru jer ne volim jesen i zimu, i smatram da loše vreme utiče i na moje raspoloženje. Usrećuju me ljudi koje volim svaki put kada mi pokažu koliko sam im draga. Kada se moje kćerke udostoje da mi daju poljubac najviše me usreći - i to je za mene neprocenjivo.