Ana Sofrenović: Pred kćerkama se ne pretvaram da sam nepogrešiva || Hello Magazin!

Posle turbulentnog životnog perioda koji je obeležio razvod praćen depersijom, o čemu je glumica Ana Sofrenović otvoreno govorila, harizmatična plavuša vratila se na scenu nikad lepša i jača, spremna za nove izazove. Na nedavnoj proslavi desetog rođendana partnerstva "Pampersa" i "Unicefa", koje je pomoglo eliminaciju materinskog i neonatalnog tetanusa u sedamnaest zemalja, gošća je bila i Ana Sofrenović, što je bila odlična prilika da sa njom porazgovaramo. Vrsna umetnica i ponosna majka kćerki Ive i Lene, koje je dobila u braku sa kolegom Draganom Mićanovićem, za magazin "Hello!" bez zadrške je govorila o lepoti i izazovima majčinstva koje je inspiriše na njenom umetničkom putu.

- Kada se rodilo moje prvo dete, u mom životu pojavilo se novo biće o kome moram da vodim računa. Mogu slobodno da kažem da me je majčinstvo smekšalo, pogotovo dolazak prvog deteta na svet. To je velika radost u životu. Naravno, trebalo mi je mnogo energije, ali sada kada bi me neko vratio nazad, ništa na tom putu ne bih promenila. Pošto sam sa dvadeset šest godina prvi put postala mama, često me pitaju da li smatram da se to dogodilo rano, ali ja bih ponovo uradila isto. Jer, sada sam u najboljim godinama, a moje kćerke su velike i u potpunosti mogu da uživam u njihovom odrastanju. Recimo, moja starija kćerka nosi isti broj cipela kao ja, tako da mogu drugačije da uživam u njihovom stasavanju - kaže četrdesettrogodišnja umetnica, koja je kao glumica ostvarila zapažene glumačke role, a kao pevačica dobila je fantastične kritike posle nastupa u njujorškom "Karnegi holu", na "Beogradskom džez festivalu" i u operi "Orfej i Euridika" 2005. godine. Posle uspešnog autorskog koncerta "The Landscape of Voice", Ana se na scenu vraća ispunjena novim umetničkim nadahnućem koje želi da podeli sa publikom.

- Ulazim u jednu vrlo uzbudljivu umetničku fazu. Mnogo radim na tome i nadam se da će sledeća godina biti vrlo uspešna. Retko sam se pojavljivala na sceni poslednjih godina, ali mislim da će se to od sledeće godine dosta promeniti. Još treba da procenim gde se smeštam, radim na svim meridijanima umetnosti. Što se tiče klasičnog pozorišta, mislim da za sada neću raditi bilo šta, ali nikad se ne zna. Volim da se menjam - od projekta do projekta. Da odlazim u neke druge sfere, to održava mene i moje kreativne motore. Ono od čega ne odustajem je muzika. Ona prožima sve aspekte mog života i rada, čak je prethodnih godina bila više zastupljena nego gluma - kaže Ana, koja ističe da je roditeljstvo pokreće i nadahnjuje.

- Kada imate svoje dete, to je nešto najuzbudljivije što može da vam se desi. Svesni ste da ono zavisi od vas i nagoni vas da pobeđujete sve prepreke koje život nametne usput. Ovo je vreme promene, ogromne promene iz starog načina funkcionisanja na globalnom planu u jedan novi svet, koji nam se približava brzinom svetlosti. Od nas se očekuje da još brže reagujemo. Naša deca su za to mnogo spremnija od nas, a mi bi trebalo da učimo od njih. Sada se desila jedna vrlo neobična kombinacija. Koliko mi njih imamo i moramo da naučimo nekim stvarima i moralnim vrednostima, tako oni nas treba da nauče kako da se prilagodimo. Oni su ušli u ovaj svet, moglo bi se reći spremni, i njima je ovo jedino poznato. Moja generacija je odrastala u drugo vreme, te je nama svet koji nas danas okružuje više stran. Naša deca plivaju u njemu mnogo bolje nego mi. Razlike su velike, jer su promene koje su se odigrale u vrlo kratkom periodu - ogromne. Nije lako sačuvati sebe u ovom periodu tehnoloških promena, ali mi se čini da je to teže generacijama koje su na prelazu nego njima koji su jednostavno došli u ovaj svet, prihvatili ga i doživljavaju ga baš onakvim kakav on jeste. Deca se prilagođavaju, igraju se tehnologijama, internetom - kaže Ana i ističe da sa kćerkama gradi iskren odnos, ne pretvarajući se da je nepogrešiva.

- Smatram da sa svojim kćerkama ne mogu da budem drugarica. Trudim se da imam razumevanja za njih, nekad imam manje, a nekad više strpljenja. Ono što je najbitnije je da se trudim da budem ono što jesam, ne želim da se pretvaram da sam nepogrešiva, jer to je apsurdno. Ne teram ih da sve bespogovorno slušaju, jer nastojim da ih naučim nezavisnosti, a to nije lak zadatak. Uspela sam u tome - da odgajim decu koja imaju vrlo jake stavove. Veoma su pametne i kada o nečemu raspravljamo, nije uvek lako pobediti, jer imaju vrlo jake i pametne argumente. Verujem da će to biti dobro za njih kroz dalji život.