Dušica Spasić i Milan Srdić: Voditelji kao manekeni || Hello Magazin!

Zajednička spona između Dušice Spasić i Milana Srdića je “Jutarnji program”, koji su neko vreme zajedno vodili na “Radio-televiziji Srbije”. Svojim šarmom, neposrednošću i elokventnošću osvojili su simpatije brojnih gledalaca kojima je vikend jutro, zahvaljujući njima, počinjalo sa osmehom na licu.

Oboje su još profesionalni ranoranioci, s tim da se tridesetčetvorogodišnja Beograđanka sa gledaocima druži radnim danom, dok je njen pet godina stariji kolega, simpatični Novosađanin ostao veran suboti i nedelji, kada širokom televizijskom auditorijumu poželi prvo “dobro jutro”.

Kolegijalni odnos s vremenom su pretočili u prijateljski, a kao vrsni profesionalci koji se savršeno snalaze pred kamerama ponovo su se zajedno okušali pred svetlima reflektora, ali ovog puta u modnoj avanturi našeg magazina. Bila je to odlična prilika da se prisete zajedničkog rada, otkriju nam svoje modne afinitete, stilske parametre i profesionalne ambicije.

Koliko pažnje posvećujete svakodnevnom odabiru odevnih kombinacija ili je to za vas rutina?

Dušica: Zavisi od raspoloženja i obaveza, gde idem i šta radim tog dana. Često ponesem rezervnu odeću, pa u kolima može da se nađe svašta. Ali večito pitanje koje sebi postavljam je: „Šta sada da obučem?”

Milan: Odabiru odeće ne pridajem preveliki značaj. Otvorim ormar i izaberem prvu kombinaciju u kojoj će mi biti najudobnije tog dana.

Vodite li računa o detaljima ili se vodite devizom “manje je više"?

Milan: U svemu sam pristalica minimalizma. Volim svedene stvari, ali moraju da imaju “ličnost”, da me “kupe” na prvi pogled.

Dušica: Manje jeste više. Balans je bitan, atraktivnija odeća, manje nakita, i obrnuto. Nije lepo staviti na sebe sve na šta naiđeš u kući. Nisam pristalica upadljive odeće, važna je ideja.

Smatrate li da stil odevanja odaje ljudski karakter?

Milan: Nikada ne bih sudio o nečijem karakteru na osnovu stila odevanja. O karakteru zaključujem po drugim skalama, odelo nekada može da bude samo prvi utisak, i to ako se radi o neuobičajenom stilu.

Dušica: Nekada da, nekada ne. Ne sudi o knjizi po koricama, tako bih to opisala.

Uživate li u šopingu ili vas opterećuje?

Dušica: Nekada mi je odlazak u kupovinu uživanje, ali poslednjih godina prilično me umara. Najviše volim kada vidim nešto u novinama, katalogu i samo odem i kupim. Ipak, uvek je najuspešniji neplanirani šoping.

Milan: Volim šoping u razumnoj meri. Umara me presvlačenje prilikom kupovine, zato uvek dobro razmislim pre odlaska u kabinu.

Koliko pratite modne trendove i dajete li prednost domaćim ili ipak stranim kreatorima?

Milan: Volim da znam šta je novo u svetu mode. Nemam favorite među kreatorima, osim kada je reč o muškim odelima i parfemima. U tom slučaju prednost dajem stranim kreatorima.

Dušica: Najvažniji su mi model i materijal od koga je sačinjen odevni predmet, bez obzira na kreatora ili firmu. Ipak, domaći kreatori su pokazali i pokazuju savršenstvo, stil, ideju, originalnost.

U kojoj meri vam je stil oblačenja osobe koja vam se dopada važan?

Dušica: Ako mi je osoba važna, stil je nebitan. To je odraz ličnosti, a to se mora poštovati, u oba pravca.

Milan: Stil oblačenja mi je pri dnu skale. Nikada me niko nije privukao svojim odevanjem. Pre će me privući lep osmeh ili “ono nešto” u očima.

Da li je stilski potpis u kome vas gledaoci vide na televiziji blizak onom koji privatno negujete?

Dušica: Ne samo da nije blizak nego je apsolutno suprotan. Privatno retko kad nosim takvu odeću. Hedonista sam u svakom smislu, volim izrazito udobnu obuću i odeću.

Milan: Razlikuje se, jer na televiziji me oblače stilisti. U “Jutarnjem programu” to su nešto opuštenije kombinacije, ali i tu postoje pravila. Na „Radio-televiziji Srbije“ nećete videti voditelja u košulji kratkih rukava, u patikama ili kratkim pantalonama. Kada radim prenose događaja uživo, ili izveštavam za neku informativnu emisiju, nosim odelo sa kravatom. Posebno ako je reč o događaju na državnom nivou. Zato sam privatno, kad god mogu, u trenerci i patikama. Bitno mi je da su stvari koje nosim od prirodnih materijala i da ih imam što manje na sebi.

Oboje imate dugogodišnji radni staž na televiziji. U kom formatu biste se rado oprobali?

Milan: Tokom karijere, uvek sam bio u informativnim redakcijama. Volim novinarski i reporterski posao, koji još obavljam, iako sam poslednje tri godine više u studiju. Ako bih se opredelio da ne radim informativni program, to bi bilo nešto skroz drugačije. Možda neki veliki televizijski šou zabavnog karaktera.

Dušica: To se nikad ne zna. Više puta sam rekla: "To nikada ne bih mogla", pa sam demantovala sebe. Više to ne izgovaram. Nekad nađeš inspiraciju i zadovoljstvo tamo gde ih najmanje očekuješ.

Koju profesionalnu osobinu najviše cenite kod Milana?

Dušica: Milan je prirodan, informisan i vredan. Pre svega, džentlmen.

Milane, a vi kod Dušice?

Milan: Više njih. Dušica godinama odlično radi kao voditeljka “Jutarnjeg programa”, što se vidi u načinu kako kontroliše situaciju u programu. Nije lako raditi uživo tročasovnu emisiju, koja počinje rano ujutro. Posebno jer je kolažnog tipa, sa mnogo gostiju i velikim spektrom tema. Od visoke politike do muzike. To zahteva ozbiljnu pripremu emisije, kao i da budete informisani i da budete u toku. Da ne govorim o visini koncentracije koja je potrebna sva tri sata. Zahvalan sam joj jer mi je, dok smo radili kao par, otkrila nekoliko bitnih zanatskih tajni o snalaženju u studiju i programu uživo.

Vaša voditeljska saradnja u “Jutarnjem programu” dugo je trajala. Šta je najupečatljivije iz tog perioda što pamtite?

Milan: I ona i ja smo voditelji kojima je potrebna opuštena atmosfera u studiju dok radimo, odnosno dobra komunikacija sa kolegama iza kamera. Svi smo ustajali veoma rano i to su posebna stanja svesti. Ponekad u tim situacijama, dok nismo u programu, nastajale su mnoge anegdote koje su ostajale samo u tom studiju. Retko, ali dešavalo nam se da jedva uspemo da najavimo sledeću priču kada se upali kamera.

Dušica: Radili smo u paru više od godinu i po dana, svakog vikenda, i svako jutro bilo je drugačije i zanimljivije. Milan je uvek dizao raspoloženje, od pet ujutru znao je da peva i da se smeje naglas. Zna da ublaži i otkloni napetost ukoliko je ima, pa je i anegdota bilo mnogo.

Vaš budilnik oglašava se pre četiri sata ujutru. Imate li neki trik za lako razbuđivanje pred novi radni dan posle burne noći?

Dušica: Što se mora, nije teško.

Milan: S obzirom na to da, kada idem na posao, ustajem u pola četiri, burnog noćnog života dan ranije nema. Ujutro, pre bilo čega, popijem čašu mlake vode sa limunom. Ako ne radim, čim ustanem idem na bazen i u teretanu. To je najbolje za razbuđivanje.

Kako usklađujete profesionalne obaveze sa privatnim zadovoljstvima?

Milan: Posao je samo trećina mog života. Srećan sam jer radim ono što volim, ali karijera nije na prvom mestu. Vreme je moj prijatelj, a ne neprijatelj, i uvek ga nađem za ono što me ispunjava.

Dušica: Kompromis i pravi raspored.

Šta je vaš adut u osvajanju suprotnog pola?

Milan: Neka to kaže suprotni pol.

Dušica: Adut je da aduta nema. „Hemija“ se desi ili ne.

Koji je najlepši kompliment koji vam je neko uputio?

Dušica: Da sam prirodna.

Milan: Ne verujem previše rečima, dela su ono što cenim.

Na kraju napornog radnog dana, šta je vaš omiljeni ventil koji vraća sve “u normalu”?

Milan: Spavanje.

Dušica: Dom.