Antonio Banderas ekskluzivno o preseljenju iz Amerike u London, gde je upisao studije mode || Hello Magazin!

Njegov poslovni portfolio sve govori - devedeset dva filma u svim mogućim žanrovima. Pedesetpetogodišnji Antonio Banderas, koji je, inače, veoma samokritičan, nema kud, no da prizna da je, što se tiče filmske umetnosti, prošao i video sve.

- Bio sam u praktično svim filmskim žanrovima. Od čisto zabavnih filmova, urnebesnih komedija, do filmova sa dubljom tematikom koji oslikavaju ljudsku dušu, kroz svu njenu dubinu i kompleksnost - kaže. Od filma namenjenog najmlađima "Deca špijuni", do kompleksnog ostvarenja "Koža u kojoj živim", reditelja Pedra Almodovara, a ne smemo zaboraviti ni akcione "Maska Zoroa" i "Plaćenici 3", i nagrađivane filmove "Filadelfija" i "Frida", i mnoštvo drugih ostvarenja, tako da ovu filmsku zvezdu iz Španije nikako ne možemo da svrstamo u glumce koji «idu na sigurno» ili se drže samo tipiziranih uloga.

Nedavno se razveo od supruge, a kao sagovornik u intervjuu ispoljava svoju intelektualnu stranu i pažljivo bira reči. Savršeno vlada engleskim jezikom, što dobija na značaju kada uporedimo njegov govor sa akcentom koji je imao kada se probijao u Holivudu. Uz šolju zelenog čaja, slavni Španac u ekskluzivnom razgovoru za "Hello!" otkrio je nove detalje o svojoj uspešnoj karijeri, ali i koliko se divi Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Zahvaljujući poslu imate priliku da proputujete svet, tako da ovo nije prvi put da boravite u ovim krajevima.
- Bio sam ovde 2008. godine, ali sam više vremena provodio u Abu Dabiju, gde sam bio gost filmskog festivala. Tada sam posetio Dubai na svega nekoliko dana i taj grad mi je više delovao kao film nego kao realnost. Međutim, sinoć prilikom dolaska sa aerodroma, u razgovoru sa ovdašnjim ljudima, shvatio sam koliko je sve ovo realno. Gradu je udahnut nov život, ima više ljudi na ulicama, san postaje java. Ovo više nije fantazija, već nešto opipljivo, nešto stvarno. Grad ima dušu, i drago mi je zbog toga. Voleo bih da provedem neko vreme ovde, nezavisno od posla.

Mnogi filmski radnici iz Holivuda obreli su se na Bliskom istoku, prvenstveno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Šta je to što privlači ljude u ovaj deo sveta?
- Smatram da je reč o mogućnosti da se napreduje u kulturi koja budi dosta interesovanja. Zapad želi da ovo područje bude uspešno. Verujem da su mnogi priželjkivali da arapska kultura procveta na jedan neverovatan način, kao što se ovde i desilo. Dubai je upravo takvo mesto.

Mreža HBO nedavno je potpisala ugovor o ekskluzivnom partnerstvu sa OSN, sa kojim vi sarađujete.

- Godine 2003. glumio sam Panča Vilju u televizijskom filmu pod nazivom «Kad Pančo Vilja glumi samog sebe» i za tu ulogu dobio sam nagradu «Emi» i nominaciju za «Zlatni globus». U budućnosti želim više da se posvetim televizijskim filmovima, uveren sam da televizija uzima primat nad bioskopima.

Ta izjava zvuči pomalo neobično za nekoga ko se proslavio filmskim projektima.
- U principu, svi smo uplašeni kada treba da se promeni "status kvo", ali istorija filmske umetnosti menja pravac. Počeli smo sa nemim filmovima, zatim se došlo do toga da glumci govore pred kamerama. Potom je došla i boja, pa televizija. Priča ide dalje. Format se menja, a ljudi su zabrinuti. Iako ovo znači da će možda biti manje publike u bioskopima, osvajamo gledaoce novim formatima. Važno je da se prilagodimo novom tržištu i novim mogućnostima. Ne samo zbog sadašnjih zvezda već i zbog nadolazećih glumaca, iz novih žanrova, iz do sada neafirmisanih zemalja, koji sigurno imaju puno toga da kažu.

Dobro ste upoznati sa filmskom industrijom na Bliskom istoku.
- Moj dragi prijatelj Omar Šarif, koji nas je napustio ove godine, pričao mi je o svojim počecima u Egiptu, gde je snimao filmove i radio na televiziji. Tako znam da i druge zemlje i druge kulture uvek imaju nešto da kažu.

Iza vas je karijera u najrazličitijim filmovima. Koji film je zavredio posebno mesto u vašem srcu?

- Ovo je izuzetno teško pitanje. To su sve moja deca, čak i nešto lošiji filmovi. Obožavam sedam filmova na kojima sam sarađivao sa rediteljem Pedrom Almodovarom. Kao i sedam sa Robertom Rodrigezom.

Slavu ste zacementirali još jednim visokobudžetnim hit filmom.
- Pretpostavljam da je «Zoro» jedan od filmova koji me je proslavio širom sveta. Radi se o srećnoj individui, herojskom karakteru koji ipak nije superheroj, budući da nema supermoći. Sećam se da mi je za vreme snimanja Stiven Spilberg otkrio da je ubeđen da je to jedan od poslednjih filmova snimljenih na tradicionalan način, sa statistima na konjima i stvarnim pejzažima. Rekao je da će u budućnosti CGI (kompjuterski generisane slike) preuzeti primat i da bi stoga trebalo da uživamo u iskustvu koje pruža snimanje tog filma.

Najpoznatiji ste kao glumac, ali ste se okušali i u rediteljskom poslu. Volite li više da ste ispred ili iza kamere?
- Oba posla su izuzetno zahtevna. Počeo sam da se bavim režijom zato što se kao glumac nisam slagao sa nekim rediteljskim odlukama. Veoma sam disciplinovan kao glumac i pratim uputstva. Dajem svoje predloge, ali ukoliko ne budu prihvaćeni, uradim ono što reditelj traži od mene. Kada tako osećate, najbolje i najpoštenije je da stanete iza kamere, što bih voleo da u budućnosti radim sve češće. Ovo je za mene prirodni tok stvari. Takođe se bavim pisanjem i produkcijom.

Bilo je dosta iznenađenih kada ste objavili fotografiju sa Univerziteta „Central St. Martins“ u Londonu. Svetski poznata filmska zvezda odlučuje da se posveti studijama mode. Da li je i ovo deo kreativnog procesa?

- Planiram da se četiri godine posvetim studijama mode. Pohađam kurseve čija dužina zavisi od mojih poslovnih obaveza. Devetnaest godina uključen sam u svet mode preko parfema, tako da sam osnovao novu kompaniju pod nazivom «Antonio Banderas Designs», i već smo prisutni na tržištu. Oktobra 2016. možete da očekujete moju prvu kolekciju muške mode, u saradnji sa velikom danskom kompanijom "Bestseller".

Impresivno je što želite da se obrazujete, za razliku od ostalih zvezda koje počnu da se bave dizajnom bez ikakve obuke.
- Za mene najbolji put vodi preko sticanja znanja, tako da sam pitao sebe za dozvolu da idem na fakultet, i dao sam sebi tu dozvolu. Ovo je bio jedini način jer morate da budete skromni i krenete od početka.

Kako se privikavate na život u Londonu?
- Oduševljen sam. London je sličan Njujorku. Tamo postoji suživot bezbroj nacija, a među njima ima i dosta Španaca. Lako se stiže do Španije. Moja kćerka Stela ima devetnaest godina i studira na „Njujorškom univerzitetu“. Narednih četiri do pet godina, dok ne završim studije na univerzitetu, moja baza biće London.

Da li vam je teško palo napuštanje Los Anđelesa?
- Holivud je brend, a ne mesto. Ukoliko ste povezani sa Holivudom, nije bitno gde je vaš posao geografski pozicioniran. Možete da radite u Japanu, ali ukoliko se zovete Robert de Niro, možete da lansirate holivudski film. Holivud nije samo jedno mesto, već je sve otvoreno i globalizovano, tako da ne morate biti fizički prisutni.

U srećnoj ste vezi sa Nikol Kimpel, koja se bavi bankarskim investicijama.
- Da. Srećan sam takođe što imam sjajan odnos sa bivšom suprugom Melani Grifit, od koje sam se razveo posle devetnaest godina braka. To mi je veoma važno pošto ne mogu da zanemarim i ignorišem dvadeset godina svog života. Odbijam da to «smestim negde i zakopam». To je četvrtina mog života ukoliko doživim stotu. Ne, to ne dolazi u obzir.

Uskoro ćete otputovati u Los Anđeles, gde vas čeka promocija filma o rudarskoj nesreći u Čileu koja se dogodila 2010. godine.
- Za svega nekoliko dana očekuje se premijera filma "Trideset tri". To je predivan, emotivan film koji bliže sagledava ljudska bića, što, na kraju, svako želi da dobije od filma. Otvara nam oči i pomaže da bolje razumemo život.

Stiče se utisak da je vaš život baš onakav kakav želite.
- Ranije sam odlučio da mi karijera ne bude prioritet, jer je to dosadno. Karijera znači bezbroj agenata oko vas, koji vam govore šta da radite, jer je to ono što ljudi od vas žele da vide. Prema jednom načinu razmišljanja ne bi trebalo da izneverite svoj imidž. "Zoro" jeste bio uspešan film, hajde da snimimo petnaest takvih. Odbio sam. Hteo sam da počnem iz početka i da radim male indi-filmove, nešto za decu, pozorište, režiju zato što ću jednog dana napustiti ovaj svet. Želim da radim stvari koje volim. Mi u Andaluziji smo svesni neminovnosti smrti i relativnosti svega drugog (smeje se).