Pola sata sa... Dušica Jakovljević || Hello Magazin!

Dušica Jakovljević kaže da njen život najbolje opisuju reči Mike Antića "Ko god srlja u mene dobro mora da upamti - jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan".

Ko se bolje provodi, brinete ili plavuše?

- Istina je da su plavuše atraktivnije, ali kada pređete tridesetu, samo vam je sopstveni mozak zaslužan za dobar provod. Nekim ženama je mera za atraktivnost broj muških pogleda, a ja to odavno ne primećujem.

Kažu da muškarci više vole plavuše. Slažete li se sa tim?
- Ne robujem predrasudama bilo koje vrste. Moje iskustvo govori da muškarci vole žene koje imaju stav, držanje, stil i koje umeju da budu šmekeri u svakoj situaciji. Muškarci najviše vole nezavisne žene, samo je pitanje koliko su "muškarci" kada treba da ih prate.

Kada ste se poslednji put osećali kao plavuša?
- Oduvek sam želela da se osećam kao plavuša ako to podrazumeva da ne primećujem ono što ne treba, da držim jezik za zubima kada treba, da zanosno trepćem i lagano se osmehujem. Uvek sam se grohotom smejala i kao brineta i kao plavuša.

Promena boje kose kod žena vezuje se za neku emotivnu promenu u životu. Šta je vas navelo da to uradite?

- Predlog produkcije koji se poklopio sa željom mog frizera Tanje Šobote. I ništa više. Dakle, mene je navelo poverenje u ljude sa kojima radim, bez bojazni da mi se to eventualno neće dopasti.

Koji stihovi najbolje opisuju trenutni period vašeg života?
- Moj ceo život opisuje citat Mike Antića: "Ko god srlja u mene dobro mora da upamti - jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan". Često ljudima dozvoljavam previše zato što naivno verujem da ću osmehom u svakom probuditi ono najbolje što ima u sebi.

Kako instant popravljate raspoloženje?
- Vremenom koje provodim sa svojom decom. Dovoljan mi je samo pogled na njih dvoje da zaboravim svaku situaciju koju mi život donese.

Koja je vaša prva reakcija na bezobrazluk?

- Ranije su to bili šok i suze, što sam starija, to je takozvani zen pristup, nekoliko staloženih rečenica koje mi ne daju da bezobrazluk doživim previše emotivno. U saobraćaju, to su osmeh i poljubac.

Uspevate li da izbrojite do tri kada je to potrebno?
- Prestala sam da brojim, jer ako krenem do tri, izbrojaću i do deset, pa ću morati da reagujem.

Šta može da vam povredi sujetu?
- Trudim se da ugušim u sebi svako moguće buđenje sujete, jer su svi profesionalci lako skloni tome. Smatram da je svako kovač svakog segmenta svog života i da prave vrednosti kad-tad izađu na videlo. Sve dok vredite ništa ne može da vam stane na put. Ako namirišete sujetu, trebalo bi da pođete od sebe samih.

Jeste li sujeverni?

- Ne previše, osim kucanja u drvo kada nešto ide kako treba ili pomeranja s mesta kad se pomene nesto loše. Ko god me je omađijao za ovaj period života, koji, da kucnem u drvo, ide po najboljem scenariju, svaka mu čast i hvala mu.

Koji vaš talenat prepoznajete kod svoje dece?
- Kod kćerke prepoznajem talenat za dobar govor i rečitost, a kod sina nenametljivu duhovitost. Oni rastu u nezavisne ličnosti i zato im jedino pomažem da kroz njihova interesovanja zajedno otkrijemo njihove talente.

Da li im češće pretite kaznama ili ste istrajni u njihovoj realizaciji?
- Često zapretim kaznom, ali se ona retko realizuje ili je kratkog daha. Ali ne zato što sam popustljiva, već zbog toga što posle svake situacije koja bi zahtevala kaznu razgovorom dođemo do poente zbog čega su nešto uradili. Kada shvatim da su razumeli, kazna je nepotrebna. Poništenje pomenute kazne tada shvate kao nagradu i verujem da to ima veći efekat.

Koga biste rado videli u ulozi suparni.ka odnosno suparnice u boks meču?

- Lajlu Ali, kćerku Muhameda Alija, da me prebije kao mačku i da mi nikada više ne padne na pamet takav egzibicionizam.

Kada sebi dozvoljavate sebičluk?
- Kada shvatim da mi nešto što želim da kupim zaista nije potrebno.

Kakvu reakciju kod vas budi reč “starost"?
- Želju da ona bude što lepša i da što duže traje, kako bih gledala svoju decu dok ono čemu sam ih učila prenose na svoje potomke.

Šta je vaš najveći strah?
- Moj jedini strah je da ću nekim svojim postupkom povrediti ili razočarati one koji me vole. Zbog toga pažljivo biram reči i nije mi teško da iskreno kažem "izvini" kada uvidim sopstvene greške.

Da li biste ponovo izgovorili sudbonosno “da"?
- Da! Jer znam da je taj kome bih to rekla, onaj pravi.

Kada ste doživeli najlepših pola sata u svom životu?
- Dva puta po pola sata. Prvi put u decembru 2006, a drugi put u februaru 2009, kada sam na po pola sata prvi put u naručju gledala svoje bebe, shvatajući da ću u tih pola sata život posvetiti bićima koja sam mesecima nosila ispod srca.